Хадрамаут — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 2:
'''Хадрамут''' ({{јез-ар|حضرموت}}) је име за историјску област на југу [[Арабијско полуострво|Арабијског полуострва]] дуж [[Аденски залив|Аденског залива]] у [[Индијски океан|Индијском океану]], која иде према истоку све до [[Оман|оманског]] Дофара.
== Историја ==
Већ од 2. миленијума
У давној повијести славу имена Хадрамут пронијело је античко краљевство из предисламског доба,краљевство Хадрамут, по којем је и данашња јеменска [[
На територију Хадрамута од 14. стољећа простирао се племенски [[Султанат Катири]], а од краја 19. стољећа и [[Султанат Куваити]], оба два постали су дио [[Протекторат Аден|Аденског протектората]]. Хадрамут је остао под британском контролом као дио [[Протекторат Јужне Арабије|протектората јужне Арабије]] све до 1967. године. Након тога основан је [[Јужни Јемен]], који се ујединио с [[Северни Јемен|Сјеверним Јеменом]] 22. маја 1990. у данашњу државу Републику Јемен.
Ред 13:
== Географске одлике ==
[[Датотека:Hadramaut.JPG|мини|десно|220п|Природа Хадрамута]]
Област Хадрамут је заправо порјечје водотока [[Вади Хадрамут
Данашњи Хадрамут је управно подијељен имеђу јеменских мухафаза [[Хадрамут (мухафаза)|Хадрамут]], [[Ал Махра (мухафаза)|Ал Махра]] и [[Шабва (мухафаза)|Шабва]]
Становници ове области, Хадрамућани данас као и у давној прошлости живе у својим карактеристичним пустињским насељима (врло густо насељеним насељима и градовима) смјештенима углавном дуж Вади Хадрамута, углавном тамо гдје постоји неки извор воде или бунари. Но баве се заправо земљорадњом, уз уске појасе обрадиве земље око својих градова. Саде пшеницу, просо, узгајају датуле, кокос, дуван и кафу. По пустињској висоравни лутају малобројни [[
Од краја 19. стољећа, и успостава веза са ширим свјетским окружењем преко британске колонијалне политике, отпочео је процес емиграције Хадрамућана у тадашње британске колоније по Индији (Хајдерабад, Баткал, Малабар) те земље југоисточне Азије, поглавито на Јаву, Суматру, Малаку, Тимор и Сингапур. Многи Хадрамућани су се успели у својим новим срединама на врло високе положаје, тако је на примјер неколико индонезијских министара, укључујући и бившег министра спољних послова Али Алатаса и бившег министра финансија Мари Мухамеда, било хадрамитског поријекла. Највише се ипак успео бивши премијер Источног Тимора Мари Алкатири. Хадрамућани су се населили и дуж обала источне Африке (два кенијска министара; Шариф Насер и Најиб Балала, су Хадрамитског поријекла).
Ред 23:
Данас је вјероватно најпознатији потомак Хадрамућана - [[Осама бин Ладен]] чија породица води поријекло из Хадрамута.
Највећи град у Хадрамуту и управно сједиште [[Мухафаза|мухафазе]] је лучки град [[Ал Мукала]] са 174,700 становника (2003
Први европљанин који је у модерна времена, у првој половини 19. стољећа посјетио Хадрамут и извјестио тадашњу европску јавност о приликама у том забаченом дијелу свијета из 1001 ноћи био је њемачки арабиста Адолф Густав фон Вреде.
Ред 36:
== Спољашње везе ==
* [http://www.der.org/films/architecture-of-mud.html Architecture of Mud: documentary Film about the rapidly disappearing mud brick architecture in the Hadhramaut region.]
* [http://www.pbs.org/wgbh/nova/ubar/zarins/zarins2.html ''Nova'' special on Ubar, illustrating a ''hydreuma'']
* [http://www.al-bab.com/bys/books/qaddal.htm Book review of a biography of Qu'aiti sultan Alin din Salah]
* [http://www.al-bab.com/bys/articles/freitag99.htm Hadhrami migration in the 19th and 20th centuries]
* [http://www.baalawi.com Ba`alawi.com] Ba'alawi.com | The Definitive Resource for Islam and the Alawiyyen Ancestry.
|