[[Датотека:Baltic Tribes c 1200.svg|thumb|350px|right|Балтска племена око године 1200.]]
{{Историја Бранденбурга и Пруске}}
'''Пруси''' ({{lang-de|Pruzzen}} or ''Prußen''; {{lang-la|Pruteni}}; {{јез-лит|Prūši}}; {{јез-лет|Prūsai}}; {{јез-пољ|Prusowie}}), понекад '''Стари Пруси''' или '''Балтички Пруси''' је групни назив за [[Балтички народи|балтичка]] племена, која су до [[средњи веквијек|средњег векавијека]] живјела између ушћа [[Висла|Висле]] и [[Њемен]]а. Познати су од [[римско царство|римског]] доба када су са Римљанима трговали [[ћилибар]]ом. [[Тацит]] их спомиње под именом ''Aestui'', а у изворима из [[9. век|9.]] и [[10. век|10. вијека]] се наводе под именима ''Bruzi'', ''Brusi'', ''Pruzzi'', ''Prusai'' и ''Prutheni''..
[[Археологија|Археолошки налази]] на том подручју сугеришу сродност њихове културе са културом [[Литванци|Литванаца]] и [[Словени|СловенаСлавена]]. ЖивелиЖивјели су у [[племе|племенским заједницима]] и мањим насељима без чврстих веза. Њихову земљу је у [[13. век|13. векувијеку]] као [[феудализам|феуд]] добио немачкињемачки [[Тевтонски ред|Тевтонски витешки ред]] (крсташи); деодио од пољских владара, деодио од [[Свето римско царство|римско-немачкогњемачког]] цара [[Фридрих II Велики|Фридриха II]] ([[1226]]) под условом Прусе преобрате на [[хришћанство]]. Тевтонци су [[1230]]. године почели освајати њихову земљу. Пруси су [[1260]]. дигли устанак те су се све до [[1283]]. одупирали освајачима. На крају су покоренипокрени; већина Пруса је тада убијена, остатак присилно покрштен. Земљу су почели колонизовати [[немци|немачкињемачки]] досељеници, па су се Пруси асимилирали и изумрли као народ.
== Старопруски језик ==
{{маинmain|Старопруски језик}}
Старопруски језик, који се говорио на подручју [[Источна Пруска|Источне Пруске]], изумро је на крају [[17. век|17. векавијека]], те га је у потпуности замениозамијенио [[Немачки језик|њемачки]]. Сродан је данас постојећем [[Летонски језик|летонском]] и [[Литвански језик|литванском језику]] и спада у [[Балтички језици|балтичку]] породицу [[индоевропски језици|индоевропских језика]]. Познат је из неколико докумената: Елбиншког речникарјечника, који спомиње 802 речиријечи, а који је настао у [[14. век|14. векувијеку]], његовог пријеписа из [[15. век|15. векавијека]], рјечника који је написао [[Доминикански ред|доминиканац]] Симон Грунау, два преводапријевода [[катехизам|катехизма]] из [[1545]]. године и пријевода [[Мартин Лутер|Лутеровог]] ''Enchiridiona'' из [[1561]].
