Венера — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 243:
=== Транзити Венере ===
{{Главни чланак|Венерини транзити}}
[[Датотека:SDO's Ultra-high Definition View of 2012 Venus Transit (304 Angstrom Full Disc 02).jpg|мини|л|250п|Снимак Венериног транзита из 2012. године (мисија [[Соларна динамичка опсерваторија|SDO]] агенције [[Наса|НАСА]]).]]
Како је Венерина орбита благо нагнута у односу на еклиптику, то значи да у тренуцима када се Венера налази између Земље и Сунца не мора нужно и да се налази у фази преласка преко Сунчевог диска. Венерини транзити дешавају се када се орбита планете у [[конјункција (астрономија)|доњој конјункцији]] поклапа са углом еклиптике. Венерини транзити преко Сунчевог диска са позиције Земље дешавају се у циклусима од по 243 године, и то обично у парним транзитима са размаком од 8 година. Размаци између два циклуса су у интервалима од 105,5 и 121,5 година. Венерине транзите и њихов шаблон понављања први је уочио [[енглеска|енглески]] астроном [[Џеремаја Хорокс]] [[1639]]. године.<ref name="UCLAN">{{cite web| url= http://www.transit-of-venus.org.uk/history.htm|title=Transit of Venus| last=Anon| work=History| publisher=University of Central Lancashire|accessdate = 14. 5. 2012.}}</ref>
Ред 255:
== Најранија осматрања и директна истраживања Венере ==
[[Датотека:Venus Tablet of Ammisaduqa.jpg|мини|десно|250п|[[Амисадугина венерина плочица]] из доба [[Новоасирско
Постојање Венере као небеског тела познато је још од античких времена, иако се у почетку сматрало да је реч о два засебна небеска тела. [[вавилонија|Вавилонски]] астрономи су били први који су схватили да је реч о једном небеском телу, без обзира на то да ли је видљиво током сумрака или зоре. Докази тога налазе се на глиненој плочици из 1581. п. н. е., познатој као [[Амисадугина венерина плочица]], у којој се Венера означава као „светла краљица неба“.{{sfn|Waerden|1974|p=56}} На плочицама се такође налазе прецизни подаци о појављивању ове планете на хоризонту у периоду од 21 године. И [[античка Грчка|стари Грци]] су све до [[6. век п. н. е.|VI века пре нове ере]] и појаве [[питагора|Питагоре]] сматрали да је реч о два засебна небеска тела [[Луцифер|Фосфору]] или „јутарњој звезди“ и [[Хеспер]]у или „вечерњој звезди“.<ref>{{Cite book|author=Pliny the Elder|title=Natural History II:36–37|others=translated by John F. Healy|publisher=Penguin|location=Harmondsworth, Middlesex, UK|year=1991|pages=15–16}}</ref> [[Антички Рим|Стари Римљани]] су јутарњи аспект Венере означавали именом [[Луцифер]], а у вечерњем аспекту као Хеспер (оба термина су прилагођена из грчке митологије).
Ред 322:
Почетна осматрања планете Венере са површине Земље дала су само наслутити евентуалне форме рељефа ове планете, а до прецизнијих података дошло се тек након радарских мапирања са лендера и орбитера. Америчка сонда Магелан, лансирана [[4. мај]]а [[1989]]. била је прва специјализована мисија намењена топографском радарском мапирању површине ове планете.<ref name="jpl-magellan" /> Сонда је током мисије која је трајала око четири и по године путем радара снимила око 98% површине планете фотографијама високе резолуције и око 95% њеног магнетног поља.<ref>{{cite journal|author1=Lyons, Daniel T. |author2=Saunders, R. Stephen |author3=Griffith, Douglas G. |title=The Magellan Venus mapping mission: Aerobraking operations|journal=Acta Astronautica|volume=35 |issue=9–11|date=May–June 1995|doi=10.1016/0094-5765(95)00032-U|pages=669–676}}</ref> Сонда је по окончању мисије 1994. послата дубоко у атмосферу Венере са циљем да пре уништења измери њену густину.<ref>{{cite web|title=Magellan begins termination activities|work=JPL Universe|date = 9. 9. 1994.|url=http://www2.jpl.nasa.gov/magellan/status940909.html|accessdate = 30. 7. 2009.}}</ref>
