Српска народна књижевност — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м замењена категорија
Нема описа измене
Ред 84:
=== Персонификација ===
'''У љубавним, сватовским и породичним лирским песмама''' употребљавају се персонификације које служе метафорично-алегоријском опису људских бића, најчешће заљубљених, чија је функција посредно изражавање осећања. '''У обредним и религиозним лирским песмама''' најчешће су персонификације које су реликт старог веровања у [[стара словенска вера|паганске богове]], по којем је свака природна појава лик бога или поседује душу. Са примањем хришћанства пантеон паганских богова замењен је [[хришћански свеци|хришћанским свецима]]. Ова два типа персонификације се тешко разграничавају, јер оно што је некад било израз обредних паганских веровања и митских представа и прожето новијим, хришћанским слојем, касније може да буде прихваћено као алегоријска поетска слика, вредна због своје лепоте (митолошка религиозна песма [[Женидба сјајнога мјесеца]].
'''У епским песмама''' подручје употребе персонификације сведено је: [[обични гавран|гавранови]] се јављају као гласници несреће и то готово увек у пару. Јављају [[милица Хребељановић|царици Милици]] исход битке на [[Косово|Косову]] у песми [[Списакs:Слуга српских епских народних песама#Косовски циклусМилутин|Слуга Милутин]], а у [[Филип Вишњић|Вишњићевој]] песми [[Биткаs:Бој на Мишару|Бој на Мишару]] одговарају љуби [[Мехмед-бег Куленовић|Кулин-капетана]] о исходу и смрти њеног мужа. Рањени соко води дијалог са Дмитром Јакшићем у песми [[Списакs:Диоба српских епских народних песама#Покосовски циклусЈакшића|Диоба Јакшића]]. И [[коњи|коњ]] често проговара у епским јуначким песмама. У песми [[Списакs:Женидба српскихкраља епских народних песамаВукашина|Женидба краља Вукашина]] Момчилов коњ Јабучило открива издају љубе Вукосаве, а у песми [[s:Смрт Краљевића Марка|Смрт Марка Краљевића]] [[Шарац (коњ)|Шарац]] свом господару наговештава смрт.
'''У приповеткама''' које су засноване на фантастичном персонификација се употребљава врло често, јер се њоме лакше прелази граница имеђу људског, свакодневног и натприродног, чудесног.