Википедија

Биљке — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
.
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 8:
| unranked_regnum = -{[[Archaeplastida]]}-
| regnum = -{'''Plantae'''}-
| regnum_authority = -{''sensu'' Copeland, 1956}- 1956
| subdivision_ranks = Подела
| subdivision =
Ред 25:
** -{[[Ulvophyceae]]}-
** -{[[Chlorophyceae]]}-
* -{'''[[Streptophyta]]''' s.l.}-
** -{[[Chlorokybophyceae|Chlorokybophyta]]}-
** -{[[Mesostigmatophyceae|Mesostigmatophyta]]}-
Ред 35:
** -{[[Embryophyta]]}- (копнене биљке)
| synonyms=
* -{[[Viridiplantae]] <small>Cavalier-Smith 1981</small>}-<ref name=CavalierSmith1981>{{cite journal |first=T. |last=Cavalier-Smith|date=1981|title=Eukaryote kingdoms: Seven or nine?|journal=BioSystems|volume=14|issue=3–4|pages=461–481|doi=10.1016/0303-2647(81)90050-2|pmid=7337818|pages=461–481}}</ref>
* -{Chlorobionta <small>Jeffrey 1982, emend. Bremer 1985, emend. Lewis and McCourt 2004</small>}-<ref name=LewisMcCourt>{{cite journal|last1=Lewis|first1=L.A.|first2=R.M.|last2=McCourt|date=2004|title=Green algae and the origin of land plants|journal=American Journal of Botany|volume=91|pages=1535–1556|doi=10.3732/ajb.91.10.1535|pmid=21652308|pages=1535–1556}}</ref>
* -{Chlorobiota <small>Kenrick and& Crane 1997</small>}-<ref name=KenrickCrane1997>{{citeCite book |last1=Kenrick|first1=Paul|last2=Crane|first2=Peter R.|date=1997|title=The origin and early diversification of land plants: A cladistic study|location=Washington, D. C.|publisher=Smithsonian Institution Press|isbnid=ISBN 1-56098-730-8}}</ref>
* -{Chloroplastida <small>Adl et al., 2005 </small>}-<ref name=Adl>{{cite journal|author=Adl, S.M.| date=2005|title=The new higher level classification of eukaryotes with emphasis on the taxonomy of protists|journal=Journal of Eukaryote Microbiology|volume= 52|pages=399–451|doi=10.1111/j.1550-7408.2005.00053.x |display-authors=etal|pmid=16248873|pages=399–451}}</ref>
* -{Phyta Barkley 1939 emed. Holt & Uidica 2007}- 2007
* -{Cormophyta Endlicher, 1836}- 1836
* -{Cormobionta Rothmaler, 1948}- 1948
* -{Euplanta Barkley, 1949}- 1949
* -{Telomobionta Takhtajan, 1964}- 1964
* -{Embryobionta Cronquist et al., 1966}- 1966
* -{Metaphyta Whittaker, 1969}- 1969
}}
'''Биљке''' су углавном [[мултићелијски организам|мултићелијске]], предоминантно [[фотосинтеза|фотосинтетички]] [[еукариоте]] из [[Царство (биологија)|царства]] -{''Plantae''}-.
Ред 58:
Зелене биљке имају [[ћелијски зид|ћелијске зидове]] који садрже [[целулоза|целулозу]] и добијају веће део своје енергије од [[Сунце|сунчеве светлости]] путем [[фотосинтеза|фотосинтезе]] у примарним [[хлоропласт]]има, изведеним путем [[Ендосимбиотска теорија|ендосимбиозе]] са [[цијанобактерија]]ма. Њигови хлоропласти садрже [[хлорофил]]е а и б, који им дају зелену боју. Неке биљке су [[Паразитске биљке|паразитске]] и стога су изгубиле способност да производе нормалне количине хлорофила или да врше фотосинтезу. Оваква трансформација енергије олакшава везивање неорганског [[угљен-диоксид|угљеник(IV)-оксида]] у [[органска једињења]] - [[угљени хидрат|угљене хидрате]], који представљају основну [[храна|храну]] организама (тј, биљке су аутотрофни организми). Могуће је, дакле, биљке дефинисати и као фотоаутотрофне организме. За биљке је карактеристична [[сексуална репродукција]] и [[измена генерација]], мада је [[Bespolno razmnožavanje|асексуална репродукција]] такође распрострањена.
 
