Велики бачки канал — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
мНема описа измене
Ред 7:
Због загађења и таложења муља, канал је данас сувише плитак за речна пловила и бродове, а и опасан је за купање, а Министарство заштите животне средине Србије га је сврстало међу 3 „црне тачке“ Србије<ref name="Извештај">[http://web.archive.org/web/20090612093906/www.ekoplan.gov.rs/src/upload-centar/dokumenti/izvestaji/izvestaj_o_radu_ministarstva.pdf Извештај о раду Министарства заштите животне средине] за 2008. годину</ref>. До загађења канала дошло је у другој половини 20. века због наглог развоја индустрије, и неодговарајућег третмана индустријских вода које су се изливале у канал<ref name="Извештај" />.
 
Прокопавање канала је почело 6. маја [[1793]]. Канал је прокопаван ручно, а на његовој изградњи било је ангажовано 3000. радника. Канал је завршен 1801. године, а пуштен је у употребу [[1802]]. Канал је изграђен системом концесије. Њиме су могли ићи и мали [[пароброд]]и. Градитељи канала су добили право да превозе [[кухињска со|со]] од [[Румунија|Румуније]] до [[Беч]]а. Касније је канал носио имена [[Франц II, цар Светог римског царства|Францов]] канал и Канал краља [[Петар I Карађорђевић|Петра]].
 
Велики бачки канал се сматра најзагађенијим водотоком у Европи и представља здравствени ризик по људе који живе у близини канала<ref name="Извештај" />. Сматра се да се у каналу налази преко 400.000 m³ муља који је загађен [[тешки метали|тешким металима]], дериватима [[нафта|нафте]] и патогеним [[бактерија]]ма<ref name="Извештај" />. Канал такође представља проблем и за реке [[Дунав]] и [[Тиса]] због тога што део загађења из канала отиче у ове две реке<ref name="Извештај" />.