Манастир Тавна — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Ранко Николић је преместио страницу Манастир Тавна-Црква св.Тројице (црква манастира Тавна) на Црква Свете Тројице (манастир Тавна) |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
{{
| име = Манастир Тавна
| слика = Tavna5.jpg
| опис слике =
| гширина = 44.75086
| гдужина =19.02446
| држава = {{застава|Република Српска}}
| година оснивања = [[14. век]].
| ктитор = [[Стефан Владислав II|Владислава]] и [[Стефан Урошиц Немањић|Урошиц]]
| локација = [[Бањица (Бијељина)|Бањица]]
| јурисдикција = [[Српска православна црква|СПЦ]]
| мапа = Bosnia
| latd = 44 | latm = 36 | lats = 50.8 | latNS = N
| longd = 19 | longm = 06 | longs = 22.3 | longEW = E
}}
'''Манастир Тавна''' налази се у селу [[Бањица (Бијељина)|Бањица]] у [[Град Бијељина|граду Бијељина]], на тромеђи три општине ([[Бијељина]], [[Зворник]] и [[Општина Угљевик|Угљевик]]), на мајевичком побрђу.
Овај манастир је споменик културе и под заштитом је државе. Припада [[Епархија зворничко-тузланска|Епархији зворничко-тузланској]].<ref>Туристичка организација Републике Српске: [http://www.turizamrs.org/pocetna.php?menu_id=27&cid=2&page=120 ''„Манастир Тавна“'']</ref>
Манастир је једна од најстаријих грађевина овог краја ([[Семберија|Семберије]] и [[Мајевица|Мајевице]]). Кроз читаву своју историју дијелио је судбину локално живља и био је духовни и културни центар српског народа ове регије.
== Историја манастира ==
[[Датотека:Tavna3.jpg|мини|десно|250п|Манастир Тавна]]
=== Изградња манастира ===
Његова изградња приписује се [[Немањићи]]ма. [[манастир Троноша|Троношки]] и Пећки љетописи говоре да су га подигли [[Стефан Драгутин|Драгутинови]] синови [[Стефан Владислав II|Владислав]] и [[Стефан Урошиц Немањић|Урошиц]]. Данашња црква манастира Тавне, саграђена је на темељима првобитне цркве.
Помиње се већ у најранијим турским пореским дефтерима из [[1533]]. и [[1548]]. године, а од [[1548]]. до [[1586]]. помиње се изричито као манастир. Манастир Тавна је страдао за вријеме турске владавине, али је био обновљен под вођством хајдука. Народно предање обнову приписује [[Старина Новак|Старини Новаку]], хајдуку харамбаши из друге половине XVI вијека и његовом брату Радивоју. Манастирска црква била је живописана фрескама вјероватно почетком XVII вијека, јер скромни остаци фресака много подсјећају на фреске манастира [[Манастир Житомислић|Житомислића]] и Озрена, које су рађене у периоду од [[1608]]. до [[1609]]. године.
=== Од 1804. до 1918. ===
За вријеме [[Први српски устанак|Карађорђевог устанка]] ([[1804]]—[[1813]]) био је игуман у Тавни Јефто (Јефтимије) Пљецо, човјек способан и популаран. Кад је у Србији букнуо устанак, пристадоше уз њега и многи Босанци из овог краја. Кад су [[Османлије|Турци]] разбили устанике, вратише се босански устаници у свој крај, али пошто нису смјели да се врате кућама, крили су се по оближњим шумама и као хајдуци бранили народ од турског зулума. Кад су ови хајдуци дознали да је у манастиру Тавни засјео неки харачлија Китовница и да од народа узима велики порез, да сиротињу кињи и мучи, удари једна чета на манастир и побије све харачлије на челу са Китовницом. Тада Турци из околних села напдну на манастир, опљачкају га и попале. Калуђери се разбјегну. Било је то [[1807]]. године. Тек послије поновног ослобођења [[Србија|Србије]] вратио се игуман Јефто и [[1814]]. обновио свој манастир. Неимар је био Тома Милосављевић. Међутим, ускоро је дошло ново страдање манастира Тавна када га је поробио Осман паша. Тада калуђери нису напустали манастир, већ одмах су приступили његовој обнови.
