Народна скупштина Кнежевине Србије — разлика између измена

 

По [[Сретењски устав|Сретењском уставу]] ([[1835]]) Народна скупштина је била народно представништво, али не и законодавни чинилац. Састојала се од ''„сто најодабранији, најразумнији, најпоштенији и повјереније народно у највећем степену заслужујући депутата из свију окружија и свега Књажества Сербије“''.<ref>Члан 82. Устава Књажества Сербије (1835)</ref> Депутати нису могли бити млађи од 30 година.

 

Народна скупштина се састајала једном годишње на [[Ђурђевдан]] по указу кнеза, али могла се састати и више пута ако би било потребно. Никакав данак се није могао „наложити или ударити“ без одобрења Народне скупштине. Годишња плата кнеза се није могла повисити без одобрења Народне скупштине нити умањити без одобрења кнеза.

 

== Намеснички устав (1869) ==

По [[Устав Србије из 1869. године|Намесничком уставу]] ([[1869]]) [[Кнежевина Србија]] је дефинисана као наследна уставна монархија са народним представништвом. Кнез је вршио законодавну власт са Народном скупштином, која је била Обична и Велика.

 

 

== Проглашење Краљевине (1882) ==

Након што је [[Кнежевина Србија]] проглашена за [[Краљевина Србија|Краљевину Србију]] ([[1882]]) Народна скупштина је наставила свој рад као [[Народна скупштина Краљевине Србије]]. Радила је по тадашњем [[Устав Србије из 1869. године|Намесничком уставу]] све до доношења [[Устав Србије из 1888. године|Радикалског устава]] ([[1888]]).