Железничка станица Београд центар — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Bot: Pretvaranje običnih izvora koristeći ref imena da bi se izbjegli duplikati (pogledaj također FAQ); козметичке измене |
м Разне исправке |
||
Ред 31:
}}
'''Железничка станица Београд–центар''' (колоквијални назив '''Прокоп''') је [[железничка станица]] у [[Београд]]у, у оквиру [[Београдски железнички чвор|Београдског железничког чвора]]. Налази се непосредно уз Булевар Франшеа д' Епереа (део [[Паневропски коридор 10|коридора 10]]), у прокопу између овог правца, Булевара Кнеза Александра Карађорђевића и Булевара Војводе Путника подно [[Топчидерско брдо|Топчидерског брда]]. Раније предвиђеним системом "4-3-2-1", планирано је да заједно са железничким станицама у [[Железничка станица Земун|Земуну]], на [[Железничка станица Нови Београд|Новом Београду]] и у [[Железничка станица Раковица|Раковици]], "Београд центар" постане једна од нових главних железничких станица.<ref name="automatski generisano1">[http://www.politika.rs/sr/clanak/365221/Iz-Prokopa-od-ponedeljka-i-vozovi-ka-Pozarevcu-i-Sidu Politika Online: Iz „Prokopa” od ponedeljka i vozovi ka Požarevcu i Šidu, приступљено 12.10.2016.]</ref>
== Циљеви и историјат изградње ==
Ред 39:
Планови за нову главну железничку станицу предвидели су пропусну моћ од десет хиљада путника по часу. Пројекат нове железничке станице био је без узора у тадашњој архитектури и изазвао велике поделе у јавности, које и данас постоје. Савет за урбанизам Београда је [[1971]]. донео коначно пројектно решење, након седам и по сати већања.<ref name="politika" />
На челу тима који је урадио пројекат станице био је професор [[Михаило Малетин]].{{чињеница|date=05. 2016.}}<!--mrtva veza od tog datuma--> Пројекат је завршен [[1974
Пројекат су финансирали, по једну трећину цене, [[Социјалистичка Република Србија|СР Србија]], град Београд, и железнице. Изградња станице је, међутим, стагнирала због економске кризе у земљи.
Ред 51:
Према писању „Блица“, у изградњу станице Београд Центар до 2008. је уложено око 100 милиона евра. Пројекат је предвиђао десет колосека и шест перона на 3.000 квадрата, са 10.000 квадрата пратећег пословног простора испод плоче, као и комерцијално-пословни центар од 128.000 m² изнад плоче.{{чињеница|date=05. 2016.}} У пројекат Београдског железничког чвора је само до краја 1990-их утрошено око две милијарде долара.<ref>[http://www.nin.co.rs/arhiva/2540/11.html И опет метро.] Ана Вучковић, „Нин“ 2540, 2. 9. 1999., Приступљено 18. 10. 2008.</ref><ref>[http://www.scc.rutgers.edu/serbian_digest/300/t300-6.htm -{Lightly Made Promises.}-] Урош Комленовић, „Време“ 300, 5. јул 1997, овде у архиви -{Vreme News Digest Agency}-., Приступљено 18. 10. 2008.</ref>
У интервјуу у марту 2009, градоначелник [[Драган Ђилас]] је на питање у вези са радом на овој станици признао да се по том питању ништа не предузима. Он је такође рекао да Република нема новца и да су се појавиле идеје да уместо тога изградњу станице финансира град средствима која је требало да буду уложена у изградњу прилазних саобраћајница, што он неће прихватити.<ref>[http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+1/52367/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BA%3A+%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%B0%D0%BD+%D0%82%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D1%81.html „Сведок“ 30. марта 2009], Радио-телевизија Србије., Приступљено 31.
== Реактивирање и тренутно стање ==
Пројекат је ипак настављен у завршним годинама прве деценије 21. века. Радови на изградњи 5. и 6. колосека у оквиру прве фазе ревитализације градске железнице су завршени крајем августа 2010. године, но убрзо су опет прекинути. Изградња је настављена [[4. децембар|4. децембра]] 2014. године. Радови су обухватали комплетну изградњу свих перона, како би се [[Железничка станица Београд–Главна|Главна Железничка станица]] изместила из [[Савамала|Савамале]], због изградње [[Београд на води|Београда на води]]. Радови на првој фази градње су завршени [[26. јануар]]а 2016. године. Том приликом, премијер Владе Србије, [[Александар Вучић]] је најавио да ће станица бити довршена до [[2018]]. године.<ref>[http://www.beta-video.tv/?page=play&id=47104&naslov=Vu%C4%8Di%C4%87%20:Prokop%20%C4%87e%20biti%20zavr%C5%A1en%202018.%20godine BETA Video Portal - Vučić :Prokop će biti završen 2018. godine<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref> Друга фаза градње је требало да почне у [[март]]у 2016. године, али тек у јулу те године посао изградње приступних саобраћајница додељен аустријској компанији "[[Штрабаг]]", која је на себе преузела да у року од 9 месеци заврши радове.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74.html:613347-Austrijanci-grade-oko-stanice-Prokop Austrijanci grade oko stanice "Prokop" | Beograd | Novosti.rs<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref> Пошто је уговор потписан, 31. августа су радови на приступним саобраћајницама званично отпочели. Том приликом, градоначелник Београда, Синиша Мали је изјавио да је реално да станица буде довршена до краја 2018. или почетка 2019. године, како би се изместила главна железничка станица, те приступило другој фази изградње Београда на води.<ref>[http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2016&mm=08&dd=31&nav_id=1171363 B92 - BG: Čekali 40 god, dobijamo dva velelepna objekta]</ref>
Станица Београд Центар тренутно опслужује градску железницу [[БГ ВОЗ]], а од [[2018]]. године би у њој требало да се укрштају две линије овог система. Што се тиче полазака, из станице тренутно крећу три воза према Новом Саду, те по један према Шиду и Пожаревцу, а у станицу такође пристижу три воза из Новог Сада, два из Шида и један из Пожаревца (стање из октобра 2016).<ref name="automatski generisano1" />
=== Саобраћајне везе ===
Ред 63:
=== Комерцијални садржај ===
Тренутни план предвиђа да у оквиру станице постоји и велики тржни центар.
По завршетку прве фазе радова, [[Политика (новине)|"Политика"]] је известила о најавама да њега гради предузеће [[МПЦ комерц]] српског бизнисмена [[Петар Матић|Петра Матића]], који је претходно упутио Влади писмо намере.<ref>
== Галерија ==
| |||