Хозроје II — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м Разне исправке |
||
Ред 27:
== Персија уочи ступања Хозроја -{II}- на сцену ==
[[Датотека: Knight-Iran.JPG|мини|лево|200п|Рељеф из Таквасана (провинција Керманштах) из доба Сасанида. Верује се да фигура на горњем средишњем делу окружена божанствима [[Ахура Мазда|Ахуром Маздом]] (десно) и Анахитом (лево) приказује Хозроја -{II}-. Испод њега налази се један од најстаријих приказа катафракта, тешко оклопљеног коњаника.]]
Хозроје -{I}- (ум. 579), деда Хозроја -{II}-, раскинуо је мировни уговор из 562. године склопљен још са византијским царем [[Јустинијан I|Јусинијаном]]. Разлог томе јесте одбијање [[Јустин II Млађи|Јустина II]] да плаћа данак персијском цару. Године 572. избио је жесток и дуготрајан рат. Хозроје -{I}- је напао Јерменију, стратегијски и трговински важну земљу, запосео тврђаву Дару на реци Еуфрату и опустошио већи део Антиохије. Године 579. започети су мирновни преговори, који су, међутим, прекинути смрћу Хозроја -{I}-.<ref name="Rome and Persia in Late Antiquity41-43">{{
Син Хозроја -{I}-, Хормизд (''или'' Ормизд) -{IV}- (ум. 590) није пристао да се одрекне плодова очевих освајања, тако да се рат наставио. Међутим, у исто време, царство се суочило и са другим непријатељима. Поједина арапска племена упала су у доњи Ирак пљачкајући и палећи све пред собом. Било на подстрек Византинаца или чисто ради плена, са истока су ударили Турци, продрвши у североисточне провинције царства. Способни и енергични персијски војсковођа, Бахрам Чобин (ум. 591?), супротставио се Турцима које је натерао да плаћају трибут и шаљу војне контигенте (588/9). Након тога, исти је послат на Кавказе да одбије навалу номада, по свему судећи Хазара. И ту је изгледа био успешан, упркос недостатку извора који би то потврдили. Најзад, свршивши ствари на истоку и северу, могао се супротставити Византијском царству. Међутим, претрпео је озбиљне поразе код Нисибиса (данашњи Нусајбин, југоисточна Турска) и на реци [[Аракс]] 589. г.<ref name="Rome and Persia in Late Antiquity41-43"/><ref name="Persia163-65">{{
Цар, који је очигледно завидео свом популарном војсковођи, искористио је те поразе као изговор да га разреши дужности. Међутим, упркос поразима, Бахрам је и даље био довољно моћан да се постави на чело завере против цара. Његовим верним трупама придружила се војска из Месопотамије. Персија је запала у унутрашње немире. Цар је, истина, покушао да организује неки отпор, али без икаквог успеха. Изостала је подршка сасанидског племства, као и високог свештенства које није трпело његову толерантну политику према хришћанима и осталим верским заједницама. Нашао се потпуно усамљен и окружен непријатељима са свих страна. Тиме што је дао ухапсити непослушне племиће, себи је убрзао крај. У самој царској резиденцији у Ктесифону организована је завера против њега. Два његова шурака, Биндоје и Бистам, заробили су га и по древном обичају ослепели. Његовог сина Хозроја уздигли су на престо. То се догодило у фебруару, а нешто доцније Хормизд је преминуо од последица ослепљивања.<ref name="Rome and Persia in Late Antiquity41-43"/><ref name="Persia163-65"/>
== Долазак Хозроја -{II}- на власт ==
Хозроје је покушао да се споразуме са вођом побуњеника, Бахрамом, који је био у близини Ктесифона када се збило горе поменуто. Пошто никако није могао да се погоди с њим, преостало му је ништа друго но да се припреми за борбу. Две војске су се састале код Хулвана (крајњи западни део данашњег Ирана), али се нису сукобиле. Увидевши да нема никаквих изгледа да порази Бахрама, Хозроје је био принуђен да се повуче натраг у Ктесифон, да би одатле кренуо ка Источноримском царству. Прашавши Еуфрат наишао је на једно светилиште у Киркезију, где је примљен срдачно. Одатле је послао писму цару [[Маврикије|Маврикију]] (582 — 602) тражећи од њега помоћ. Након што се консултовао са својим саветницима, Маврикије му је упутио формалан позив на двор, обећавши му да ће поступати с њим као с рођеним сином. Предвиђено је чак да ће бити пуштени и заробљени Персијанци.<ref name="Rome and Persia in Late Antiquity41-43"/><ref name="Persia163-65"/><ref name="Kaveh249">{{
