Вук Мандушић — разлика између измена

'''Вук Мандушић''' рођен је око 1610. године у околини Шибеника. Након погибије Григорија Суботића, Вук Мандушић је изабран за морлачког харамбашу. Од (1645–1648) је био [[срби|српски]] [[ускоци|ускочки]] војвода ([[харамбаша]]) у [[Далмација|Далмацији]] (околина [[Шибеник]]а, сада село [[Брибир (Скрадин)|Брибир]] до Брибирских Мостина) из 17. вијека, који је ратовао у служби [[Млетачка република|Млетачке републике]] против [[Турци|Турака]], за вријеме [[Кандијски рат|Кандијског рата]]. То подручје у 17. веку било је насељено српским становништвом и стално поприште освајачких похода Османског царства према Млетачкој Републици. У млетачким изворима {{чињеница|date=03. 2011.}} се спомиње као православни [[Морлак]] ([[Власи|Влах]]), како су тада називали [[Срби|Србе]]. Са својим четама је продирао на турску територију, пљачкао и убијао Турке. Уз сердаре из Равних Котара, Стојана Јанковића и Илију Смиљанића, најомиљенији је народни јунак ускочке епохе.Кажу да је у [[Војна крајина|Крајини]] цењен „више но ико други“. Погинуо је у борби с њима 1648. код утврђења у [[Зечево (Кистање)|Зечеву]].

Као војник је био неустрашив, као старешине ненаметљив и несебичан, све је делио са саборцима, који су га волели, поштовали и слушали. Све ово запазио је и млетачки генерални провидур за Далмацију Леонардо Фосколо који је био његов савременик. У садржају његове депеше први пут се спомињу подаци о Вуку Мандушићу. Као њен саставни део био је и извештај Вука Мандушића о провали ускока у Кључ. То је пример типичног ускочког похода дубоко у турску територију (девет конака).<ref>Јачов, Марко (1984). "Срби у млетачко турским ратовима у 17. веку"</ref>

Државни секретаријат [[Ватикан|Ватикана]]а је обавештен од стране нунција у Венецији да је млетачка влада „тешка срца“ примила вест о смрти Вука Мандушића, што говори о његовом значају за Млетачку Републику.