Постоји око 300–315 хиљада [[врста]] биљки, од којих велика већина, неких 260–290 хиљада, су [[семењаче]] (погледајте [[#Разноврсност|табелу испод]]).<ref name="IUCNdata">{{cite web |title= Numbers of threatened species by major groups of organisms (1996–2010) |publisher= International Union for Conservation of Nature |date= 11. 3. 2010 |url= http://www.iucnredlist.org/documents/summarystatistics/2010_1RL_Stats_Table_1.pdf |format= PDF }}</ref> Зелене биљке производе највећи део светског молекуларног кисеоника<ref name=behrenfeld>{{cite journal | last=Field | first=C.B. |author2=Behrenfeld, M.J. |author3=Randerson, J.T. |author4=Falkowski, P. | year=1998 | title=Primary production of the biosphere: Integrating terrestrial and oceanic components | journal=[[Science (journal)|Science]] | volume=281 | pages=237–240 | doi=10.1126/science.281.5374.237 | pmid=9657713 | issue=5374 |bibcode = 1998Sci...281..237F |pages=237–240}}</ref> и основа су највећег дела Зељине екологије, посебно на копну. Биљке производе [[житарице]], [[воће]] и [[поврће]] који су основна храна човечанства, и биле су [[доместикација|доместиковане]] миленијумима. Биљке изграју [[Биљке у култури|мноштво улога у култури]]. Оне се користе као орнаменти и до недавно су на мноштво начина служиле коа извор највећег дела [[лек]]ова. Наука која изучава биљке се зове [[ботаника]], и грана је [[Биологија|биологије]].
 
== Дефиниција ==
 
Биљке су једна од две групе у које су сва жива бића до недавно дељена; друга група су животиње. Ова подела датира још из времена [[Аристотел]]а (384&nbsp; п. н. е. – 322&nbsp; п. н. е.), у чијем раду су помиње разлика између биљака, које се генерално не крећу, и животиња, које су обично мобилне да бимогле да нађу храну. Знатно касније, кад је [[Carolus Linnaeus|Карл фон Лине]] (1707–1778) креирао основу модерног система [[Таксономија|научне класификације]], те две групе су постале [[царство (биологија)|царства]] -{''Vegetabilia''}- (касније -{''Metaphyta''}- или -{''Plantae''}-) и -{''[[Animalia]]''}- (такође звана -{''Metazoa''}-). Од тог времена је постало јасно да биљно царство коко је оригинално дефинисано обухвата неколино невезаних група, и [[гљиве]] и неколико група [[алге|алги]] су премештени у нова царства. Међутим, ти организми се још увек често сматрају биљкама, посебно у популарним контекстима.
 
