Диктатура пуковника — разлика између измена

нема резимеа измене
м (ciscenje)
Након краја грађанског рата, краљ се вратио на [[власт]], али ситуација се није смирила.
 
Рано ујутру, 21. априла 1967. само неколико недеља пре избора за нову владу, [[тенк]]ови су изашли на улице [[Атина|Атине]]. Вођа [[Државни удар у Грчкој 1967.|пуча]] био је [[бригадни генерал|бригадир]] [[Стилијанос Патакос]], а уз њега су били и пуковници [[Јоргос Пападопулос]] и [[Николаос Макерезос]].<ref>[http://www.historycentral.com/dates/1967.html American/World History 1967-1968<!-- Bot generated title -->]</ref> Чланова хунте на крају је било пет. Ваља нагласити да је током владавине хунте преко 10.000 људи ухапшено.<ref name="Ganser">{{cite book|title=NATO's Secret Armies: Operation GLADIO and Terrorism in Western Europe. By |author=Ganser Daniele (2005). {{page|year=2005|id=ISBN 978-0-7146-5607-06|pages=220-223}}. ISBN 978-0-7146-5607-6.</ref> Људи су затварани по сумњом за левичарску политичку идеологију. [[Православље]] је широко истицано и слављено. Како су године пролазиле, војска је постајала све омраженија. Краљ је покушао да сруши хунту, али није успео па је побегао [[1967]], а након пада хунте, [[монархија]] је укинута референдумом из [[1973]]. године. Хунту је током владавине обилато финансирала влада [[Сједињене Америчке Државе|САД]] како би била ефикасан „бедем заштите против ширења комунизма“.
 
Један од њених најгорих потеза било је крваво гушење устанка на атинској Политехничкој школи [[17. новембар|17. новембра]] [[1973]]. године. Свргнули су кипарског председника, [[Макариос III|архиепископа Макариоса]], а били су и на рубу отвореног рата са [[Турска|Турском]]. Пад хунте догодио се 23. јула 1974. када је тада слабо познати генерал [[Федон Гизикис]] послао тенкове на улице Атине и Солуна. Годину касније предао је власт грађанским политичарима.