'''Јулијански календар''' или '''[[стари календар]]''' је увео [[Гај Јулије Цезар|Јулије Цезар]] [[46. п. н. е.]] године. Едиктом је ступио на снагу [[1. јануар]]а [[45. п. н. е.]] године и користиобио сеје предоминантан календар у целој[[Римско царство|римском свету]], већем делу [[Европа|ЕвропиЕвропе]] дои европским колонијалним насељима у [[16Америка|Америкама]], све док није замењен новим [[Грегоријански календар|грегоријанским календаром]] који је прогласио папа [[Папа Гргур XIII|Гргур XIII]] [[1582.]] године. Претходно је замењен на [[Балкан]]у, [[Мала векАзија|XVIМалој векаАзији]], када[[Блиски суисток|Блиском државеистоку]] почелеи да[[Северна прелазеАфрика|Северној наАфрици]] [[грегоријанскиВизантијски календар|Источноромејским (византијским) календаром]] [[988.]] године за време владавине [[Василије II Бугароубица|Василија Другог]]. На првом васељенском [[Први васељенски сабор|сабору у Никеји]] [[325]]. године [[Хришћанство|хришћанска]] црква је прихватила јулијански календар за свој званичан [[календар]]. Творац календара је грчкиегипатско-хеленистички (старогрчки) астроном [[Сосиген]] на иницијативу Јулија Цезара, по којем календар и носи име. Јулијански календар има регуларну годину која садржи 365 дана сврстаних у 12 месеца. Преступни дан се придодаје у фебруару сваке 4 године.