Изван формалмој научних контекста, термин биљка подразумева ацоцијацију са одређеним својствима, као што су вишећелијска грађа, поседовање [[целулоза|целулозе]], и способности извођења фотосинтезе.<ref name="urlplant[2] – Definition from the Merriam-Webster Online Dictionary">{{cite web |url=http://www.merriam-webster.com/dictionary/plant%5B2%5D |title=plant[2] – Definition from the Merriam-Webster Online Dictionary |work= |accessdate=2009-03-25}}</ref><ref name="urlplant (life form) -- Britannica Online Encyclopedia">{{cite web |url=http://www.britannica.com/EBchecked/topic/463192/plant |title=plant (life form) -- Britannica Online Encyclopedia |work= |accessdate=2009-03-25}}</ref>
Ред 77:
| [[Копнене биљке]], такође познате као -{''Embryophyta''}-
| -{''Plantae''}- ''[[Речник ботаничких термина#sensu strictissimo|-{''sensu strictissimo''}-]]''
| '''Биљке у најстрожијем смислу''' обухватају -{''[[Hepaticae]]''}-, -{''[[Anthocerotophyta]]''}-, [[маховина|маховине]], и [[Васкуларна биљка|васкуларне биљке]], као и фосилне биљке сличне тим преживелим групама (e.g., -{''Metaphyta'' <small>Whittaker}-, 1969</small>,<ref name="ib.usp.br">{{cite journal | last1 = Whittaker | first1 = R. H. | year = 1969 | title = New concepts of kingdoms or organisms | url = http://www.ib.usp.br/inter/0410113/downloads/Whittaker_1969.pdf | format = PDF | journal = Science | volume = 163 | issue = 3863| pages = 150–160 | doi=10.1126/science.163.3863.150 | pmid=5762760|pages=150–160}}</ref> -{''Plantae''}- <small>[[Lynn Margulis|-{Margulis}-]], 1971</small><ref>{{cite journal | last1 = Margulis | first1 = L | year = 1971 | title = Whittaker's five kingdoms of organisms: minor revisions suggested by considerations of the origin of mitosis | url = | journal = Evolution | volume = 25 | issue = | pages = 242–245 | doi=10.2307/2406516|pages=242–245}}</ref>).
|-
| '''Зелене биљке''', такође познате као -{''[[Viridiplantae]]''}-, -{''Viridiphyta''}- или -{''Chlorobionta''}-
| -{''Plantae''}- ''[[Речник ботаничких термина#sensu stricto|-{sensu stricto}-]]''
| '''Биљке у стриктном смислу''' обухватају [[зелене алге]], и копнене биљке које су проистекле из њих, укључујући -{''[[Characeae]]''}-. Имена тих група знатно варирају {{as of|2011|јул|lc=yes}} -{''Viridiplantae''}- обухвата групу организама који садрже [[целулоза|целулозу]] у својим [[ћелијски зид|ћелијским зидовима]], поседују [[хлорофил]]е ''a'' и ''b'' и имају [[plastid]]е који су везани са само две мембране који имају способност складиштења скроба. Овим кладусом се овај чланак превасходно бави (e.g., -{''Plantae'' <small>[[Herbert Copeland|Copeland]], 1956</small>}-<ref>-{Copeland, H. F. (1956). The Classification of Lower Organisms. Palo Alto: Pacific Books,.. p. {{page|year=1956|id=|pages=6}}, [https://archive.org/details/classificationof00cope].}-</ref>).
|-
| -{''[[Archaeplastida]]''}-, исто тако познате као -{''Plastida''}- или -{''Primoplantae''}-
| -{''Plantae''}- ''[[Речник ботаничких термина#sensu lato|-{sensu lato}-]]''
| '''Биљке у широком смислу''' обухватају зелене биљке наведен горе плус -{''[[Rhodophyta]]''}- (црвене алге) и -{''[[Glaucophyta]]''}- (-{''glaucophyte''}- алге). Овај кладус обухвата организме који су пре више еона стекли своје [[хлоропласт]]е директно путем захватањен [[Модрозелене бактерије|цијанобактерија]] (e.g., -{''Plantae'' <small>Cavalier-Smith, 1981</small>}-<ref>{{cite journal | last1 = Cavalier-Smith | first1 = T. | year = 1981 | title = Eukaryote Kingdoms: Seven or Nine?". | url = | journal = BioSystems | volume = 14 | issue = 3–4| pages = 461–481 | doi=10.1016/0303-2647(81)90050-2 | pmid=7337818|pages=461–481}}</ref>).
|-
| [[Списак система биљне таџономије|Старе дефиниције биљки]] (застареле)
| -{''Plantae''}- ''[[Речник ботаничких термина#sensu amplo|-{sensu amplo}-]]''
| '''Биљке у најширем смислу''' се односи на старије, застареле класификације које су стављале разноврсне алге, гљиве или бактерије у -{''Plantae''}- (e.g., -{''Plantae''}- или -{''Vegetabilia'' <small>Linnaeus</small>}-,<ref>-{Linnaeus, C. (1751). ''[https://books.google.com/books?id=D18OAAAAQAAJ&pg=PA37 Philosophia botanica]'', 1st ed.,. pстр. 37.}-</ref> -{''Plantae'' <small>Haeckel 1866</small>}-,<ref>{{cite book |author= Haeckel, E. |year= 1866 |title= Generale Morphologie der Organismen |publisher= Verlag von Georg Reimer |location= Berlin |pages= vol.1: i–xxxii, 1–574, pls I–II; vol. 2: i–clx, 1–462, pls I–VIII}}</ref> -{''Metaphyta'' <small>Haeckel, 1894</small>}-,<ref>-{Haeckel, E. (1894). ''[https://archive.org/details/systematischephy01haec Die systematische Phylogenie]''.}-</ref> -{''Plantae'' <small>Whittaker, 1969</small>}-<ref name="ib.usp.br" />).
|}
 
