Гертруда Стајн — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м datum rodjenja |
м О сексуалној оријентцији Гертруде Стајн. |
||
Ред 27:
На колеџу Редклиф студирала је психологију код [[Вилијам Џејмс|Вилијама Џејмса]], а након студија 1897. провела је лето у [[Вудс Хоул (Масачусетс)|Вудс Хоулу]] где је студирала ембриологију на ''-{Marine Biological Laboratory}-'', што је наставила на ''-{Johns Hopkins Medical School}-'', али је 1901. напустила студије без добијене дипломе.
Године 1902. преселила се у Париз, у време врхунца уметничког окупљања на [[Монпарнас]]у. Од 1903. до 1912. живела је у Паризу са братом [[Лео Стајн|Леом]], који је био уметнички критичар. У Паризу је 1907. срела љубав свог живота, [[Алис Б. Токлас]] [http://www.lama-web.cz/llk/images/muzeum/stein1.jpg], а 1909. Алис преселила код ње и њеног брата.
Гертруд Стајн је ауторка једне од првих прича о [[Каминг аут|каминг-аут]]. Причу је написала још 1903. године, али је објављена тек 1950. године под насловом ''Ствари какве управо јесу''.<ref>''[[Gertrude Stein#Blackmer|Blackmer (1995)]], pp. 681–6.''</ref>
Стајн је временом почела да прихвата и дефинише своју псеудо-мужевност кроз идеје Отоа Вајнингера, изражене у његовом делу ''Секс и карактер'' из 1906. године. Вајнингер је, иако Јеврејин по рођењу, сматрао јеврејске мушкарце феминизираним, а жене опет неспособним да буду саможиве, те кадра да поседују гениј. Овом правилу изузетак он види у лезбијкама, које парирају маскулином. Како је Стајн једначила гениј и маскулино, њена позиција жене и интелектуалке се тешко инкорпорирају и савремене феминистичке интерпретације њеног опуса се доводе у питање.<ref>Ramsay, Tamara Ann (1998). ''[http://scholars.wlu.ca/etd/5/ Discursive departures: A reading paradigm affiliated with feminist, lesbian, aesthetic and queer practices (with reference to Woolf, Stein, and H.D.)]'' (M.A. thesis) Wilfrid Laurier University.</ref>
Позитивне афирмације њене сексуалности почињу по ступању у однос са Алис Б. Токлас. Ернест Хемингвеј је описао како је Алис била попут Гертрудине „супруге“, где се Стајн ретко кад обраћа његовој (Хемингвејевој) супрузи, баш као што је он третирао Алис, остављајући две „супруге“ да чаврљају.<ref>[[Gertrude Stein#Grahn|Grahn (1989)]]</ref>
Већи део живота Гертруда је живела од пара које је зарадио њен отац, као уосталом и њена браћа. Године 1933. објавила је мемоаре под насловом „Аутобиографија Алис Б. Токлас“, па је могла финансијски да се осамостали.
Она и њен брат су имали једну од првих колекција кубистичког и модерног сликарства. Поседовала је радове [[Пабло Пикасо|Пикаса]] (који јој је био пријатељ и урадио је њен портет) [[Анри Матис|Матиса]], [[Andre Deren|Дерена]], [[Жорж Брак|Брака]], [[Хуан Грис|Гриса]] и других младих аутора.
| |||