Гномон — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
'''Гномон''' (бацач сенке) је први [[Астрономија|астрономски]] инструмент. То је обичан штап вертикално забоден у земљу.
Ова сенка се у току дана помера по тлу у складу са кретањем Сунца по небу, а дужина сенке зависи од висине Сунца над хоризонтом.
Читајући и бележећи сенку гномона у току дана и године, можемо доћи до неких битних астрономских података. На пример, правац сенке нам говори о [[Азимут|азимуту]] Сунца (правац који сенка заклапа са правцем север-југ) а дужина сенке о тренутној [[угаона висина Сунца |угаоној висини Сунца]] (угао који права врх сенке-врх штапа заклапа са тлом је угаона висина Сунца). Стране света такође је лако одредити гномоном – најкраћа сенка у току дана усмерена је ка северу.
За сложенија разматрања и прорачуне потребно је доста знања и стрпљења, јер се мора пратити кретање Сунца током целе године, па чак и више година. Стари астрономи били су веома вешти у овоме, па су само уз помоћ гномона одредили [[Равнодневица|равнодневице]] и [[Solsticij|солстиције]], утврдили на небу [[Небески екватор|небески екватор]], повратнике и стожернике, израчунали дужину године (старокинески астрономи на основу четворогодишњих мерења добили за дужину године 365,25 дана) и годишњих доба (откриће се приписује [[Талес из Милета|Талесу]], а [[Ератостен]] је први одредио климате – климатске појасе), и још у старој Кини са великом тачношћу израчунали нагиб [[Еклиптика|еклиптике]], док је Ератостен око 320.г.пре н.е. за нагиб еклиптике добио вредност ''ε''=23°51´20´´.Талес је помоћу гномона измерио висину [[Кеопсова пирамида|Кеопсове пирамиде]]. Обичним људима гномон је користио као часовник. У најстарија времена, сваки човек био је живи гномон и на основу дужине своје сенке (у стопама) оријентисао се у времену током дана. <ref name="тм" /><ref>{{cite book|last1=Тадић|first1=Милутин|title=Математичка географија|publisher=Завод за уџбенике и наставна средства|location=Београд|edition=2004.}}</ref><ref>{{cite book|last1=Тадић|first1=Милутин|title=Географска мерења ван школске учионице|publisher=Креативни центар|location=Београд|edition=2013.}}</ref><ref name="еаае" />
Вештина израде гномона сунчаног сата се понекад назива гномоника.
Принцип по коме је Ератостен одредио полупречник Земље у себи садржи елементе гномонике (науке о конструисању сунчаних часовника), а у центру целе приче је гномон и сенка коју он баца на подлогу, у зависности од доба дана и године и географске ширине места на коме се налазимо. Овај начин одређивања полупречника Земље данас је познат као [[Ератостенов експеримент]].<ref>{{cite web|title=Руке у тесту - Пројекат Ератостен|url=http://rukautestu.vin.bg.ac.rs//eratosten|accessdate=25. 3. 2017}}</ref>
У [[Геометрија|геометрији]],
основну јединицу од које се може направити већи број модела, њиховим додавањем да би се добиле веће фигуре.
|