Петар Чајковски — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 93.86.21.174 (разговор) на последњу измену корисника Autobot |
→Приватни живот: О хомосексуалности Чајковског, детињству и музичкој каријери. |
||
Ред 20:
== Детињство ==
Рођен је у градићу [[Воткинск]]у (у данашњој руској републици [[Удмуртија|Удмуртији]], у то време [[Вјатка]] [[Губернија]], административна покрајина [[Руска Империја|Руске Империје]]). Његов отац је радио у владиним рудницима као рударски инжењер. Његова мајка (друга од три жене његовог оца) звала се Александра
Од своје пете године ишао је на часове [[Клавир|клавира]] и већ за неколико месеци свирао је одлично. [[1850]]. његов отац је добио посао на [[Државни универзитет у Петрограду|институту за технологију]] у [[Санкт Петербург|Петрограду]]. На том универзитету Чајковски је завршио [[Право|филозофију права]] и наставио са часовима клавира код директора музичке библиотеке. Чајковски је са 14 година компоновао [[валцер]] у помен на своју мајку која је умрла од [[Колера|колере]].
Напустио је школу [[1859]]. и запослио се као секретар у министарству правде, где се убрзо затим прикључио хору министарства. [[1861]]. Чајковски је наставио да проширује своје знање о музици. Почео је да учи [[теорија музике|теорију музике]] уз помоћ пријатеља Николаја Зарембе. Заремба се уписао на Петроградски конзерваторијум. Од [[1862]]. до [[1865]]. Чајковски је наставио да проучава хармонију и контрапункт са Зарембом, a [[оркестрација|оркестрацију]] и композицију са директором и оснивачем конзерваторијума, [[Антон Рубинштајн|Антоном Рубинштајном]].
Линија 31 ⟶ 33:
Чајковски је боравио у [[Сједињене Америчке Државе|САД]] током [[1891]], као диригент својих дела на тријумфалној турнеји. [[5. мај]]а, дириговао је [[Њујоршки симфонијски оркестар|Њујоршким симфонијским оркестром]] приликом извођења ''[[Марш Соленел]]'' на отварању [[Њујорк|њујоршког]] [[Карнеги Хол]]а. Након те вечери следе извођења његових дела ''Third Suite'' [[7. мај]]а, и [[а капела]] хорова ''[[Патер Ностер]]'' и ''[[Легенда]]'' [[8. мај]]а.
Пред крај свог релативног кратког живота Петар Чајковски био на врхунцу славе. Вратио се са тријумфалне турнеје по Америци, добио је почасни докторат Универзитета у Кембриџу, док је у својој родној земљи имао статус „националног блага“, кога су волели како обични људи, тако и представници најближег царског круга окупљеног око цара Александра III који му је великодушно доделио државну пензију. Пут до овог успеха трајао је пет деценија и пролазио је кроз разне више или мање успешне фазе.<ref name=":0" />
Само девет дана након премијере његове ''[[Патетична симфонија (Чајковски)|Патетичне симфоније]]'', [[1893]], у Санкт Петербургу, Чајковски је преминуо (погледајте одељак испод).
Неки музиколози (нпр. Милтон Крос, Дејвид Евен) верују да је Чајковски свесно написао ''Шесту симфонију'' као сопствени реквијем. Чајковски је сахрањен на [[Тиквин гробљу]] код [[Манастира Александра Невског]] у Санкт Петербургу.
