Отворите главни мени

Промене

358 бајтова додато ,  пре 2 године
м
Додати део о савременом читању дела Вирџиније Вулф.
 
Оцена дела Вирџиније Вулф није лака због више чинилаца, а најважнији су политички и друштвени: њени су романи и критички текстови доживели снажно оспоравање после рата, па је била жестоко критикована као снобовска плава чарапа, а њен фикционални свет као средство задовољавања сопствене егоцентричне сензибилности без већег општељудског значаја. Клатно се зањихало у супротном смеру у 70-има, када је на таласу феминизма поново потврђена као велика књижевница, но углавном као претеча феминистичке идеологије. После свих порицања и уздизања, изгледа да је постигнут какав-такав консензус: Вирџинија Вулф није међу највећима, али је свакако један од великих иновативних писаца 20. века, досега остварења већег од, рецимо, [[Ернест Хемингвеј|Хемингвеја]] или [[Борис Пастернак|Пастернака]] (уз напомену да су свака оваква упоређења нужно спорна). Као „''најенглескији''“ енглески модерни писац, оставила је неспорна ремек-дела у неколико романа, две или три књиге критика и есеја, те у великом дневнику („''Дневници''“, издато [[1977]] — [[1984]]. у 5 свезака).
 
== Феминистичко читање ==
Новија читања дела Вирџиније Вулф фокусирају се на феминистичке и лезбејске теме у њеним делима, као што је зборник есеја из 1997. године ''Вирџинија Вулф: лезбејско читање''.
 
== Занимљивост ==
46

измена