Романови — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
м standardizacija |
||
Ред 33:
За вријеме Бориса Годунова породица Романов се налазила у царевој немилости. Старјешина породице Фјодор Никитич Романов и његова жена Ксенија су присилно замонашени, син Михаил затворен у манастир, а остали Романови су прогнани у далеке области. Управо је Фјодор Романов важио као главни ривал Борису Годунову при избору за цара.
Положај Романова се драматично промијенио након пада Годунова. Будући да је Фјодор Романов био сродник Фјодора Звонара, посљедњег цара из [[Рјурикович]]а, претенденти на престо током [[Смутно вријеме|Смутног времена]] су га хтјели на својој страни. Цар [[Лажни Димитрије]] га је као монаха поставио за митрополита ростовског, а затим Лажни Димитрије
=== Владавина ===
Ред 41:
Цар [[Иван V Алексејевич]] је умро [[1696]], а као једини владар је остао његов полубрат [[Петар Велики|Петар I Алексејевич]]. Он је извршио значајне државне и црквене реформе и остао запамћен као „Петар Велики“. Феудално [[Руско царство]] је претворио у [[Руска Империја|Руску Империју]] узевши титулу [[Император сверуски|императора сверуског]]. Умјесто [[Москва|Москве]] нова престоница је постала новоизграђени [[Санкт Петербург]]. Владао је до своје смрти [[1725]]. када га је наслиједила његова жена [[Катарина I Алексејевна]]. Умрла је двије године касније. Престо је наслиједио Петров унук [[Петар II Алексејевич]], син погубљеног царевића Алексеја Петровича. Владао је само три године и његовом смрћу је дошао крај директној мушкој линији династије Романов.
Императора Петра Другог је наслиједила [[Ана I Ивановна]], кћерка полубрата Петра Великог, Ивана V Алексејевича. Она је пред смрт усвојила и за насљедника одредила свог једногодишњег рођака [[Иван VI Антонович|Ивана Антоновича]]. Ипак је [[Јелисавета I Петровна]], друга кћи Петра Великог, успјела да приграби власт и постане нова императорка. Њен насљедник је био [[Петар III Фјодорович]], син Ане Петровне, кћерке Петра Великог и Карла Фридриха, војводе од [[Шлезвиг-Холштајн]]а из рода Готорпа. Император Петар
Императорку Катарину Велику је наслиједио њен син [[Павле I Петрович]] који је постао и велики мајстор [[Малтешки витешки ред|Малтешког витешког реда]]. Свјестан избијања даљих сукоба око права на престо, император Павле је [[1797]]. издао ''Акт о престолонасљеђу'' ({{Јез-рус|Акт о престолонаследии}}) којим је законски и трајно уредио питање насљеђивања престола. Убијен је [[1801]]. у дворској завјери. На престо је дошао његов син [[Александар I Павлович]] који је спровео значајне [[Министарска реформа|државне реформе]]. За његово вријеме је била [[Наполеонова инвазија на Русију]] ([[1812]]) и одржан [[Бечки конгрес]]. Био је истовремено краљ [[Конгресна Пољска|Пољске]] и велики кнез [[Велика кнежевина Финска|Финске]], као и сви наредни императори. Није оставио мушких потомака и наслиједио га је његов млађи брат [[Николај I Павлович]] који се у унутрашњој политици руководио максимом „православље, самодржавље, народност“. Током његове владавине стварали су познати књижевници [[Александар Пушкин]], [[Николај Гогољ]], [[Иван Тургењев]]. Умро је током [[Кримски рат|Кримског рата]] ([[1855]]).
| |||