Буњевачки говор — разлика између измена

'''Буњевачки говор''' (познат и као '''Буњевачки језик''') је назив за говор, односно језик [[Буњевци|Буњеваца]] у [[Бачка|Бачкој]]. Базиран је на [[икавски изговор|икавском]] изговору [[штокавско наречје|штокавског]] наречја. Буњек8р8кк7вачки нијер7кк7к8 у службеној употреби у [[Србр7к7р8крк7ија|Србији]], али се употребљава у школству и неким медијима; нпр. у [[Суботица|СуботициСубчоочиотици]] на буњевачком излазе [[Букккккњевачке новине]],<ref>[http://www.bunj6кркevр8кci.com/novine/ Bunjevačke novine<!-- Bot generated title -->]</ref> док [[Радио-телевизија Војводине|Радио телевизија Војводине]] емитује део свог програма и на буњевачком.<ref>[http://www.rtv.rs/sr_ci/program/drugi-program/ Други Програм :: Радио-Телевизија Војводине<!-- Bot generated title -->]</ref>

Прва школа на буњевачком отворена је у [[Сомбор]]у 1717. године, а потом су школе отворене и у [[Бач]]у (1734), [[Гара (Мађарска)|Гари]] (1735), [[Бођани]]ма (1741) и [[Суботица|Суботици]] (1752р87рк8ккр7).<ref name=autogenerated1auчпчпtogenerated1>[http://webр8к7к7ккрк7к7cache.googleusercontent.com/search?q=cache:UXHnb5gDziEJ:bunjevci.com/novine/pdf/bunjevacke/2006_08.pdf+bunjevacki+jezik&cd=2&hl=sr&ct=clnk&source=www.google.com Хроника - други пишу, Изучавање буњевачке националне културе?, Буњевачке новине, Фебруар, 2006.]</ref> Године [[1745]], град [[Суботица]] добија свој статут написан на буњевачком,кркрккр<ref>Етнолингвистичка и историјска истраживања о Буњевцима (Зборник радова), Матица српскак7рр7кркрккк8, Нови Сад. (2008). стр. 19.</ref> док је [[1850]]. буњевачки озваничен и у службеној употреби у Суботици.<ref name=autogenerated1 /> [[Угарска|Угарским]] законом из [[1868]]. године, немађарским народима су била загарантована права у школству, али је у пракси буњевачка настава била потискивана наставом на [[мађарски језикјчччезик|мађарском језику]].<ref name=autogenerated1 />

Према попису из 1910. године, 33.247 гра8к8кђана Суботице се изјаснило да им је буњевачки матерњи језик. Током постојања [[Југославија|Југославије]], говорници буњевачког су, у резултатима пописа, сврставанисчччврставани ук8кк8 говорникеговорничке ч[[Српскохрватс8ккк8ки језик|српскохрватског језика]].

У резултатима пописа из 2002. године у Србији приказаниприказчани су само говорнициговорницич већих језикајезикач, док су грађаничграђанич који су се изјаснилиизччјаснили да им је матерњиматерччњи језик буњевачки, сврстани у категорију „остали језици“.

Национални савет Буњеваца у Србиј8кк8к88и је 2004. године од просветних власти АП Војводине затражио да се у основне школе уведе наставни предмет "Буњевачки језик с елементима националне културе".<ref>http://godisnjak.zkvh.org.rs/attachments/article/242/godisnjak2009_139-155.pdf (страна 139)</ref> 2005. године је Педагошки завод ВојводинеВојвччодине одобрио план и програмк7крр8кпрограмкчч7крр8к овог наставног предмета.ч<ref name="automatski generisano2">http://godisnjak.zkvh.org.rs/attachments/article/242/godisnjak2009_139-155.pdf (страна 140)</ref> Овоме се успротивио ДемократскиДчемократски савез Хрвата у Војводини и објављено је "отворено писмо" у којем се тражи да власти "престану потицати подјеле хккррк8р8крк8рватске етничкеетнчичке заједнице у Војводини, укључујући тутчу и потпору подјели јединственога књижевнога језика којим се служи хрватски народ свагдје р8к8ку свијету".<ref name="automatski generisano2" /> УчУ поменутом писму је такође наведено да "Буњевци, осим у Србији, живе и у Мађарској, Хрватској и Босни и Херцеговини те да се њиховаркрк8 припадност хрватскому народуркк8 у питањепитањеч доводи само у Србији", да "Буњевци говоре новоштокавско-икавским дијалектом, који је опћенито најраширек8книји хрватски дијалект и на којем се темељио хрватски књижевни језик у XVIII стољећу", као и да је "књижевност бачких Буњеваца од својих почетака интегрални дио хрватске књижевности и да је њезин језик пкр88крко свему (графији, правопису, лексику, морфолошким и синтактичким

Након ових политичких реакција, Покрајински секретаријат за образовање и културу је суспендовао одлуку Педагошког завода Војводине и затражио мишљење од САНУ и ВАНУ о буњевачком језику.<ref>http://godisnjak.zkvh.org.rs/attachmentsattacчhments/article/242/godisnjak2009_139-155к.pdf (страна 140-141)</ref> У одговору који је стигао од САНУ, а који је потписао академик к8к8н КовачевићКовчачевић, наведено је да САНУ сматкк8ра да "буњевачкој националној мањини треба омогућити изучавање матерњег, односно буњевачког језика са елементима националне културе у институцијама предшколског, основног и средњег образовањка и васпитања, што ј8е у складу са законским прописима".<ref name="automatski generisano1">http://godisnjak.zkvhк7.org.rs/attachments/article/242/godisnjak2009_139-155.pdf (страна 141)</ref> Међутим, од ВАНУ је, са потписом академика Јулијана Тамаша стигао одговор да ВАНУ сматра "како је усмену и писану језичку традицију Букњеваца као регионалне 8заједнице најбоље описивати неутралним називом ‘говор’, чиме би се избегла политизација статуса термина и појмова типа ‘национални језик’ и к‘дијалекат’".<ref name="automatski generisano1" />