Према хришћанском теолошком учењу [[Исус|Исус Христ]] је [[сотер]] - [[спаситељ]] и [[искупитељ]] [[човечанство|човечанства]].
Спасење се у сотиорологијисотериологији дефинише као васкрсење људи из греховне [[смрт]]и васкрслим Христом, одн.односно спасење није друго до живот у вазнесеном Христу, у чијем је богомданом имену Исус (Спаситељ) предсказан и објављен сав Његов Богочовечански подвиг спасења људског рода (Лк 2,11).
== Основе сотириологијесотериологије ==
Као Спаситељ, Господ [[Исус|Исус Христос]] је истовремено и Спасење, што у [[Нови завет|Новом завету]] потврђује и [[праведни Симеон]], узимајући у руке младенца Исуса и називајући га Спасењем (Лк 2,30). СотириолошкиСотериолошки речник [[Нови завет|Новог завета]] обухвата различите аспекте појма спасење, али сви они указују на централни догађај у коме је концентрисанасажета цела историја спасења: живот, смрт и Васкрсење [[Исус|Исуса Христа]], једном речи, спасење се доживљава кроз жртву Сина Божијег: „У томе је љубав, не што ми заволесмо Бога, него што Он заволе нас, и посла Сина Свога, као жртву помирења за грехе наше." (1 Јн 4,10) Зато је спасење подвиг у коме човек сав Спаситељев живот доживљава као свој у [[Свети дух|Духу Светом]], подвиг у коме је човек једнак с Христом, Његовимњеговим животом, смрћу и Васкрсењем. Видљиви наследник тог подвига јесте [[Црква]] Христова коју сваки хришћанин доживљава као богочовечанску пуноћу и свејединство, одн.односно спасење је непрекидно живљење у богочовечанском телу Цркве кроз [[Свете Тајне]] и свете врлине. Спасење је знак присности [[Бог]]а (Рм 5,8), који није дозволио да грех победи Његовуњегову милост.
