Српска народна књижевност — разлика између измена

=== Персонификација ===

'''У љубавним, сватовским и породичним лирским песмама''' употребљавају се персонификације које служе метафорично-алегоријском опису људских бића, најчешће заљубљених, чија је функција посредно изражавање осећања. '''У обредним и религиозним лирским песмама''' најчешће су персонификације које су реликт старог веровања у [[стара словенска вера|паганске богове]], по којем је свака природна појава лик бога или поседује душу. Са примањем хришћанства пантеон паганских богова замењен је [[хришћански свеци|хришћанским свецима]]. Ова два типа персонификације се тешко разграничавају, јер оно што је некад било израз обредних паганских веровања и митских представа и прожето новијим, хришћанским слојем, касније може да буде прихваћено као алегоријска поетска слика, вредна због своје лепоте (митолошка религиозна песма [[Женидба сјајнога мјесеца]].

'''У приповеткама''' које су засноване на фантастичном персонификација се употребљава врло често, јер се њоме лакше прелази граница имеђу људског, свакодневног и натприродног, чудесног.