Џорџ II — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Поправљене везе: Елизабета Стјуарт → Елизабета Стјуарт, краљица Чешке |
м Уклањање сувишних унутрашњих веза |
||
Ред 46:
== Владавина ==
Џорџ је, као Џорџ II, наслиједио британску круну након очеве смрти [[11. јун]]а [[1727]]. године и већ тада су почели његови сукоби са његовим најстаријим сином и пријестолонасљедником. Џорџ II је можда планирао протјерати сина у неку од британских колонија, али то није учинио. Џорџ и његова супруга крунисани су као краљ и краљица [[11. октобар|11. октобра]]
Веровало се да ће нови краљ отпустити Волпола, који га је наљутио прешавши на страну његовог оца, и да ће га замијенити [[Спенсер Комптон, 1. гроф од Вилмингтона|Спенсером Комптоном]]. Џорџ је чак тражио од Комптона, а не од Волпола, да напиши његов први краљевски говор. Комптон је, међутим, тражио помоћ од Волпола, због чега је краљица Каролина, која је подржавала Волпола, закључила да је он неспособан и утицала на мужеву одлуку да задржи Волпола на месту премијера. Волпол је убрзо почео да поправља свој однос са краљем и осигурава своју позицију. Такође је убеђивао торијевце да признају [[Акт о нагодби из 1701.|Акт о наслеђивању из 1701.]] Са друге стране, Џорџ II је стварао племиће наклоњене виговцима како би помогао Волполу да задржи већину у [[дом лордова|Дому лордова]].
Ред 58:
Џорџов и Каролинин однос са њиховим најстаријим сином се изузетно погоршао средином [[1730е|1730-их]]. Након што се принц од Велса оженио, избила је отворена свађа између оца и сина. Џорџ је Фредерика и његову породицу избацио са двора [[1737]]. године.
Недуго након протјеривања сина са двора, Џорџ је изгубио и своју доминантну супругу, која је умрла [[20. новембар|20. новембра]]
Џорџ је већ имао једног ванбрачног сина, [[Јохан Лудвиг од Валмоден-Гимборна|Јохана Лудвига од Валмоден-Гимборна]], којег је родила његова љубавница, Амелија фон Валмоден. Најпознатија његова љубавница била је [[Хенријета Хауард, грофица од Сафока]], која је била једна од Каролининих дворских дама.
Ред 68:
Роберт Волпол није могао учинити ништа да спријечи велики рат у Европи. Сусрео се и са опозицијом неколико политичара које је предводио [[Џон, барон Картрет]], касније 2. гроф од Гренвила. Волпол је био оптужен за варање на изборима, те је [[1742]]. године, након више од двадесет година на функцији премијера, отишао у пензију. Замјењен је [[Спенсер Комптон, 1. гроф од Вилмингтона|Спенсером Комптоном, 1. грофом од Вилмингтона]], којем је пут до премијерове фотеље остао отворен након смрти краљице Каролине. Комптон је, међутим, био само марионета - праву политичку моћ држао је [[Џон Картрет]]. Након Комптонове смрти [[1743]]. године, премијер је постао [[Хенри Пелам]].
Фракцију која је подржавала рат предводио је Картрет, који је тврдио да ће, уколико Марија Терезија не наслиједи очеве посједе, моћ Француза у Европи опасно повећати. Џорџ II је послао војне трупе да помогну Марији Терезији и њеним трупама, те да спријече продирање непријатељске војске у Хановер. Било је прошло већ двадесет година откако се британска војска борила у рату у Европи, а у међувремену влада ју је игнорисала и није одржавала. Без обзира на то, Џорџ II је великодушно слао подршку Марији Терезији, те је чак и сам предводио војску у [[битка код Детингена|бици код Детингена]]
Године [[1748]]. завршен је [[Рат за аустријско наслеђе]]. Марија Терезија је наслиједила сва очева краљевства, надвојводства и војводства, те ''де фацто'' завладала мужевим царством и војводством. Упркос подршци Британаца, Марија Терезије им није вјеровала јер су били протестанти, те их је искључила из савеза.
| |||