Познати совјетски музиколог и музички писац Борис Асафјев овако сумира стваралаштво Чајковског: <blockquote>„Он је био први композитор новог руског типа, потпуно професионализован, који је јасно асимиловао традицију симфонијског умећа западне Европе; у свој дубоко оригиналан, лични и национални стил он је ујединио симфонијску мисао [[Лудвиг ван Бетовен|Бетовена]] и [[Роберт Шуман|Шумана]] са стваралаштвом Глинке, трансформисао [[Франц Лист|Листова]] и [[Ектор Берлиоз|Берлиозова]] достигнућа на пољу дескриптивно-програмске музике у дела шекспировске инспирације и психолошке тежине“. <ref>Roland John Wiley. [http://www.oxfordmusiconline.com/subscriber/article/grove/music/51766pg8 “Tchaikovsky, Pyotr Il′yich.”] ''Grove Music Online''. ''Oxford Music Online''. Oxford University Press. Web. 10 Feb. 2017.</ref></blockquote>Његова музика обухвата неке од најзначајнијих [[Композиција (музика)|комада]] из романтичарског периода. Многа од дела Чајковског инспирисана су догађајима из његовог живота.
== Приватни живот ==
Линија 42 ⟶ 46:
Током свог школовања у Јуриспруденсу, Чајковски се заљубио у сопрана, али се она удала за другога. Једна од његових конзервативних студенткиња, [[Антоњина Миљукова]], почела је да му шаље страствена писма отприлике у време кад је одлучио да „ожени било коју која га прихвати." Није је се чак ни сећао са својих предавања, али је била веома упорна у својим писмима, тако да се на брзину оженио њом [[18. јул]]а [[1877]]. Кроз неколико дана, док су још били на меденом месецу, горко се покајао због своје одлуке. Две недеље након венчања композитор је покушао да се убије у хладној реци. Касније је побегао у [[Санкт Петербург]] и разишао се са супругом након само шест недеља. Никад се више нису видели. Миљукова је преминула у установи за ментално оболеле 1917. године. Званично су били у браку до његове смрти.
Композиторова [[хомосексуалност]], као и њен утицај на његов живот и музику, била је дуго времена призната, мада је ова чињеница нарочито била заташкавана током совјетског периода.<ref>{{cite web|url=http://www.glbtq.com/arts/tchaikovsky_pi.html |title=>> arts >> Tchaikovsky, Pyotr Ilich |publisher=glbtq |date= |accessdate = 4. 3. 2011.}}</ref> Иако га неки историчари и даље сматрају хетеросексуалцем, многи други - као што су [[Риктор Нортон]] и Александар Познански - прихватају то да су неке од веза Чајковског биле хомосексуалне, као на пример његова веза са слугом Аљошом и са његовим нећаком Владимиром Давидовим. У ствари, музиколози, биографи и историчари се споре око “квалитета” хомосексуалности Чајковског: да ли је он израз мужевне мужевности или феминизиране субкултуре?<ref name=":0" /> Тек, Болеслав Пжибишевски у тексту из 1933. године који сигнализује промену курса спрам Чајковског у [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетском савезу]] наводи: „Он је поседовао довољно мужевне снаге да погледа историјској чињеници у очи и да спева за себе и своју класу потресни реквијем ‒ ''Патетичну симфонију''.<ref name=":0" /> Докази да је Чајковски био хомосексуалац се изводе из његових писама и дневника, као и из писама његовог брата, Модеста, који је такође био хомосексуалац.
Жена која је имала далеко већи утицај на живот Чајковског је богата удовица, [[Надежда фон Мек]], с којом је разменио 1200 писама у периоду између [[1877]]. и [[1890]]. На њено инсистирање никад се нису састали; сасвим случајно су се сусрели два пута, али нису разменили ни речи. Поред финансијске подршке у виду 6.000 [[руска рубља|руских рубаља]] годишње коју му је пружала, била је велики љубитељ његове музике и заинтересована за његову музичку каријеру. Међутим, изненада је прекинула њихов однос након 14 година, наводећи банкрот као разлог. Управо је у овом периоду Чајковски доживео велики успех широм Европе, а [[1891]]. још веће хвале у [[Сједињене Америчке Државе|Сједињеним Америчким Државама]]. Заправо, био је [[главни диригент]], [[5. мај]]а, [[1891]], на званичном отварању [[Карнеги Хол]]а.
| |||