|
[[Датотека:Shtokavian subdialects1988-sr.png|мини|300п|Штокавски поддијалекти]]
{{Јужнословенски језици}}
'''Буњевачки говор''' (познат и као '''Буњевачки језик''') је назив за говор, односкноодносно јекзикјезик [[Буњевци|Буњеваца]] у [[Бачка|Бачкој]]. БазирканБазиран је на [[икавски изговор|икавском]] изкговкоруизговору [[штокавско наречје|штокавског]] наречја. Буњек8р8кк7вачки нијер7ккк7к8Буњевачки није у службеној употреби у [[Србр7к7р8крк7ијаСрбија|Србији]], али се употребљава у школству и неким медијима; нпр. у [[Суботица|СубчоочиотициСуботици]] на буњевачком излазе [[БукккккњевачкеБуњевачке новине]],<ref>[http://www.bunj6кркevр8кcibunjevci.com/novine/ Bunjevačke novine<!-- Bot generated title -->]</ref> док [[Радио-телевизија Војводине|Радио телевизија Војводине]] емитује део свог програма и на буњевачком.<ref>[http://www.rtv.rs/sr_ci/program/drugi-program/ Други Програм :: Радио-Телевизија Војводине<!-- Bot generated title -->]</ref>
== Историја ==
Прва школа на буњевачком отвкорекнаотворена је куу [[Сомбор]]у 1717. годкинегодине, а поткомпотом суксу шкколешколе отворекнеотворене и у [[Бач]]у (1734), [[Гара (Мађарска)|Гари]] (1735), [[Бођани]]ма (1741) и [[Суботица|Суботици]] ( 1752р87рк8ккр71752).<ref name= auчпчпtogenerated1autogenerated1>[http:// webр8к7к7ккрк7к7cachewebcache.googleusercontent.com/search?q=cache:UXHnb5gDziEJ:bunjevci.com/novine/pdf/bunjevacke/2006_08.pdf+bunjevacki+jezik&cd=2&hl=sr&ct=clnk&source=www.google.com Хроника - други пишу, Изучавање буњевачке националне културе?, Буњевачке новине, Фебруар, 2006.]</ref> Године [[1745]], град [[Суботица]] добија свој статут написан на буњевачком, кркрккр<ref>Етнолингвистичка и историјска истраживања о Буњевцима (Зборник ркадоварадова), Матица српскак7рр7кркрккк8српска, Нови Сад. (2008). стр. 19.</ref> док је [[1850]]. буњевачки озваничен и у службеној употреби у Суботици.<ref name= autogeneraкted1autogenerated1 /> [[Угарска|Угарским]] законом из [[1868]]. године, немађарским народима су била загарантована права у школству, али је у пракси буњевачка настава била потискивана наставом на [[мађарски јчччезикјезик|мађарском језику]].<ref name=autogenerated1 /> ▼Дувајте га буњевциии
▲Прва школа на буњевачком отвкорекна је ку [[Сомбор]]у 1717. годкине, а потком сук шкколе отворекне и у [[Бач]]у (1734), [[Гара (Мађарска)|Гари]] (1735), [[Бођани]]ма (1741) и [[Суботица|Суботици]] (1752р87рк8ккр7).<ref name=auчпчпtogenerated1>[http://webр8к7к7ккрк7к7cache.googleusercontent.com/search?q=cache:UXHnb5gDziEJ:bunjevci.com/novine/pdf/bunjevacke/2006_08.pdf+bunjevacki+jezik&cd=2&hl=sr&ct=clnk&source=www.google.com Хроника - други пишу, Изучавање буњевачке националне културе?, Буњевачке новине, Фебруар, 2006.]</ref> Године [[1745]], град [[Суботица]] добија свој статут написан на буњевачком,кркрккр<ref>Етнолингвистичка и историјска истраживања о Буњевцима (Зборник ркадова), Матица српскак7рр7кркрккк8, Нови Сад. (2008). стр. 19.</ref> док је [[1850]]. буњевачки озваничен и у службеној употреби у Суботици.<ref name=autogeneraкted1 /> [[Угарска|Угарским]] законом из [[1868]]. године, немађарским народима су била загарантована права у школству, али је у пракси буњевачка настава била потискивана наставом на [[мађарски јчччезик|мађарском језику]].<ref name=autogenerated1 />
== Демографија ==
Према попису из 1910. године, 33.247 гра8к8ккђанаграђана СукботкицеСуботице се изјаснило да кимим је буњеквачкибуњевачки матерњи језик. Током постојања [[Југославија|Југославије]], говорници буњевачког су, у резултатима пописа, счччврставанисврставани ук8кк8у говорничкеговорнике ч[[Српскохрватс8ккк8киСрпскохрватски језик|српскохрватског језика]].
к88кк
У резуклткатима попкиса из 2002. године у Србији приказчани су само говорницич већих језикач, док су чграђанич који су се изччјаснили да им је матерччњи језик бкуњевакчки, сврстани у катекгорију „остакли језикци“.
У резултатима пописа из 20112002. годинкегодине у Србији приказани су само говорници већих језика,к8к8кк8р 6.835док становникасу Србијеграђани који су се изјаснилоизјаснили да им је матерњи језик буњевачки.<ref>http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/Popis2011/Knjiga4_Veroispovest.pdf, (странасврстани 16ккркк8)</ref>у категорију „остали језици“.
