Хугенотски ратови — разлика између измена

'''Француски верски ратови''' или '''Хугенотски ратови''' вођени су у [[Краљевство Француска|Француској]] у периоду од [[1562]]. до [[1598]]. године између [[Католичка црква|католика]] и [[калвинизам|калвиниста]] ([[Протестантизам|протестаната]], [[Хугеноти|хугенота]]). У суштини, хугенотски ратови су врло сложена борба различитих социјалних снага француског феудалног друштва. Узрок је, пре свега, противуречност економских и политичких интереса дворског племства и буржоазије. Аристократија је приступила хугенотима тражећи враћање своје политичке независности и ограничавање краљевске власти, а сељаштво им се приближило у другој половини ратова са својим антифеудалним захтевима. Хугеноти су се организовали за борбу под вођством принца [[Луј Бурбон, принц Конде|Луја Кондеа]], адмирала [[Гаспар II де Колињи|Гаспара Колињија]] и генерала [[Франсоа Колини]]ја, уз помоћ [[Краљевство Енглеска|Енглеске]] и немачких протестантских кнезова, док су католици, које су предводили [[Франсоа Гиз]] и конетабл [[Ан Монморанси|Монморанси Ан]] имали подршку папе и [[Шпанска империја|Шпаније]]. Било је осам хугенотских ратова. У њима је на обе стране учествовало племство са витешком коњицом у садејству са пешацима ([[Аркебуза|аркебузирима]], копљаницима и [[Хелебарда|хелебардистима]]) из старих пикардијских и пијемонтских банди, али су језгро војске сачињавали швајцарски и немачки најамници-коњаници и пешаци. Борба се већином водила локалним снагама око многобројних утврђених градова, а у тражењу одлучних судара повремено су груписане и веће снаге па је било доста битака којима су наметнута привремена решења; ниједна страна пак, није имала довољно снага да овлада свим тврђавама и диктира крајњи мир. Протестантски ратови потресали су Француску до почетка [[18. век|XVIII века]], а пуну равноправност протестанти су стекли после [[Француска револуција|Француске револуције]] [[1789]].

[[Датотека:Gaspard deColigny.jpg|мини|лево|[[Гаспар де Колињи]]]]

Узнемирена порастом протестантског утицаја, [[Катарина Медичи]] је 24. августа 1572. године преко [[Анри Гиз|Анрија Гиза]] организовала покољ хугенота у тзв. [[Вартоломејска ноћ|Вартоломејској ноћи]], у којој је убијен адмирал [[Гаспар II де Колињи|Гаспар де Колињи]] и велики број хугенота (у Паризу око 2000, а у провинцији 6000-8000). Овај масакр изазвао је '''Четврти хугенотски рат''' (1572-1573) који се развио на западу и југу. Главно протестантско упориште, Ла Рошел, одупрло се дужој опсади краљевих трупа. У том примеру су га следили [[Ним]], Монтобан и многи други градови. То је приморало двор да закључи [[мир у Ла Рошелу|мир]] (24. јун 1573) у Ла Рошелу. На основу овог мира [[Булоњски едикт|Булоњским едиктом]] од 30. јуна 1573. године призната је хугенотима слобода вере, али им је право обреда ограничено на Ла Рошел, Монтобан и Ним.