Други начин гледања на односе између различитих група које су биле називане биљкама је путем [[кладограм]]а, који приказује њихове еволуционе односе. Еволуциона историја биљки није у потпуности решена, али је прихваћени однос између три групе приказан испод.<ref>На бази {{Citation|last=Rogozin |first=I.B. |last2=Basu |first2=M.K.|last3=Csürös |first3=M.|last4=Koonin|first4=E.V. |year=2009 |title=Analysis of Rare Genomic Changes Does Not Support the Unikont–Bikont Phylogeny and Suggests Cyanobacterial Symbiosis as the Point of Primary Radiation of Eukaryotes |journal=Genome Biology and Evolution|pmid=20333181 |volume=1|pmc=2817406|pages=99–113 |doi=10.1093/gbe/evp011 |lastauthoramp=yes|pages=99–113}} и {{Citation |last=Becker |first=B. |last2=Marin |first2=B. |year=2009 |title=Streptophyte algae and the origin of embryophytes |journal=Annals of Botany |volume=103 |issue=7 |pages=999–1004 |doi=10.1093/aob/mcp044 |lastauthoramp=yes |pmid=19273476 |pmc=2707909|pages=999–1004}}; погледајте и донекле различити кладограм у {{Citation |last=Lewis |first=Louise A. |last2=McCourt |first2=R.M. |year=2004 |title=Green algae and the origin of land plants |journal=Am. J. Bot. |volume=91 |issue=10 |pages=1535–1556 |doi=10.3732/ajb.91.10.1535 |lastauthoramp=yes |pmid=21652308|pages=1535–1556}}</ref><ref>{{Cite journal|title = Estimating the timing of early eukaryotic diversification with multigene molecular clocks|url = http://www.pnas.org/content/108/33/13624|journal = Proceedings of the National Academy of Sciences||date =16. 8. 2011-08-16|issn = 0027-8424|pmc = 3158185|pmid = 21810989|pages = 13624–13629|volume = 108|issue = 33|doi = 10.1073/pnas.1110633108|first = Laura Wegener|last = Parfrey|first2 = Daniel J. G.|last2 = Lahr|first3 = Andrew H.|last3 = Knoll|first4 = Laura A.|last4 = Katz|pages=13624–13629}}</ref><ref>{{Cite journal|title = Bacterial proteins pinpoint a single eukaryotic root|url = http://www.pnas.org/content/112/7/E693|journal = Proceedings of the National Academy of Sciences||date =17. 2. 2015-02-17|issn = 0027-8424|pmc = 4343179|pmid = 25646484|pages = E693-E699|volume = 112|issue = 7|doi = 10.1073/pnas.1420657112|last=Derelle|first = Romain|last = Derelle|first2 = Guifré|last2 = Torruella|first3 = Vladimír|last3 = Klimeš|first4 = Henner|last4 = Brinkmann|first5 = Eunsoo|last5 = Kim|first6 = Čestmír|last6 = Vlček|first7 = B. Franz|last7 = Lang|first8 = Marek|last8 = Eliáš}}</ref><ref>{{Cite journal|title = The Glaucophyta: the blue-green plants in a nutshell|url = http://dx.doi.org/10.5586/asbp.2015.020|journal = Acta Societatis Botanicorum Poloniae||date =1. 1. 2015-01-01|volume = 84|issue = 2|doi = 10.5586/asbp.2015.020|last=Jackson|first = Christopher|last = Jackson|first2 = Susan|last2 = Clayden|first3 = Adrian|last3 = Reyes-Prieto|pages=149–165}}</ref> Групе које су биле зване „биљкама“ су написане задебљаним словима.
{{barlabel
|size=6
Ред 98:
|cladogram=
{{cladex
|label1=-{'''Archaeplastida'''}-&nbsp;
|1={{cladex
|1=-{[[Glaucophyta]]}- (-{''glaucophyte''}- алге)|bar1=darkgreen|barbegin1=darkgreen
Ред 107:
|1={{cladex
|1=-{''[[Chlorophyta]]''}- (део зелених алги)|bar1=darkgreen
|label2=-{''[[Streptophyta]]''}-&nbsp;
|2={{cladex
|1=-{''streptophyte''}- алге (део зелених алги)|state1=double|bar1=darkgreen
|2={{cladex
|1=-{''[[Charales]]''}- (обично укључени&nbsp; <br />у зелене алге)|barend1=darkgreen
|2='''копнене биљке''' или -{''[[Копнене биљке|Embryophyte]]''}-
}}
Ред 124:
 
=== Алге ===
[[FileДатотека:Haeckel Siphoneae.jpg|thumb|[[Зелене алге]] из [[Ернст Хекел]]ове -{''[[Kunstformen der Natur]]''}-, 1904.]]
{{Main|Алге}}
 
