Опус сектиле — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 2:
'''Опус сектиле''' {{јез-лат|opus — опус, рад и sectile — сектиле, резање}}) једна је од техника у мозаичкој уметности, која је била широко распрострањена у Римском царству, за украшавање зидова и подова вила и палата.<ref>James, Liz. ''Opus sectile''. Grove Art Online. Oxford University Press.</ref> Техника сектиле заснивала се на уградњи танких обојених плочица различитих материјала и геометријских облиика, којим је на зидовима и подовима палата формирана слика или нека бордура.
Ова техника која се прво користити на западу (највише од 1. до 4. врка) за време трајања Римског царства, наставила је да се примењује, на истоку, у византијским базиликама, али и много касније у средњем веку у Италији.<ref>Rita Venturini, ''I colori del sacro-Tarsie di marmi e pietre dure negli altari dell'alto mantovano 1680-1750'', Fotografie di Massimo Telò, Mantova, 1997</ref>
== Општа разматрања ==
Мозаик израђиван у техници сектиле ''({{јез-лат|opus sectile}})'' чинили су складни цртежи направљени са већим камењем различитих величина, уз максимално коришћење текстуре и боје примењеног матерјала и штедњу скупог обојеног камена. Техника се заснивала на исецању плоча мермера различитих боја од којих је састављана геометријска фигуре, животиње или човека. Овај рад сличан је са интарзијама.
| |||