Крушево (Гора) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Bot: Pretvaranje običnih izvora koristeći ref imena da bi se izbjegli duplikati (pogledaj također FAQ); козметичке измене |
м Разне исправке |
||
Ред 16:
}}
'''Крушево''' је [[Горанци|горанско]] село (муслиманско село [[Српски језик|српског]] говорног подручја) у [[општина Гора|Општини Гора]], на [[Косово и Метохија|Косову и Метохији]]. По законима привремених институција Косова ово насеље је у саставу [[општина Драгаш|општине Драгаш]].
Крушево је једно од старијих и већих горанских села. Налази се на средњем току Рестеличке реке, коју називају и Шарпланинска река, у теснацу између високих брда, на надморској висини око 1100м. Од градског насеља Драгаш удаљено је
Из овог села запажена је миграција становништва према индустријским центрима и већим градовима СФРЈ. Многи се у завичај враћају само током лета, да позавршавају неке пољопривредне послове, а затим поново одлазе у печалбу. Између два светска рата велики број мештана из овога села, као и из других горанских села, мигрирао је у Турску.
Иако је ово село у пограничној зони, топонимија је врло бројна и старијег порекла. Информатори су саопштили да је име села настало по томе што је на овим теренима увек било крушака, дивљих и питомих, а данас овде у изобиљу расту. Међутим, неки мештани приповедају да су први насељеници овде дошли из Крушева у Македонији, и овде у Гори основали прва насеља Крушево, Брод и Глобочицу. Овим предањем мештани потврђују своје старо македонско порекло и правце сеобе даљих предака сточара из предела западне Македоније према горанским пашњацима на којима су временом формирали и своја стална насеља. О свом говору казују да је „македонски“ или „нашенски“, да је најсличнији северозападним македонским говорима (Дебар, Јеловјане, Урвич) у који су временом уношене и бројне позајмице из суседних немакедонских говора. Углавном су их уносили печалбари.
Етници: Крушевл`анин и Крушевл`анка, Крушевл`ани и Крушевл`анке, ктетик: крушееч`ки.
Информатори: Назиф Шерифи (1911), Амет Исљами (1906), Ђељадин Бреноли (1921) и Осман Ођа (1923).
<ref name="automatski generisano1">Алија Џоговић - ОНОМАСТИКА ГОРЕ, Ономатолошки прилози, XИИ, САНУ, Одељење језика и књижевности, Одбор за ономастику, Београд, 1996, 33–366 (1–334).</ref>
Ред 63:
Таири, једна кућа. Информатор Екрем Таири (19..)
Шерифи, девет кућа. Информатор Ганија Шерифи (1924)
<ref name="automatski generisano1" />
{{bar box
|