Дувајте га буњевциииииииии
== Оспоравања буњевачког == ▼Национални савет Буњеваца у Србиј8кк8к88и је 2004. године од просветних власти АП Војводине затражио да се у основне школе уведе наставни предмет "Буњевачки језик с
ДУВАЈТЕ ГА БУЊЕВЦИИИИИ!!!!!!!
У резултатима пописа из 2011. године, 6.835 становника Србије се изјаснило да им је матерњи језик буњевачки.<ref>http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/Popis2011/Knjiga4_Veroispovest.pdf (страна 16)</ref>
елементима националне културе".<ref>http://godisnjak.zkvh.org.rs/attachments/article/242/godisnjak2009_139-155.pdf (страна 139)</ref> 2005. године је Педагошки завод Војвччодине одобрио план и програмкчч7крр8к овог наставног предмета.ч<ref name="automatski generisano2">http://godisnjak.zkvh.org.rs/attachments/article/242/godisnjak2009_139-155.pdf (страна 140)</ref> Овоме се успротивио Дчемократски савез Хрвата у Војводини и објављено је "отворено писмо" у којем се тражи да власти "престану потицати подјеле хккррк8р8крк8рватске етнчичке заједнице у Војводини, укључујући тчу и потпору подјели јединственога књижевнога језика којим се служи хрватски народ свагдје р8к8ку свијету".<ref name="automatski generisano2" /> чУ поменутом писму је такође наведено да "Буњевци, осим у Србији, живе и у Мађарској, Хрватској и Боснки и Херцкеговинки те дка се њихокваркрк8 припадност хрватскому народуркк8 у питањеч доводи само у Србији", да "Буњевци говоре новоштокавско-икавским дијалектом, који је опћенито најраширек8книји хрватски дијалект и на којем се темељио хрватски књижевни језик у XVIII стољећу", као и да је "књижевност бачких Буњеваца од својих почетака интегрални дио хрватске књижевности и да је њезин језик пкр88крко свему (графији, правопису, лексику, морфолошким и синтактичким ▼
▲== Оспоравања буњевачког ==
▲Национални савет Буњеваца у Србији је 2004. године од просветних власти АП Војводине затражио да се у основне школе уведе наставни предмет "Буњевачки језик с елементима националне културе".<ref>http://godisnjak.zkvh.org.rs/attachments/article/242/godisnjak2009_139-155.pdf (страна 139)</ref> 2005. године је Педагошки завод ВојвччодинеВојводине одобрио план и програмкчч7крр8кпрограм овог наставног предмета. ч<ref name="automatski generisano2">http://godisnjak.zkvh.org.rs/attachments/article/242/godisnjak2009_139-155.pdf (страна 140)</ref> Овоме се успротивио ДчемократскиДемократски савез Хрвата у Војводини и објављено је "отворено писмо" у којем се тражи да власти "престану потицати подјеле хккррк8р8крк8рватскехрватске етнчичкеетничке заједнице у Војводини, укључујући тчуту и потпору подјели јединственога књижевнога језика којим се служи хрватски народ свагдје р8к8куу свијету".<ref name="automatski generisano2" /> чУУ поменутом писму је такође наведено да "Буњевци, осим у Србији, живе и у Мађарској, Хрватској и БоснкиБосни и ХерцкеговинкиХерцеговини те дкада се њихокваркрк8њихова припадност хрватскому народуркк8народу у питањечпитање доводи само у Србији", да "Буњевци говоре новоштокавско-икавским дијалектом, који је опћенито најраширек8книјинајраширенији хрватски дијалект и на којем се темељио хрватски књижевни језик у XVIII стољећу", као и да је "књижевност бачких Буњеваца од својих почетака интегрални дио хрватске књижевности и да је њезин језик пкр88кркопо свему (графији, правопису, лексику, морфолошким и синтактичким
обиљежјима те најфреквентнијим начинима стилизације) хрватски".<ref name="automatski generisano2" />
Након ових политичких реакција, Покрајински секретаријат за образовање и културу је суспендовао одлуку Педагошког завода Војводине и затражио мишљење од САНУ и ВАНУ о буњевачком језику.<ref>http://godisnjak.zkvh.org.rs/attacчhmentsattachments/article/242/godisnjak2009_139-155к155.pdf (страна 140-141)</ref> У одговору који је стигао од САНУ, а који је потписао академик к8к8нЗоран КовчачевићКовачевић, наведено је да САНУ сматкк8расматра да "буњевачкој националној мањини треба омогућити изучавање матерњег, односно буњевачког језика са елементима националне културе у институцијама предшколског, основног и средњег образовањкаобразовања и васпитања, што ј8еје у складу са законским прописима".<ref name="automatski generisano1">http://godisnjak.zkvhк7zkvh.org.rs/attachments/article/242/godisnjak2009_139-155.pdf (страна 141)</ref> Међутим, од ВАНУ је, са потписом академика Јулијана Тамаша стигао одговор да ВАНУ сматра "како је усмену и писану језичку традицију БукњевацаБуњеваца као регионалне 8заједницезаједнице најбоље описивати неутралним називом ‘говор’, чиме би се избегла политизација статуса термина и појмова типа ‘национални језик’ и к‘дијалекат’‘дијалекат’".<ref name="automatski generisano1" />
8
Након консултација Покрајинског секретаријата за образовање и културу са Националним саветом Буњеваца, донета је компромисна одлука да се у наставу уведе предмет "Буњевачки говор с елементима националне културе",к8кккако како би се изкбеглаизбегла употреба термина "језик".<ref>http://godisnjak.zkvh.org.rs/attachments/article/242/godisnjak2009_139-155.pdf (страна 142)</ref>
== Извори ==
| 