Делимична снимања Венере извршиле су и сонде [[Касини—Хајгенс|Касини-Хајгенс]] и [[Галилео (свемирска сонда)|Галилео]] током њиховог пута ка спољашњим планетама.<ref>{{Cite book|first=Michel|last=Van Pelt|year=2006|title=Space invaders: how robotic spacecraft explore the Solar System|publisher=Springer|isbn=978-0-387-33232-1|pages=186–189}}</ref><ref>{{Cite book|author1=Davis, Andrew M. |author2=Holland, Heinrich D. |author3=Turekian, Karl K. |title=Meteorites, comets, and planets|publisher=Elsevier|year=2005|isbn=978-0-08-044720-9|pages=489}}</ref>
=== Активне и предвиђене мисије ===
Ред 335:
Агенција НАСА је у оквиру [[Програм Нове границе|''Програма Нове границе'']] разматрала слање лендера -{''[[Venus In-Situ Explorer]]''}- ка Венери чији би основни циљеви били проучавање елементалних и минералних структуралних делова реголита. У исто време разматрано је и слање посебне сонде -{''[[SAGE]]''}- намењене геохемијским испитивањима атмосфере и површине, али се убрзо одустало од те идеје.<ref>{{cite web | url=http://www.nasa.gov/home/hqnews/2009/dec/HQ_09-296_New_Frontiers_Candidates.html | title=New Frontiers missions 2009 | publisher=NASA | accessdate = 9. 12. 2011. }}</ref>
[[Роскосмос|Федерална космичка агенција]] [[русија|Русије]] планира слање мисије [[Венера-Д]] која би сличним методом као последње две сонде из Пројекта Венера вршила обимна испитивања атмосфере и површине Венере. Сонда би требало да се у форми лендера спусти на површину планете.<ref>{{cite web|title= Atmospheric Flight on Venus|work=NASA Glenn Research Center Technical Reports |url= http://gltrs.grc.nasa.gov/Citations.aspx?id=1568|accessdate = 18. 9. 2008.}}</ref> Од октобра 2015. године челници руског института [[Институт за истраживање свемира Руске академије наука|IKI RAN]] воде разговоре са челницима агенције НАСА о заједничком спровођењу ове мисије.<ref>{{cite web|title=U.S.-Russian talks on Venus mission resume |url=http://spaceflightnow.com/2015/11/12/u-s-russian-talks-on-venus-mission-resume/ |publisher=''Spaceflightnow.com'' |last=Clark|first=Stephen|date=12. 11. 2015 |language={{ен}} |accessdate=13. 11. 2015}}</ref> Разговори су са краћим прекидима због политичких тензија настављени и коначна одлука о инструментима и конфигурацији мисије се очекује до краја маја 2017. године. Мисија ће полетети после 2025. године.<ref>{{cite web|last=Wall|first=Mike|title=Russia, US Mulling Joint Mission to Venus|url=http://www.space.com/35333-russia-nasa-venus-mission-venera-d.html|work=Space.com|accessdate=17. 1. 2017}}</ref>
Стручњаци агенције НАСА су у сарадњи са научницима са [[бостонски универзитет|Бостонског универзитета]] у орбиту око Земље{{напомена|Земљина атмосфера апсорбује највећи део [[ултраљубичасто зрачење|ултраљубичастог зрачења]] због чега је готово немогуће вршити УВ снимања са површине Земље.}} 27. новембра 2013. лансирали суборбитални ракетни телескоп -{[[VeSpR]]}- ({{јез-енг|Venus Spectral Rocket Experiment}}) чији је основни задатак да прикупља ултраљубичасто зрачење које се емитује са површине Венере, са циљем да се открије историја постојања текуће воде на тој планети .<ref name='ANI'>{{cite news | title = NASA's VeSpR rocket to probe Venus' atmosphere | date = 26 November 2013 | publisher = Z News | url = http://zeenews.india.com/news/space/nasa-s-vespr-rocket-to-probe-venus-atmosphere_892588.html | work = ANI | accessdate = 27. 11. 2013.}}</ref><ref name='VeSpR Homepage'>{{cite web | url = http://www.bu.edu/csp/PASS/vespr/index.html | title = Project VeSpR Homepage | accessdate = 27. 11. 2013. | date = 26 November 2013 | work = Center for Space Physics - Boston University | publisher = Boston University}}</ref>
Ред 427:
| {{застава|САД}} || [[Галилео (свемирска сонда)|Галилео]] || 18. октобар 1989. || прелет || ''сонда ка [[Јупитер]]у''
|-
| {{застава|САД}} || [[Касини—Хајгенс|Касини-Хајгенс]] || 15. октобар 1997. || прелет || ''као [[Сатурн]]ов орбитер''
|-
| {{застава|САД}} || -{[[MESSENGER]]}- || 2. август 2004. || двоструки прелет || ''[[Меркур]]ов орбитер''
| |||