Тест оралног оптерећења глукозом — разлика између измена

Код јасне клиничке слике и високе концентрације глукозе у крви, дијагноза шећерне болести је једноставна. Међутим код особа са сумњом на шећерну болест треба следити смернице за дијагностику шећерне болести, на основу којих нас симптоми требају навести да посумњамо на шећерну болест, која се релативно лако можемо утврдити одређивањем концентрације глукозе у крви.

 

 

 

== Извођење теста ==

Извођење теста траје два часа, а заснива се на мерењу концентрација глукозе у крви и мокраћи у одређеним временским периодима.

;Код трудница

 

;Код осталих болесника

=== Начин узорковања ===

 

Током теста пацијент мора да мирује, не сме ништа да једе нити да пуши. Након 120 минута поново се узима крв за анализу.

Вредности ОГТТ-а код шећерне болести и поремећаја толеранције глукозе приказане су на овим табелема:

<center>

{| class="wikitable"

|-

|'''120 min. OGTT'''||≥10.0 ||≥11,1||≥11,1||≥12,2

|}

{| class="wikitable"

|-

У току трудноће, између 8 и 12 недеље од зачећа, нормално долази до пада јутарњих гликемија наташте и пораста вредности глукозе у крви после оброка (постпрандијално). На крају другог триместра трудноће, осетљивост ћелија масног и мишићног ткива на инсулин се смањује за скоро 50% (што је слично као код дијабетеса тип 2). У том периоду метаболизам глукозе и вредности шећера у крви зависе од функционалне активности ћелија панкреаса, које су задужене за лучење инсулина (бета ћелије панкреаса) и њихове могућности да компензују насталу неосетљивост (резистенцију) на инсулин. Секреција инсулина се практично утростручавају што је омогућено повећањем броја и величине бета ћелија.

 

 

У случају да бета ћелије панкреаса труднице нису у стању да излуче довољне количине инсулина, долази до пораста вредности шећера у крви и појаве гестацијског дијабетеса.