Алге обухватају неколико различитих група организама који производе енергију путем фотосинтезе и из тог разлога су биле укључене у биљно царство у прошлости. Најзраженије међу алгама су [[морска трава|морске траве]], мултицелуларне алге које грубо наликују на копнене биљке, али се класификују међу [[смеђе алге|смеђе]], [[црвене алге|црвене]] и [[зелене алге]]. Свако од група алги такође обухвата разне микроскопске и једноћелијске организме. Постоје чврсти докази да су се неке од тих група алги јавиле независно полазећи од засебних нефотосинтетичких предака, резултат чега је да се [[смеђе алге]], на пример, више не класификују у биљно царство као што је то дефинисано овде.<ref>{{cite journal |last=Margulis |first=L. |year=1974 |title=Five-kingdom classification and the origin and evolution of cells |journal=Evolutionary Biology |volume=7 |pages=45–78 |doi=10.1007/978-1-4615-6944-2_2|pages=45–78}}</ref><ref name="Raven 2005" />
 
-{''Viridiplantae''}-, зелене биљке – зелене алге и зелене биљке – формирају [[кладус]], групу која се састоји од свих наследника заједничког претка. Уз неколико изузетака међу зеленим алгама, зелене биљке имају следећа заједничка својства; ћелијске зидове који садрже [[целулоза|целулозу]], [[хлоропласт]]е који садрже [[хлорофил]]е ''а'' и ''б'', и залихе хране у виду [[скроб]]а садржане унутар пластида. Оне подлежу затвореној [[митоза|митози]] без [[центриола]], и типично имају [[митохондрија|митохондрије]] са равним критама. [[Хлоропласт]]и зелених биљки су окружени са две мембране, што сугерише да су они настали директно из ендосимбиотских [[цијанобактерија]].
Ред 133:
Две додатне групе, -{''[[Rhodophyta]]''}- (црвене алге) и -{''[[Glaucophyta]]''}- (глаукофитне алге), такође имају хлоропласте који су директно изведени из ендосимбиотских [[цијанобактерија]], мада се оне разликују по пигментима који се користе у фотосинтези од оних од оних код -{''Viridiplantae''}- и стога имају различите боје. У тим групама, ускладиштени полисахарид је [[флоридејски скроб]] који се накупља у цитоплазми уместо у пластидима. Постоје индикације да су те групе имала заједничко порекло са -{''Viridiplantae''}- и стога ове три групе формирају кладус -{''[[Archaeplastida]]''}-, чије име имплицира да су њихови хлоропласти изведени из заједничког древног ендосимбиотичког догађаја. То је најшира модерна дефиниција термина биљка. У контрасту с тим, већина других алги (e.g. [[Хетероконта|смеђе алге/диатоми]], -{''[[Haptophyte]]''}-, [[динофлагелате]], и [[Еугленоидне алге|еугленоиде]]) не само да имају различите пигменте него исто тако имају хлоропласте са три или четири окружујуће мембране. Оне су исто тако блиски релативи -{''Archaeplastida''}-, који су вероватно независно стекли хлоропласте путем спајања или симбиозе са зеленим и црвеним алгама. Оне се не укључују чак ни у најширу модерну дефиницију биљног царства, мада је то био случај у прошлости.
 
Зелене биљке или -{''Viridiplantae''}- су се традиционално делиле у зелене алге (укључујући -{''Charales''}-) и зелене биљке. Међутим, данас је познато да су копнене биљке еволуирале из групе зелених алги, тако да су саме зелене алге [[Парафилетичност|парафилетичка]] група, i.e. група која искључује неке од потомака заједничког претка. Парафилетичке групе се генерално избегавају у модерним класификацијама, тако да се по садашњој дефиницији -{''Viridiplantae''}- деле у два кладуса, -{''[[Chlorophyta]]''}- и -{''[[Streptophyta]]''}- (укључујући копнене биљке и -{''Charophyta''}-).<ref name="LewisMcCourt2004">{{Citation |last=Lewis |first=Louise A. |last2=McCourt |first2=R.M. |year=2004 |title=Green algae and the origin of land plants |journal=Am. J. Bot. |volume=91 |issue=10 |pages=1535–1556 |doi=10.3732/ajb.91.10.1535 |lastauthoramp=yes |pmid=21652308|pages=1535–1556}}</ref><ref name="BeckerMarin2009">{{Citation |last=Becker |first=B. |last2=Marin |first2=B. |year=2009 |title=Streptophyte algae and the origin of embryophytes |journal=Annals of Botany |volume=103 |issue=7 |pages=999–1004 |doi=10.1093/aob/mcp044 |lastauthoramp=yes |pmid=19273476 |pmc=2707909|pages=999–1004}}</ref>
 
-{''Chlorophyta''}- (име које је такође кориштено за ''све'' зелене алге) су сестринска група групе из које су копнене биљке еволуирале. Познато је око 4.300 врста<ref name="Algaebase">{{cite web |url= http://www.algaebase.org/browse/taxonomy/?id=4307 |publisher= ''AlgaeBase version 4.2'' World-wide electronic publication, National University of Ireland, Galway |accessdate= 2007-09-23 |title= Phylum: Chlorophyta taxonomy browser |author1=Guiry, M.D. |author2=Guiry, G.M. |lastauthoramp=yes |year= 2007 }}</ref> углавном морских организама, укључујући уницелуларне и мултицелуларне врсте. Међу љима су морске салате, -{''[[Ulva (род)|Ulva]]''}-.
 
