Таоизам — разлика између измена

Главним утемељитељем таоизма сматра се [[Лао Це]], кинески мудрац из 6. века п. н. е. за којег се сматра да је старији савременик [[Конфучије]]в и аутор књиге која се зове по њему Лао Це, или Тао те чинг, [[Књига пута и врлине]]. Међутим, данашњи проучаваоци сматрају ову књигу, која је заправо збирка изрека појединаца који су живели у складу са природом, компилацијом непознатог приређивача, или више њих, из периода зараћених држава (475—221 пнеп. н. е.).<ref name="Kembridž-116-117"/>

Таоистичке идеје је даље развио [[Чуанг Це]] (око 399-295 пнеп. н. е.), који је говорио да је цивилизација искварила људска срца и уништила хармонију човека и космоса. Чуанг Це је, слично раним таоистима као што су Хуа Јин и Јанг Чу (4. век пнеп. н. е.), више волео живот у складу са природом него живот који би за тренутак био величанствен, а онда убрзо уништен. Слично Лао Цеу, Чуанг Це је заговарао да је идеалан живот онај у јединству са тао. Ово се може постићи једино празног срца, што је Чуанг Це називао „изгладњивањем срца“. Чуанг Це је чврсто веровао да живот и смрт нису ништа друго до различити ступњеви космичке трансформације и да не треба да се одушевљавамо животом, нити да страхујемо од смрти, већ да их једноставно прихватимо као различите кораке великог Пута.<ref name="Kembridž-116-117"/>

Један број раних религијских текстова пресудно је утицао да кинески религијски покрети садрже и таоистички поглед на свет, а најутицајнији међу њима били су [[Taipingjing|Таипинг ђинг]] (настао у време Пан династије, 206. године пнеп. н. е. до 8. године), књига која илуструје како је могуће постићи велики мир унутра и споља и [[Cantong qi|Цантонг ћи]], збирка коментара о Књизи промена, која се обично сматра најранијим радом о алхемијским техникама. Учења и спекулације изложене у овим текстовима даље су развијали многобројни значајни таоистички писци.<ref name="Kembridž-123"/>