Скривеносеменице — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Робот: додато {{subst:User:Autobot/sandbox}}; козметичке измене
Ред 4:
| fossil_range = [[Рани Cretaceous]] - недавни, {{fossil range|120|0}}
| image = Sweetbay Magnolia Magnolia virginiana Flower Closeup 2242px.jpg
| image_caption = ''[[Magnolia virginiana]]''<br /> sweet bay
| regnum = [[Plantae]]
| subregnum = [[Embryophyta]]
Ред 27:
}}
 
'''Цвјетнице''' ([[Латински језик|лат]]. ''Аngiosperms''), такође познате као (лат. ''Angiospermae'' или ''Magnoliophyta'') су најразноврснија група [[Копнене биљке|копнених биљака]]. До сада је познато преко 290 000 врста цвјетница у које спадају: [[цвијеће]], [[траве]], [[дрвеће]], [[поврће]], [[воће]], љековито биље. Преци цвјетница су се развили још у доба [[Тријас|Тријаса]]а прије 245 милиона година. Прве познате цвјетнице датирају прије 160 милиона година. Преко 80% свих [[Зелене биљке|зелених биљака]] има цвјетове, који стварају [[сјеме]] и тако се развија нова биљка. [[Једногодишња биљка|Једногодишње]] цвјетнице цвјетају на крају свог живота, док већина [[Višegodišnja biljka|вишегодишњих цвјетница]] цвјета сваке године. Траве су најраспрострањеније цвјетнице.
==Одлике цвјетница==
Цвјетнице могу имати један или два клицна листића, [[Котиледони|котиледона]]. Цвијет се отвара из [[Пупољак|пупољка]]. Пупољак цвјетница је затворен у чашицу која личи на чврсту зелену лопту. Састављена је од зелених чашичних листића. Диверзитет боја цвјетница је безграничан. Обојени дио цвијета састоји се од латица које чине круницу. Ако су у цвијету [[Чашични листићи|чашични]] и [[крунични листићи]] исте боје називају се перигон. У зависности од доба године, пупољци се отварају и откривају цвјетове. Откривени цвјетови омогућавају процес размножавања. Када отопли пупољак се отвара, чашични листићи се савијају уназад , шире, откивају и отварају круничне латице које стварају цвјетну круну. Цвијет се отвара и открива јарко обојене поленске кесице- [[Прашници|прашнике]]. Цвјетови могу трајати од једног дана до неколико, док други цвјетају мјесецима прије него што се опраше и израсту у сјеме.
Ред 57:
| [[Житарице]] || Геранијуми
|-
| [[Рогоз|Рогози]]и || Сљезови
|-
| [[Бамбус|Бамбуси]]и || [[Главочике]]
|-
| Палме || [[Јабука|Јабуке]]
Ред 129:
</gallery>
==Литература==
* Панајотовић А. (2006). ''Енциклопедија живог света'', Пирот, Књижаре PI-PRESS (Кућа књиге).
== Референце ==
{{reflist|30em}}
 
== Литература ==
 
[[Категорија:Биљке]]