Друга група у оквиру -{''Viridiplantae''}- су углавном слатководне и копнене -{''Streptophyta''}-, чиме су обухваћене копнене биљке заједно са -{''Charophyta''}-, која се сама састоји од неколико група зелених алги као што су -{''[[Desmidiales]]''}- и -{''[[Charales]]''}-. -{''Streptophyte''}- алге су било једноћелијске или формирају мултићелијске филаменте, разгранате или неразгранате.<ref name="BeckerMarin2009" /> Род -{''[[Spirogyra]]''}- обухвата филаментозне стрептофитне алге које су широко познате, шошто се често користе у настави и оне су организми који су одговорни за алгални „скрам“ који задаје проблеме власницима базена. Слатководне биљке реда -{''Charales''}- у знатној мери наликују на копнене биљке и сматра се да су њихови најближи сродници. Растући у несланој води, оне се састоје од централне стабљике са завојима гранчица, што им даје површну сличност са врстама рода -{''[[Equisetum]]''}-, које су у попуности копнене биљке.
Ред 142:
{{Main|Гљиве }}
 
Класификација [[Гљиве|гљива]] је током историје биологије била контроверзна, и таква ситуација је постојала све до недавно. [[Карл фон Лине|Линесова]] оригинална класификација је уршатавала гљиве у царство -{''Plantae''}-, пошто оне несумљиво нису животиње, нити минерали, а то су биле једине алтернативе. Са каснијим развојем [[микробиологија |микробиологије]], у 19. веку [[Ернст Хекел]] је сматрао да је неопходно да се дефинише још једно царство да би се класификовали новооткривени микроорганизми. Увођење новог царства -{''Protista''}- поред -{'''Plantae'''}- и -{''Animalia''}-, довело је до неизвесности да ли су гљиве заиста адекватно лоциране у царству -{Plantae}- или је неопходно да се оне рекласификују као протисте. Hekel је имао потешкоћа у доношељу те одлуке, те је ситуација остала нерешена до 1969, кад је решење нашао [[Robert Whittaker|Роберт Витакер]] који је предложио креирање царства -{''Fungi''}-. Молекуларна евиденција је у међувремену показала да је [[најближи древни заједнички предак]] (концестор) гљива вероватно сличнији претку царства -{Animalia}-, него претку царства -{Plantae}-, или неког другог царства.<ref>{{cite book |author=Deacon, J.W. |year=2005 |title=Fungal Biology |publisher=Wiley |isbn=978-1-4051-3066-0 |url=https://books.google.com/books?id=FMSn4RIoGGoC }}</ref>
 
Витакерова оригинална рекласификација је била базирана на фундаменталним разликама у исхрани између припадника царстава -{''Fungi''}- и -{''Plantae''}-. За разлику од биљки, које генерално добијају угљеник путем фотосинтезе, и стога се називају [[Аутотрофи|аутотрофаутотрофима]]има, гљиве генерално добијају угљеник путем разградње и апсорбовања материјала и околине, и стога се називају [[хетеротроф]]ним [[Сапротрофна исхрана|сапротрофсапротрофима]]има. Додатно, подструктура мултићелијских гљива се разликује од биљног ткива, попримајући форму мноштва [[хитин]]ских микроскопских нити званих [[хифа|хифе]], које се могу даље поделити у ћелије или могу да формирају [[синцицијум]] који садржи мноштво [[еукариоте|еукариотских]] [[ћелијско једро|једара]]. Плодови, међу којима су [[печурка|печурке]] најпознатији пример, су репродуктивне структуре гљива, и разликују се од било које структуре коју формирају биљке.
 
