Џејмс Бредли — разлика између измена

195 бајтова додато ,  пре 4 године
м
Разне исправке
м (Разне исправке)
| напомене =
}}
'''Џејмс Бредли''' ({{јез-енг|James Bradley}}; март 1693 — 13. јул 1762) је био енглески [[астроном]], и био је [[Краљевски астроном]] од 1742. године, наследивши [[Едмунд Халеј|Едмунда Халеја]]. Најпознатији је по своја два фундаментална открића за астрономију, [[Аберација (астрономија)|аберацији]] (1725–1728) и [[Нутација|нутацији]] (1728–1748). Ова открића су названа "најбриљантнијим и најкориснијим открићима века " од стране Жан Батиста Жосефа Деламбреа, историчара астрономије, математичког астронома и директора Париске опсерваторије, у својој историји астрономије осамнаестог века (1821), јер "овима двема Бредлијевим открићима ми приписујемо заслугу за егзактност модерне астрономије. .... Ова дупла заслуга додељује астроному заслужном за њих истакнуто место, (одмах после [[Хипарх са Родоса|Хипарха са Родоса]] и [[Јохан Кеплер|Јохана Кеплера]]) изнад најсјајнијих астронома свих времена и свих земаља."<ref>{{citeCite book|last=Delambre|first=M.|title=Histoire de l'astronomie au dix-huitième siècle|url=https://books.google.com/books?id=ps1WS1-5_dYC&pg=PA413|year=1827|publisher=Courcier|pages=413–413}}</ref>
 
== Биографија ==
Бредли је рођен у Шерборну, у близини Челтенхама у грофовији [[Глостершир]], од оца Вилијама Бредлија и мајке Џејн Паунд у марту 1693. године.<ref>{{cite book |title=Биографска енциклопедија астронома|last=Хокеј|first=Томас |year=2009 |publisher=Спрингер издаваштво |isbn=978-0-387-31022-0 |accessdate=22. август 2012 |url=http://www.springerreference.com/docs/html/chapterdbid/58198.html}}</ref> Након похађања Вествуд гимназије,<ref>{{cite web | last =Роулинсон| first =Керолајн| title =Краљевски осматрач звезда је био ученик | work =Историјат вествудске гимназије | publisher =Група Вествуд гимназије | year =1988 | url =http://www.tallhat.com/westwoods/history-of-westwoods.htm | accessdate =24. октобар 2013 }}</ref> приступио је [[Балиол колеџ]]у при [[Кембриџ]]у 15. марта 1711. године, и стекао дипломе основних и мастер студија 1714., то јест 1717. године. Његове ране опсервације су вршене у ректорату Ванстида у Есексу, под туторством Џејмса Паунда, његовог ујака, који је уједно био и врло вешт астроном. Бртедли је изабран за члана [[Краљевско друштво|Краљевског друштва]] 6. новембра 1718. године.
 
Преузео је дужност викара Бридстоуа наредне године, као и малу синекуру, живећи у Велсу, коју му је обезбедио његов пријатељ, Самуел Молине. Иступио је из службе викара 1721. године, када је добио посао савилијанског професора астрономије на универзитету [[Оксфорд]], где је такође и као читач на тему експерименталне филозофије у периоду од 1729. до 1760. године одржао 79 предавања у Ашмолеан музеју.
Године 1722. је Бредли измерио пречник Венере великим ваздушним телескопом са фокалном дужином која износи {{convert|212|ft|abbr=on}}.<ref>TОвај одељак је парафразиран из "Енциклопедије Британике", издање из 1888. године''.</ref>
 
Бредлијево откриће [[Аберација (астрономија)|аберације]] се догодило док је покушавао да открије звездану [[Паралакса|паралаксу]].<ref name="Hirshfeld">{{cite book |last=Хиршфилд|first=Алан|title=Паралакса:Трка да се измери космос |year=2001 |publisher=Хенри Холт |location=Њујорк |isbnid=ISBN 0-8050-7133-4 }}</ref> Бредли је сарађивао са Самуелом Молинеом све до Молинеове смрти 1728. године; они су покушавали да премере паралаксу Гама Дракониса.
 
Ова звездана паралакса је морала да се појави, ако је уопште и постојала, као мала годишња циклична кретња очигледне позиције звезде. Међутим, иако Бредли и Молине нису пронашли очекивану очигледну кретњу проузроковану паралаксом, уместо тога су пронашли другачију, необјашњену годишњу цикличну кретњу. Убрзо након Молинеове смрти, Бредли је схватио да је ово проузроковано феноменом који је данас познат по имену [[Аберација (астрономија)|аберација светлости]].<ref name="Hirshfeld"/><ref>Бредлијево ново откриће је откривено кроз коресподенцију са доктором Едмундом Халејем</ref> Основа по којој је Бредли открио ову годишњу цикличну кретњу је у ствари примећена из очекиване кретње изазване паралаксом, а то је да је њен годишњи распоред био другачији.
Године 1742. је Бредли изабран да наследи [[Едмунд Халеј|Едмунда Халеја]] као [[Краљевски астроном]]; његова важна репутација му је дозволила да затражи сет инструмената који је тада коштао 1,000 фунти; са квадрантом од осам стопа који је завршен за њега 1750. године од стране Џона Берда, у Гриничу је сакупио у периоду од десет година материјале неприкосновене вредности за реформу астрономије. Додељена му је краљевска пензија од 250 британских фунти годишње, почевши од 1752. године.
 
Бредли се пензионисао са већ лошим здравственим стањем, девет година касније, преселивши се у село Чалфорд у округу Глостершир, где је и умро 13. јула 1762. године.Бредли је сахрањен у парохијској цркви у Мичинхамптону, у округу Глостершир.<ref>{{cite book|last=Stratford|first=Joseph|title=Gloucestershire Biographical Notes|url=https://books.google.com/books?id=NfIgAAAAMAAJ&pg=PA109|year=1887|publisher="Journal" Office|pages=109–109}}</ref> Објављивање његових опсервација је одложено због расправа о томе коме припадају; напокон су објављене од стране Кларедон штампарије у Оксфорду у два велика издања (1798, 1805)
 
== Референце ==
 
== Литература ==
* {{Cite book |ref= harv|last=Delambre|first=M.|title=Histoire de l'astronomie au dix-huitième siècle|url=https://books.google.com/books?id=ps1WS1-5_dYC&pg=PA413|year=1827|publisher=Courcier|pages=413}}
 
== Спољашње везе ==
1.572.075

измена