Франциско Иреник — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м prirpema za ažuriranje |
м Поправљене везе: Реформација → Протестантска реформација |
||
Ред 4:
== Живот ==
Франциско Иреник је рођен као Франц Фриц у [[Етлинген]]у [[1495|1495.]] Похађао је престижну латинску школу у Пфорцхајму. Филип Меланхтон му је био школски друг. Уписао је [[1510|1510.]] као Франциско Фриц од Етлингена студије слободних вештина на Хајделбершком универзитету. Током [[1512|1512.]] био је тамо бакалавр. Након што је путовао и пребивао у јужнонемачком простору уписао се маја [[1516|1516.]] као Франциско Фриц Етлингенски на Тибингенски универзитет. Као Меланхтон, који је исто тако студирао у [[Тибинген]]у, прикључио се тамо хуманистичком кругу некарски другови ({{јез-лат|Sodales Neccarani}}). Најкасније у [[Јануар|јануару]] [[1517|1517.]] Иреник се вратио у [[Хајделберг]], где је марта [[1517|1517.]] под именом Франциско Иреник градуиран у [[Магистар|магистра]]. [[Вилибалд Пиркхајмер]] је са интересовањем пратио рад младог историчара на Објашњењу Немачке 1517. и потпомагао га са својим познавањем историје. Маркгрофска кућа је и материјално потпомогала опсежан рад. Лутерова [[Хајделбершка расправа]] априла [[1518|1518.]] којој је Иреник вероватно присуствовао као слушалац, учинила га је убеђеним присталицом [[
Коначно је посведочен у Хајделбергу [[Јул|јула]] [[1519|1519.]] Од [[Октобар|октобра]] 1519. је каноник у [[Баден-Баден]]у и [[свештеник]], а од [[1522|1522.]] дворски и путујући проповедник маркгрофа. Пратио је Филипа I до владе државних сталежа ({{јез-нем|Reichsregiment}}) у [[Еслинген]] и као реформаторски проповедник иступао овде у августинском манастиру против званичне забране. Папски легат Кампеђо ({{јез-итал|Campeggio}}) узалудно је улагао жалбу код надвојводе Фердинанда. Верски едикт маркгрофа Филипа из [[1525|1525.]] дозволио је и свештеницима у маркгрофовији Баден [[брак]]. Иреник се још исте године оженио кћерком једног грађанина [[Еслинген]]а. Тројица синова проистекло је из овог брака. Под заштитом маркгрофа Иреник је беседио 1526. и на [[Шпајерски сабор|Шпајерском сабору]]. Овог пута је Кампеђов протест код надвојводе имао успеха. Иреник је морао да напусти [[Шпајер]]. Пред политичким притиском маркгроф Филип повукао је реформаторске новотарије које је одобрио у Бадену. Од [[1530|1530.]] водио се поново као присталица старе (католичке) цркве.
| |||