Српска револуција — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 43:
== Први српски устанак ==
{{посебан чланак|Први српски устанак}}
[[Датотека:Karađorđe Petrović, by Vladimir BorovikovskyOGNJEN, 1816.jpg|200п|мини|Карађорђе Петровић, вођа Првог српског устанка|лево]]
Карађорђе је умакао Сечи кнезова и са [[шумадија|шумадијским]] првацима је фебруара [[1804]]. организовао збор у селу [[Орашац (Аранђеловац)|Орашац]], на ком је одлучено да се подигне буна. На овом збору Карађорђе је изабран за „вожда“. Буна је почела паљењем турских ханова по Шумадији и протеривањем Турака из ханова и села у утврђене градове. Да би смирио ситуацију у Београдском пашалуку, турски султан је јула 1804. послао босанског везира [[Бећир-паша|Бећир-пашу]]. Карађорђе је као први услов за успостављање мира тражио ликвидацију дахија, које је [[Миленко Стојковић]] у ноћ између [[5. август|5.]] и [[6. август]]а, по Карађорђевом наређењу и уз сагласност Бећир-паше, погубио на острву [[Ада Кале]].
 
Ред 50:
[[Датотека:Serbia1809-sr.png|thumb|right|Карађорђева Србија 1809. године]]
[[Датотека:Serbia1813-sr.png|thumb|right|Карађорђева Србија 1813. године]]
Устаници су покушали да успоставе мир са Османским царством. Преговоре са [[Висока порта|Портом]] у име српске стране је водио трговац [[Петар Ичко]] и успео од ње да издејствује [[Ичков мир]]. Најважније одредбе Ичковог мира су биле да се из Србије протерају dahije (dahije su bili Aganlija, Kucuk-Alija, Mula Jusuf, Mehmed-aga-Focic.)и да , Срби обављају јавне служне и чувају границу. Мир није остварен јер су Срби наставили рат када је на њихову страну у рат ушла [[Русија]]. Следеће године ([[1807]]), Срби су заузели [[Калемегдан|београдску тврђаву]], а удружена српско-руска војска је однела победе код [[Штубик]]а и [[Малајница|Малајнице]]. У наредним годинама устаници су ратовали ради ослобођења српског народа изван Београдског пашалука.
 
Година [[1808]]. је прошла без већих окрашаја, а за следећу годину Карађорђе је планирао да се у [[Рашка|Рашкој]] састане са војском [[Црна Гора|црногорског]] владике [[Петар I Петровић Његош|Петра -{I}-]] и одатле да се упути у ослобађање Старе Србије. Карађорђе је однео победе над Турцима код Суводола, [[Сјеница|Сјенице]] и [[Нови Пазар|Новог Пазара]]. Међутим, морао је да одустане од похода јер му се црногорски владика није придружио и зато што су устаници поражени у [[битка на Чегру|бици на Чегру]]. Српски устаници су 1810. године однели победе код [[Лозница|Лознице]] и [[Варварин]]а (заједно са руском војском).