Алексеј I Михајлович — разлика између измена

| деца = [[SophiaСофија AlekseyevnaАлексејевна ofод RussiaРусије]], [[Петар Велики]], [[TsarevnaНаталија NatalyaАлексејевна Alexeevnaод of RussiaРусије]], [[Иван V Алексејевич]], [[TsarevichСимеон Simeon AlexeyevichАлексејевич ofод RussiaРусије]], [[TsarevnaФеодосија FeodosiaАлексејевна Alekseyevnaод of RussiaРусије]], [[TsarevnaМарија MariaАлексејевна Alekseyevnaод of RussiaРусије]], [[Tsarevna CatherineКатарина AlekseyevnaАлексејевна ofод RussiaРусије]], [[TsarevichАлексеј Alexei AlexeyevichАлексејевич ofод RussiaРусије]], [[TsarevnaМарфа MarfaАлексејевна Alekseyevnaод of RussiaРусије]], [[TsarevnaЈевдокија YevdokiaАлексејевна Alekseyevnaод of RussiaРусије]], [[TsarevichДмитри DmitryАлексејевич Alexeyevichод of RussiaРусије]], [[Фјодор III Алексејевич|Фјодор -{III}- Алексејевич]]

'''Алексеј -{I}- Михајлович''' ([[19. март]] [[1629]] — [[26. јануар]] [[1676]]) је био други цар Русије из династије [[Романов]] од [[1645]]. године.

Алексеј је био син цара [[Михаил I Фјодорович|Михаила -{I}-]] и Евдокије његове супруге из другог брака. Током детињства за учитеља отац му одређује Бориса Морозова који ће касније током управљања царством имати велику улогу. Отац је свога сина и престолонаследника Алексеја одлучио представити руском народу када је он имао само 14 година. Само нешто више од године дана потом мајка му умире у својој 37. години [[18. август]]а [[1645]]. године. Током пролећа следеће године [[13. јул]]а му је умро и отац тако да је Алексеј постао потпуно усамљени цар с само 16 година.<ref>{{чињеницаCite book |dateref=01. 2017harv|last= Јелачић|first= Алексеј|authorlink= Алексеј Јелачић|coauthors= |title= Историја Русије|year=1929|url= https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5_%28%D0%90._%D0%88%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D1%87%D0%B8%D1%9B%29|publisher= Српска књижевна задруга|location= Београд|id=}}</ref>

Немајући сада поверења у никога другога он свога тутора бојара Морозова поставља на чело руске владе. Користећи своју позицију овај главни министар организова [[1648]]. године венчање младог цара за Марију Милославскају док се сам жени њеном сестром. Вест о том дуплом венчању тада разјарује становнике Москве који се буне с жељом да убију овога бојара. Он тај покушај преживљава само захваљујући младом цару који га личном интервенцију спашава. Без обзира на овај догађај Морозов ће наставити управљати у већој или мањој мери државом као премијер или „саветник“ све до своје смрти [[1661]]. користећи свој негдашњи утицај и цареву супругу. Најважнија од унутрашњополитичких мера Морозова постаје нови руски законик који ће остати у оптицају све до -{XIX}- века.

Прве године царевања Алексеја I су биле мирне све до неочекиваних догађаја у Пољској. Тамо на подручју данашње Украјине је дошло [[1648]]. године до побуне [[Богдан Хмељницки|Богдана Хмељничког]]. Како ни после пет година лојалне снаге ову буну нису успеле угушити у политичкој елити Русије се појавила жеља за објавом рата који ће неупитно довести до територјалног проширења. До почетка рата тако долази у септембру [[1653]]. године након парламентарног гласања. Прва година овог рата била је победа за победом. Руске снаге тада на брзину освајају [[Смоленск]], [[Кијев]], [[Рига|Ригу]], [[Витепск]], [[Полоцк]] и постижу договор с Богданом Хмелницкијем. По споразуму из Перејаслава од [[1654]]. године између Пољског побуњеника и руског цара Алексеја [[Украјина]] је везала своју будућност с Русијом у замену за политичку аутономију. Тај уговор се узима као преломни тренутак у историји Украјине. Ти фантастични руски успеси су убедили и [[шведска|Шведску]] да објави рат [[Пољска|Пољској]] што она чини [[1655]]. године. Како је непријатељско краљевство тада постојало само на папиру ова два савезника су се убрзо посвађала око ратног плена и Алексеј [[1656]]. године објавио рат Шведској. Последица овог петогодишњег рата били су никакви добици и време за опоравак Пољске која тада поновно постаје сила ограничене снаге. Због тога [[1661]]. долази до склапања мировног споразума с Шведском и наставка рата против Пољске. Завршетак овог рата ће наступити тек [[1667]]. године. По тадашњем мировном споразуму [[Русија]] је вратила освојени излаз на [[Балтичко море]], а задржала Смоленск, Кијев и све на левој обали реке [[Дњестар]]. Завршетком тих ратова [[Пољска]] је изгубила једну трећину свога становништва и престала бити некадашња војна сила. Уз те Пољске ратове држава се такође наставила ширити у Сибир где се [[1659]]. године оснива [[Иркутск]], а [[1666]]. године [[Селенгинск]].<ref>{{чињеницаCite book |dateref=01. 2017harv|last= Миљуков|first= Павел|authorlink= Павел Миљуков|coauthors= |title= Историја Русије|year=1939|url= https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5_%28%D0%9F._%D0%9C%D0%B8%D1%99%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%B2%29|publisher= Народна култура|location= Београд|id=}}</ref>

Током свог живота Алексеј I имао је из два брака укупно 15 деце од чега је било шест синова. Без обзира на велики број деце, њихово здраствено стање је било забрињавајуће. Његов први син Димитрије није доживео другу годину живота. Његов други син и престолонаследник Алексеј умире на прагу пунолетности [[1670]]. године стварајући цару велике династичке бриге, знајући да су му два преостала сина [[Фјодор III Алексејевич|Фјодор III]] и [[Иван V Алексејевич|Иван V]] инвалиди, а Симеон је умро 1669. године. Због тога он се [[1671]]. године жени с Наталијом Наришкином која ће му родити [[Петар Велики|Петра]] [[1672]]. године. Алексеј I умире [[29. јануар]]а [[1676]]. године не дуго након представљања [[Фјодор III Алексејевич|Фјодора -{III}-]] као свога наследника.

== ЛитератураРеференце ==

{{refbegin|2reflist}}