Википедија

Камиј Димулен — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
Новија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нова страница: {{Инфокутија биографија | име = Камиј | презиме = Димулен | слика = Camille D…
 
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 19:
 
 
'''Камиј Димулен''' (2. март 1760. - 51760—5. април 1794.) је био [[Прва француска република|француски]] политичар и новинар, један од најзначајнијих учесника [[Француска револуција|Француске револуције]]. Био је пријатељ [[Максимилијан Робеспјер|Максимилијана Робеспјера]] и [[Жорж Дантон|Жоржа Дантона]]. Током [[Јакобинска диктатура|јакобинске диктатуре]], приклонио се умереном Дантону. У сукобу Дантона и Робеспјера као победник је изашао Робеспјер. Димулен и остали дантонисти изведени су пред [[Револуционарни суд]]. Суд га је осудио на смрт. Заједно са Дантоном, Димулен је погубљен на [[Гиљотина|гиљотини]].
 
== Рани живот ==
Рођен је у Гизу у Пикардији. Отац му је био адвокат. Студирао је права заједно са Максимилијанов Робеспјером. Међутим, његова жестока нарав показала се као непремостива препрека за овај посао, те се Димулен окренуо писању. Изградио је каријеру као политички новинар. Због болести није учествовао у рату [[Скупштина сталежа (1789)|Скупштине сталежа]] 1789. године. Позивао је на немире након отпуштања [[Жак Некер|Жака Некера]] од стране [[Луј XVI|Луја XVI]]. То је довело до побуне која је резултирала [[Пад Бастиље|заузећем и рушењем Бастиље]] 14. јула. Јуна исте године Димулен је написао радикални памфлет под насловом "Слободна Француска". Издавач је тада одбио да га штампа. Пад Бастиље знатно је изменио ситуацију, те је памфлет објављен 18. јула. Димулен у памфлету критикује улогу и права краљева, племства и римокатоличких свештеника.
 
== Жирондинци ==
Новембра 1789. године Димулен је издао први број недељника "Историја револуције у Француској и Брабанту" Недељник излази до јула 1791. године. Након смрти грофа [[Оноре Мирабо|Мирабоа]], Димулен га је ожалио у свом часопису. Он том приликом назива [[Жан Пјер Брисо|Жана Пјера Брисоа]] лоповом. Димулен се 16. јула 1791. године појавио, као представник [[Париска комуна (Француска револуција)|Париске комуне]], са петицијом за уклањање Луја XVI који је јуна исте године покушао [[Бег до Варена|неуспешан бег]] из Париза. [[Маркиз де Лафајет]] је наредио [[Национална гарда (Француска)|Националној гарди]] да отвори ватру на подносиоце петиције. Догађај је познат као "[[Масакр на Марсовом пољу]]". Извори се разликују по питању присуства Димулена на самом Марсовом пољу приликом масакра. Потом су издати налози за хапшење Жоржа Дантона и Димулена. Дантон је побегао из Париза, а Димулен је остао у граду, али је престао да објављује свој лист на неко време.
 
== Јакобинска диктатура ==
Након [[Револуција од 31. маја до 2. јуна 1793. године|пада жирондинаца]], Димулен је горко жалио због своје улоге у њиховом свргавању. Напада чланове [[Комитет јавне безбедности|Комитета за јавну безбедност]], пре свега [[Антоан де Сен-Жист|Антоана де Сен-Жиста]] и [[Жак Николас Биљо-Варен|Биљо-Варена]].
 
Ред 35:
[[Јакобинци]] нападају Димулена јануара 1794. године због писања у свом часопису. Робеспјер је покушао да заштити свог пријатеља из детињства, али је Димулен одбио да се одрекне оптужби. Убрзо је дошло до тзв. Афере источноиндијске компаније. Афера је довела до коначног разлаза између Димулена и Робеспјера. Робеспјер је захтевао да се Димулен избаци из јакобинског клуба. Након елиминације ебертоваца, Робеспјер се окренуо против Дантона. Димулен је, заједно са осталим Дантовцима, оптужен за корупцију и учешће у контрареволуционарној завери. Суђено му је заједно са Дантоном. Погубљени су истог дана на гиљотини.
 
== Извори ==
* Andress, David. ''The Terror: The Merciless War for Freedom in Revolutionary France.'' New York: Farrar, Straus & Giroux, 2004.
* Claretie, Jules. ''Camille Desmoulins and His Wife: Passages from the History of the Dantonists.'' London: Smith, Elder, & Co., 1876.
* Doyle, William. ''The Oxford History of the French Revolution''. Oxford: Oxford University Press, 1990.
* Gilchrist, J.T., and Murray, W.J. ''The Press in the French Revolution: Selection of Documents taken from the Press of the Reovolution for the years 1789-1794''. Melbourne: Cheshire, 1971.
* Hartcup, John. "Camille Desmoulins", ''History Today'' 25-4 (1975),. pстр.  238-245.
* Hammersley, Rachel. "Camille Desmoulin’s ‘Le Vieux Cordelier’. A Link Between English and French Republicanism" ''History of European Ideas'' 27 (2001).
* Linton, Marisa, ''Choosing Terror: Virtue, Friendship and Authenticity in the French Revolution''. Oxford: Oxford University Press, 2013.
* Methley, Violet. ''Camille Desmoulins: A Biography.'' New York: E.P. Dutton & Co., 1915.
* Schama, Simon. ''Citizens: A Chronicle of the French Revolution''. New York: Vintage Books, 1990.
* Scurr, Ruth. ''Fatal Purity: Robespierre and the French Revolution''. New York: Owl Books, 2006.
* Whaley, Leigh. "Revolutionary Networking 1789-1791," ppp.  41-51 in ''Revolutionary Culture, Politics and Science''. Belfast: Queen’s University, 1996.
* McPhee, Peter.''Robespierre: A Revolutionary Life''. Yale University Press, 2012.
* J. Claretie, ''Œuvres de Camille Desmoulins avec une étude biographique ... etc.'' (Paris, 1874), and ''Camille Desmoulins, Lucile Desmoulins, étude sur les Dantonistes'' (Paris, 1875; Eng. trans., London, 1876)
* F. A. Aulard, ''Les Orateurs de la Législative et de la Convention'' (Paris, 1905, 2nd ed.)
* G. Lenôtre, "La Maison de Camille Desmoulins" (''Le Temps'', March 25, 1899).
 
[[Категорија:Рођени 1760.]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Камиј_Димулен”