Бањички логор — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 16:
| long = 20.467594
}}
'''Логор на Бањици''' био је највећи концентрациони логор на подручју [[србија под немачком окупацијом|окупиране Србије]] (1941—1944). Утврђен је за споменик културе [[1984]]. године.<ref>{{cite web|url=http://beogradskonasledje.rs/kd/zavod/vozdovac/banjicki_logor.html |title=Завод за заштиту споменика културе града Београда |publisher=Beogradskonasledje.rs |date= |accessdate = 13. 4. 2015.}}</ref>
Немачке окупаторске власти наредиле су, у јуну 1941., српској квислиншкој управи да формира концентрациони логор
Логор је био у функцији од јула 1941. до октобра 1944. у касарни бивше [[Југословенска војска|Југословенске војске]].{{sfn|Глишић|1970|p=133}} Логор је имао две секције у којој је једна била у надлежности [[Специјална полиција|Специјалне полиције]], док је други део био у надлежности [[Гестапо]]а. Први затвореници доведени су [[9. мај]]а 1941. и затвореници били су [[Јевреји]] и [[Роми]], а од 1941. када је Београд проглашен за [[Јуденфрај]] углавном противници [[Милан Недић|Недићевог]] режима, већином заробљени [[народноослободилачка војска Југославије|партизани]] и српски комунисти<ref>Демократска федеративна Југославија, Државна комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача, Саопштења бр. 34-53, Београд 1945</ref>. Бањица је био сабирни и егзекуцијски логор. Многи затвореници из Бањице били су пребачени у друге концентрационе и радне логоре које су [[Трећи рајх|Немци]] држали под својом контролом у окупираној Европи. Кроз овај логор за време читаве окупације прошло је најмање 23.697 људи{{sfn|Глишић|1970|p=136}}<ref>Досије споменика културе Бањички логор, Документација завода за заштиту споемника културе града Београда
== Оснивање логора ==
|