== Разноврсност ==
Ред 161:
| -{''[[Chlorophyta]]''}-
| style="text-align:left;"| [[зелене алге]] (хлорофите)
| style="text-align:right;"| 3,800–4,300 <ref>Van den Hoek, C., D. G. Mann, & H. M. Jahns, 1995. ''Algae: An Introduction to Phycology''. pages 343, 350, 392, 413, 425, 439, & 448 (Cambridge: Cambridge University Press). {{page|year=|id=ISBN 0-521-30419-9|pages=}}</ref><ref name=AlgaeBase_Chlorophyta>{{Citation |last=Guiry |first=M.D. |last2=Guiry |first2=G.M. |year=2011 |title=AlgaeBase : Chlorophyta |publisher=World-wide electronic publication, National University of Ireland, Galway |url=http://www.algaebase.org/browse/taxonomy/?searching=true&gettaxon=Chlorophyta |accessdate=2011-07-26 |lastauthoramp=yes }}</ref>
| rowspan="2" style="text-align:right; vertical-align:top;"| 8,500
(6,600–10,300)
Ред 167:
| -{''[[Charophyta]]''}-
| style="text-align:left;"| [[зелене алге]] (e.g. -{''[[Desmidiales]]''}- & -{''[[Charales]]''}-)
| style="text-align:right;"| 2,800–6,000 <ref name=AlgaeBase_Charophyta>{{Citation |last=Guiry |first=M.D. |last2=Guiry |first2=G.M. |year=2011 |title=AlgaeBase : Charophyta |publisher=World-wide electronic publication, National University of Ireland, Galway |url=http://www.algaebase.org/browse/taxonomy/?searching=true&gettaxon=Charophyta |accessdate=2011-07-26 |lastauthoramp=yes }}</ref><ref>Van den Hoek, C., D. G. Mann, & H. M. Jahns, 1995. ''Algae: An Introduction to Phycology''. pages 457, 463, & 476. (Cambridge: Cambridge University Press). {{page|year=|id=ISBN 0-521-30419-9|pages=}}</ref>
|-
| rowspan="3" style="background:lightgrey; vertical-align:top;"| [[Bryophyte]]s
| -{''[[Marchantiophyta]]''}-
| style="text-align:left;"| [[јетрењаче]]
| style="text-align:right;"| 6,000–8,000 <ref>Crandall-Stotler, Barbara. & Stotler, Raymond E., 2000. "Morphology and classification of the Marchantiophyta". pageстр. 21 ''in'' A. Jonathan Shaw & Bernard Goffinet (Eds.), ''Bryophyte Biology''. (Cambridge: Cambridge University Press). {{page|year=|id=ISBN 0-521-66097-1|pages=}}</ref>
| rowspan="3" style="text-align:right; vertical-align:top;"| 19,000
(18,100–20,200)
Ред 178:
| -{''[[Anthocerotophyta]]''}-
| style="text-align:left;"|
| style="text-align:right;"| 100–200 <ref>Schuster, Rudolf M., ''The Hepaticae and Anthocerotae of North America'', volume VI, pages 712–713. (Chicago: Field Museum of Natural History, 1992). {{page|year=1992|id=ISBN 0-914868-21-7.|pages=712–713}}</ref>
|-
| -{''[[Маховина|Bryophyta]]''}-
| style="text-align:left;"| маховине
| style="text-align:right;"| 12,000 <ref name="Goffinet & Buck 2004">{{cite journal |last=Goffinet |first= Bernard |author2last2=Buck|first2=William R. Buck |year=2004 |title=Systematics of the Bryophyta (Mosses): From molecules to a revised classification |journal=Monographs in Systematic Botany |volume=98 |pages=205–239 |publisher= Missouri Botanical Garden Press |pages=205–239}}</ref>
|-
| rowspan="2" style="background:lightgrey; vertical-align:top;"| -{''[[Pteridophyte]]''}-
| -{''[[Lycopodiophyta]]''}-
| style="text-align:left;"| прутасте маховине
| style="text-align:right;"| 1,200 <ref name="Raven 2005">{{cite book |last=Raven |first=Peter H. |first2=Ray F. |last2=Evert |first3=Susan E. |last3=Eichhorn |year=2005 |title=Biology of Plants |edition=7th |location=New York |publisher=W. H. Freeman and Company |isbnid=ISBN 0-7167-1007-2 }}</ref>
| rowspan="2" style="text-align:right; vertical-align:top;"| 12,000
(12,200)
Ред 198:
| -{''[[Cycadopsida]]''}-
| style="text-align:left;"| -{''[[Cycadophyta]]''}-
| style="text-align:right;"| 160 <ref>{{cite book |last=Gifford |first=Ernest M. |first2=Adriance S. |last2=Foster |year=1988 |title=Morphology and Evolution of Vascular Plants |edition=3rd |page=358 |location=New York |publisher=W. H. Freeman and Company |isbnid=ISBN 0-7167-1946-0 |pages=358}}</ref>
| rowspan="5" style="text-align:right; vertical-align:top;"| 260,000
(259,511)
Ред 204:
| -{''[[Ginkgophyta]]''}-
| style="text-align:left;"| гинко
| style="text-align:right;"| 1 <ref>{{cite book |last=Taylor |first=Thomas N. |first2=Edith L. |last2=Taylor |year=1993 |title=The Biology and Evolution of Fossil Plants |page=636 |location=New Jersey |publisher=Prentice-Hall |isbnid=ISBN 0-13-651589-4 |pages=636}}</ref>
|-
| -{''[[Pinophyta]]''}-
Ред 252:
 