Бахрам се са своје стране прогласио 9. марта 590. г за сасанидског цара. Знајући да је Хозроје избегао Маврикију, послао је изасланике византијском цару са захтевом да се не упушта у никакве преговоре са легитимним персијским царем. Обећао му је да ће, уколико остане неутралан, предати Нисибис и целу Месопотамију с десне стране Тигра. Са своје стране, Хозроје је обећао византијском цару Дару, Мартипољ, део Јерменије (другим речима, све оно што је Хозроје -{I}- освојио) и ослобађање од годишњег данка. У Цариграду мишљења су варирала од струје до струје. Сенат је захтевао од Маврикија да гледа државне интересе и пусти Персију да западне у анархију. Међутим, Маврикије је ипак одлучио да подржи легитимног цара и врати га на престо. На тај начин он је напустио дотадашњу западну политику немешања у унутрашње односе Сасанидског царства. Обезбедио је Хозроју 60.000 војника, као и злато да може исфинансирати трошкове похода. Ирански историчари процењују да је у питању 40 вагона злата.<ref name="Rome and Persia in Late Antiquity41-43"/><ref name="Persia163-65"/><ref name="Kaveh249"/>
Ред 41:
== Хозројев успон и пад ==
Посредовањем Маврикија, Хозроје је враћен на престо. Маврикијева подршка Хозроју осигурала је једно време мир између Византије и Персије. Цар је чак поверио свог старијег сина Теодосија персијском владару када га је угрозио [[Фока (византијски цар)|Фока]], а овај је са своје стране држао Грке за телесну гарду и оженио се његовом ћерком Маријом.<ref name="WilliamSmith">{{
Међутим, када се Маврикијев убица Фока прогласио за цара, Хозроје је сазнавши за то дао византијског амбасадора бацити у тамницу. Потом је објавио Византији рат, наступајући као осветник убијеног цара.<ref name="WilliamSmith"/> Заправо, стваран разлог била је тежња да се успостави некадашња моћ изгубљена миром из 591. г.<ref>{{
[[Датотека:The assassination of Chosroës Parvez.jpg|мини|лево|200п|Убиство Хозроја II, рад Абдула Самада (око 1535).]]
Ред 52:
== Легат ==
[[Датотека:Nizami - Khusraw discovers Shirin bathing in a pool.jpg|мини|десно|180п|''Хозроје налази Ширину која се купа у потоку'', сцена из Хемсе (Петокњижја) [[Низами Ганџеви|Низамија Ганџевија.]].]]
Сасанидска Персија достигла је свој врхунац за време владавине Хозроја -{II}-, такође познатог и као Парвиз (Победник). Њему је пошло за руком да прошири царство на све оне области које су пре једанаест векова биле под [[Дарије I|Даријем Великим]]. Међутим, ово његово дело имало је за собом две негативне последице. Прва је била његов претеран осећај поноса и самоважности, што га је довело до тога да искида [[Мухамед]]ово писмо и да себе замало не прогласи богом.<ref name="Habibollāh175">{{
Међутим, попут свог деде, Хозроја -{I}-, и Хозроје -{II}- Парвиз је остао запамћен у иранском народном предању, али са доста другачијом репутацијом. Био је чувен по раскошности и неумерености у дворском начину живота, због чега је изнуђивао висок порез од својих поданика. Податке о царским лововима у којима је узело учешће стотину птица и осталих животиња, заједно са хиљаду соколара и робова, потврђује камени рељеф у Таквасану. Његова веза са прелепом јерменском принцезом Ширином, због које је дао изградити последњу велику персијску палату у Квасриширину (крајњи западни део данашњег Ирана), инспирисала је настанак чувене персијске љубавне приче ''Романсе о Хозроју и Ширини'', коју су обрадили многи персијски песници. Ширина је била хришћанка, а Хозројева политика верске толеранције према хришћанским заједницама у Персији је била једна више него занимљива црта његове владавине.<ref>{{Cite book |first= Rowena|last= Rowena Loverance|title= Byzantium|year=2004|edition=3rd edition| publisher= The British Museum [etc.]|edition=2nd edition|location= London|language= {{en}}|pages=39}}</ref>
|