Часлав Клонимировић — разлика између измена

'''Часлав Клонимировић''' је био [[српски владари|српски владар]] који је, највероватније са [[списак титула|титулом]] [[кнез]]а<ref>Константин Порфирогенит као титулу српских владара користи [[Античка Грчка|античкогрчки]] термин ''[[архонт]]'', за који се сматра да у случају српских владара одговара титули кнеза (''{{ВИНЈ II}}''). У ''„Летопису Попа Дукљанина“'' се наводи да је Часлав носио титулу [[краљ]]а, али историчари одбацују тај податак као измишљен.</ref>, владао [[Србија|Србијом]] током друге четвртине [[10. век|X века]]. Он је последњи познати владар из [[властимировићи|династије Властимировића]], која је [[Насељавање Срба на Балканско полуострво|Србе довела на Балканско полуострво]]<ref name="ДАИ">{{КП-ДАИ|Део=[[:s:32. О Србима и земљи у којој сада станују|глава 32.]]}}</ref> и један од њених најзначајнијих представника<ref>Историчари ([[Станоје Станојевић|Станојевић]], [[Тибор Живковић|Живковић]]) на основу тога да му је у ''„Летопису Попа Дукљанина“'' посвећено највише простора од свих раних владара сматрају да је Часлављева владавина оставила дубоког трага у српском народу, пошто се успомена на њу очувала до [[12. век|XII века]] када је Летопис писан, као и то да су тек успеси Немањића успели да потисну у заборав доба његове власти.</ref>. Током своје владавине, успео је да, уз подршку [[Византијско царство|Византије]], обнови српску државу коју су опустошили [[Бугари]] и претвори је у јаку државу која је могла да парира [[Прво бугарско царство|тадашњој Бугарској]]<ref name="ОДБ">{{ODB}}</ref>, а сматра се да је погинуо у борбама против [[Мађари|Мађара]] на [[сава|реци Сави]]. Подаци о његовом животу познати су на основу дела византијског цара и његовог савременика [[Константин VII Порфирогенит|Константина Порфирогенита]] (913—959) ''„[[De administrando imperio|О управљању Царством]]“'', као и неких делова списа [[летопис попа Дукљанина|''„Летописа Попа Дукљанина“'']], за које се сматра да поседују већу аутентичност.

 

 

Часлав је рођен између [[875]]. и [[880]]. године<ref name="Тиб">{{ТЖ-ПСВ}}</ref>, највероватније у тадашњој [[Престонице Бугарске|престоници Бугарске]] [[Плиска (град)|Плисци]]<ref name="Тиб" />, у браку српског принца [[Клонимир Стројимировић|Клонимира]] и бугарске племкиње. Дошло је до бреке између Часлава и Бугарке када је највероватније дошао у Бугарску. Његов деда [[Стројимир Властимировић|Стројимир]], познат по [[Печат кнеза Стројимира|свом печату]], био је средњи син кнеза [[Властимир]]а, кога је старији брат [[Мутимир]] протерао у Бугарску. У борбама око власти, који су захватили Србију после Мутимирове смрти [[891]]/[[892]]. године, Чаславов отац Клонимир је [[897]]. године покушао да из Бугарске освоји власт. Када је [[893.]] Симеон променио престоницу у Преслав, највероватније је да је и Часлав промнио пребивалиште. Иако је успео да заузме [[Престонице Србије|престоницу]] [[Достиника|Достинику]], погинуо је у даљим борбама против свог брата од стрица [[Петар Гојниковић|Петра]].

 

Часлав је рођен у 890' (до 896) у [[Плиска (град)|Плисци]], престоница [[Прво бугарско царство|првог бугарског царства]], одрастао је на двору [[Симеон I|Симеона I]]. његов отац је био [[Клонимир]].<ref name=SC209>The entry of the Slavs into Christendom. стр. 209</ref>