== Референце ==
{{Reflistreflist|colwidth=30em|refs=
 
}}
 
== Литература ==
* {{Cite book |last1=Kenrick|first1=Paul|last2=Crane|first2=Peter R.|date=1997|title=The origin and early diversification of land plants: A cladistic study|location=Washington, D. C.|publisher=Smithsonian Institution Press|id=ISBN 1-56098-730-8}}
;Опште:
* {{cite book|author=-{Evans, L. T. (1998). ''|title=Feeding the Ten Billion – Plants and [[Population]] Growth''. |location=|publisher=[[Cambridge University Press]]. Paperback, 247 pages. |year=1998|id=ISBN 0-521-64685-5.|pages=}}}-
* {{cite book|author=-{Kenrick, Paul & Crane, Peter R. (1997). ''|title=The Origin and Early Diversification of Land Plants: A Cladistic Study''. |location=Washington, D. C.: |publisher=Smithsonian Institution Press. |year=1997|id=ISBN 1-56098-730-8.|pages=}}}-
* {{cite book|author=-{Raven, Peter H., Evert, Ray F., & Eichhorn, Susan E. (2005). ''|title=Biology of Plants'' |location=(7th ed.). New York: |publisher=W. H. Freeman and Company. |year=2005|id=ISBN 0-7167-1007-2.|pages=}}}-
* {{cite book|author=-{Taylor, Thomas N. & Taylor, Edith L. (1993). ''|title=The Biology and Evolution of Fossil Plants''. |location=Englewood Cliffs, NJ: |publisher=Prentice Hall. |year=1993|id=ISBN 0-13-651589-4.|pages=}}}-
* {{cite journal |authorlast= Trewavas A |first=Trewavas|year= 2003 |title= Aspects of Plant Intelligence |url= http://aob.oxfordjournals.org/cgi/content/full/92/1/1 |journal= Annals of Botany |volume= 92 |issue= 1 |pages= 1–20 |doi= 10.1093/aob/mcg101 |pmid=12740212 |pmc=4243628|pages=1–20}}
 
;Процене броја врста:
* -{International Union for Conservation of Nature and Natural Resources (IUCN) Species Survival Commission (2004). [[IUCN Red List]] [http://www.iucnredlist.org/].}-
* {{cite journal |authorlast=T|first= Prance G. T. |year= 2001 |title= Discovering the Plant World |journal= Taxon |volume= 50 |issue= 2, Golden Jubilee Part 4 |pages= 345–359 |publisher= International Association for Plant Taxonomy |issn= 0040-0262 |doi=10.2307/1223885 |jstor=1223885|pages=345–359}}
 
== Спољашње везе ==
Линија 285 ⟶ 286:
* {{cite journal |author= Jones, T. M. |author2= Reid, C. S. |author3= Urbatsch, L. E |title=Visual study of divisional Plantae|url=http://www.herbarium.lsu.edu/keys/aca/}} (requires [[Microsoft Silverlight]])
* {{EOL}}
* {{cite journal|author=Chaw, S.-M.|url=http://mbe.library.arizona.edu/data/1997/1401/7chaw.pdf|title=Molecular Phylogeny of Extant Gymnosperms and Seed Plant Evolution: Analysis of Nuclear 18s rRNA Sequences|journal=Molec. Biol. Evol.|volume=14|issue=1|pages=56–68|year=1997 |pmid=9000754|doi=10.1093/oxfordjournals.molbev.a025702|display-authors=etal|pages=56–68}}
* [http://ucjeps.berkeley.edu/INA.html Index Nominum Algarum]
* [http://florabase.calm.wa.gov.au/phylogeny/cronq88.html Interactive Cronquist classification]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Биљке”