Кефалонија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м sablon |
м Инфокутија и референце |
||
Ред 1:
{{друго значење3|Кефалонија (тема)}}
{{Острво
|име = Кефалонија <br /> (Κεφαλλονιά, Κεφαλονιά)
|слика = GR Kefalonia.PNG
|град = [[Аргостоли]]
|стан =
|датум пописа = 2001
|коор =
|површина = 781
Ред 11:
|дужина = 50
|врх = [[Ајнос]]
|висина =
|врста = [[Море|морско]]
|вода = [[Јонско море]]
|земље = {{застава|Грчка}}
}}
'''Кефалонија''' ({{грчки1|Κεφαλλονιά, Κεφαλονιά}}) је [[Грчка острва|грчко острво]] које припада групи [[Периферија Јонска острва|Јонских острва]]. То је по површини највеће [[острво]] овог архипелага.<ref name="Chisholm">Chisholm, Hugh, ed. (1911). "Cephalonia". Encyclopædia Britannica.</ref> У управној подели [[Грчка|грчке]] Кефалонија припада истоименом [[кефалонија|округу Кефалонија]]. Главно и највеће место острва и целе префектуре је град [[Аргостоли]].<ref>[http://www.kedke.gr/uploads2010/FEKB129211082010_kallikratis.pdf закон] грчко министарство унутрашњих послова.</ref>
[[Кефалонија|Округ Кефалонија]] је успостављен [[2011]]. године на делу некадашње [[Префектура Кефалонија и Итака|префектуре]]. Она се састоји из једне општине, општине Кефалонија, која обухвата острво Кефалонију и околна острвца и хриди.
Ред 29:
Кефалонија је највеће острво из групе [[Периферија Јонска острва|Јонских острва]]. Укупна површина острва је 904 -{km²}-. Острво је одвојено од блиске и мање [[Итака|Итаке]] на истоку каналом дужине 8,5 -{km}- а ширине од 2 до 4,8 -{km}-. Обала је дуга и разуђена. То се највише односи на постојање залива на југозападној обали, који дубоко залази у острво и дели га већи (источни) и мањи (западни) део. Кефалонија је углавном кршевита и брдовита. Шуме су ретке. Највећа планина је [[Аинос (планина)|Аинос]] са највишим врхом на 1.628 -{m}- н. в. Постоји и неколико малих плодних долина.
Клима на острву је [[средоземна клима|средоземна]] са дугим и толим летима и благим и кишовитим зимама. Биљни и
== Историја ==
Острво је насељено од другог миленијума п. н. е. У [[Микена|микенском]] периоду било је седиште области Кефалоније. [[Рим]]љани су освојили острво у другоме веку п. н. е., а касније је постала део [[Византијско царство|Византијског царства]]. [[Нормани]] су владали Итаком у 12. и 13. веку, а потом је, после кратке владавине [[Османско царство|Турака]], 1500. дошла у руке [[Венеција|Венеције]].<ref name="Chisholm" /> Кефалонију су затим окупирали [[Француска|Французи]] крајем 18. века, а [[1809]]. освојили су је [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|Британци]]. Ослобођена је [[1864]]. и припојена савременој [[Грчка|Грчкој]].
Највећи део ерхитектуре острва уништен је у земљотресу 1953.
Ред 57:
Слика:Venetian houses in argostoli.jpg|Кућа у венецијанском стилу
</gallery>
== Референце ==
{{извори}}
== Литература ==
* Chisholm, Hugh, ed. (1911). "Cephalonia". Encyclopædia Britannica (11th ed.). Cambridge University Press.
== Спољашње везе ==
| |||