Манастир Тавна је током -{XVIII}- и -{XIX}- вијека био врло значајно просвјетно сједиште у коме су се младићи, који би ишли за свештенички позив, образовали. У овој школи су дјеца учила све до [[1966]]. године, када је школство прешло у државне руке. У вријеме [[невесињска пушка|босанско-херцеговачког устанка]] ([[1874]]. и [[1875]].) склонила се у манастир једна чета која је послије тешких окршаја дошла у манастир да вида своје рањенике. Дознавши то, Турци нападају манастир, сасјеку затечене рањенике, манастир опљачкају.
=== Између два свјетска рата ===
Између два рата, манастир се доста обновио под управом архимандрита Данила Билбије. Овдје су одржана и два велика сабора хришћанске заједнице за цијелу Патријаршију.
=== Други свјетски рат ===
[[Други светски рат|Други свјетски рат]] је донио највеће разарање манастиру Тавни. Усташе су у [[јул]]у [[1941]]. растјерале и интернирале калућере. Манастир је неколико пута био бомбардован, а [[1943]]. када се у манастир сколонила једна [[народноослободилачка војска Југославије|партизанска]] болница, [[Усташка војница|усташка војска]] је запалила конак. Тада је потпуно уништена библиотека, стари списи, а црква је донекле очувана. Највећа жртва био је Здравко Јовановић, кога су усташе стрељале на вратима манастира. На његовом гробу пише: ''Убијен 1943. од усташке плаве дивизије чувајући и бранећи манастир''.
Дана [[20. април]]а [[1943]]. године у манастиру је формирана [[Друга војвођанска ударна бригада|Друга војвођанска НОУ бригада]].
=== Након 1945. године ===
После рата Тавна је личила на згариште, и калуђери су је напустили. Нова власт је одузела манастирска имања и било је веома тешко обновити манастир. Тек [[1954]]. године, када је из [[Манастир Жича|Жиче]] овде дошла игуманија Јустина Керкезовић са неколико монахиња манастир је обновљен. Сестринство сада има шеснаест калуђерица и две искушенице, које обрађују велико манастирско имање и пољопривредно газдинство.
== Галерија ==
<gallery widths="220px" heights="220px">
Датотека:Tavna1.jpg|<center> Манастир Тавна, са бочне стране
Датотека:Tavna2.jpg|<center> Детаљ изнад улаза у манастир
Датотека:Tavna4.jpg|<center> [[Монах]]иња манастира
Датотека:Tavna5.jpg|<center> Капија манастира
Датотека:Tavna, pravoslavny klaster z 16. stol.jpg|<center> Детаљ са задње стране манастира
</gallery>
{{Манастири Зворничко-тузланске епархије}}
== Види још ==
* [[Манастири у Републици Српској]]
* [[Списак манастира Српске православне цркве]]
== Референце ==
{{reflist}}
== Спољашње везе ==
{{Портал|Православље|Република Српска}}
* [http://www.turizamrs.org/pocetna.php?menu_id=27&cid=2&page=120 Туристичка организација Републике Српске: Манастир Тавна] {{ср}}
* [http://www.tors.rs.sr/index.php?option=btg_firma&firmaid=13 Туризам Републике Српске: Манастир Тавна] {{ср}}
* [http://svetidimitrije.no/kultura/srpski-manastiri/1930/manastir-tavna.htm Манастир Тавна] {{ср}}
* [http://manastirtavna.rs.sr/ Интернет портал манастира Тавна]
* [http://www.bijeljina.net/tavna/ist.htm Историја манастира Тавне, аутор др Душан Касић]
* [http://www.youtube.com/watch?v=d2S7Elg0jG4 Манастир Тавна са околином у слајдшоу „Разгледница из Угљевика“ на видео порталу YouTube.com]
* [http://eparhijazvornickotuzlanska.info/]
* [http://hodocasnik.com/manastiri-i-crkve/eparhija-zvornicko-tuzlanska/tavna/]
{{DEFAULTSORT:Тавна, манастир}}
[[Категорија:Задужбине Немањића|Тавна]]
[[Категорија:Манастири Епархије зворничко-тузланске|Тавна]]
[[Категорија:Православни манастири у Републици Српској|Тавна]]
[[Категорија:Непокретна културна добра Републике Српске]]
[[Категорија:Град Бијељина]]
|