Зорка Тодосић — разлика између измена

'''Зорка Тодосић''' (Нови Сад, 1. април 1864 – Београд, 28. децембар 1936) била је позната српска глумица, више од 20 година првакиња [[Народно позориште у Београду|Народног позоришта у Београду]]. Нарочито се истицала као субрета у оперетама и у певачким улогама у комадима из народног живота, да би се у зрелијим годинама доказала у комедији и драми. Глумила је насловну улогу у првом извођењу [[Коштана (драма)|Коштане]]. Заузима посебно место у галерији наших најзначајнијих позоришних уметница као велика трагеткиња и првокласна оперетска певачица, која је носила главне оперетске улоге и кроз њих популаризовала оперету у Србији. Умрла је помраченог ума и готово заборављена.

Зорка Тодосић потиче из познате позоришне династије Поповића, коју чини око петнаест глумачких имена. Већина ових имена најдуже се задржала у [[Српско народно позориште|Српском народном позоришту]] у [[Нови Сад|Новом Саду]], али је добро била заступљена и у Народном позоришту у Београду и у [[Хрватско народно казалиште (Загреб)|Хрватском народном казалишту]] у [[Загреб]]у. Зоркин деда по мајци, прота Лука Поповић, био је познат љубитељима црквеног појања у [[Сремски Карловци|Сремским Карловцима]] и у [[Врањево|Врањеву]]. Сва његова деца бавила су се глумом. Међу глумачким именима позоришне династије Поповић били су ћерке Катица, [[Драгиња|Драгиња Ружић]], супруга глумца [[Димитрије Ружић|Димитрија Ружића]], [[Јелисавета - Јеца Добриновић|Јелисавета-Јеца]] удата за [[Пера Добриновић|Перу Добриновића]], [[Софија Вујић|Софија]] удата за капелника [[Аксентије Максимовић|Аксентија Максимовића]], и Зоркина мајка [[Љубица Коларовић|Љубица]], удата за глумца [[Димитрије Коларовић|Димитрија Коларовића]] и синови [[Лаза Поповић (глумац)|Лаза]] и Паја. Касније су ову традицију наставили и унуци [[Лука Поповић (глумац)|Лука]] и [[Емилија Поповић]], [[Милка Марковић|Милка (Вујић) Марковић]] и праунук [[Димитрије Митица Марковић|Димитрије - Митица Марковић]]. Ова најбројнија глумачка династија која је икада владала на јужнословенским позорницама, трајала је све до 1949. године.<ref name="каталог">{{harvnb|Stojanović|2016}}</ref> Они су једно време сачињавали половину трупе [[Српско народно позориште|Српског народног позоришта]] у [[Нови Сад|Новом Саду]].<ref name="Vesti">{{cite journal|title=Тајне љубави чувених Срба (6): Грех са свастиком|journal=Vesti on-line|url=http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/265413/Tajne-ljubavi-cuvenih-Srba-6-Greh-sa-svastikom|accessdate=10. 1. 2017}}</ref>

Одрастајући у театарском окружењу, са оба родитеља глумца, Зорка се још као дете појављивала на позорници. Прве кораке на позоришној сцени направила је већ 1868. године у комаду ''Сан Краљевића Марка'', када јој је било свега четири године. била је једина међу вршњацима чије је име оглашавано на плакатима поред дечјих улога. За свој рад добијала је хонорар. Након завршене Више женске школе две године је играла као волонтер у Народном позоришту.<ref name="каталог" />