Теодора Палеологина Дукина Ватацина — разлика између измена

| функција = [[Византијске царице|Византијска царица]] (до 1261. [[Никејско царство|никејска]] царица)

| династија = [[Династија Дука|Дуке]], [[Ватац]]и

'''Теодора Дукина Ватацина''' ([[Средњовековни грчки језик|грчки]]: Θεοδώρα Δούκαινα Βατάτζαινα; око 1240 - 4. март 1303) је била последња [[Никејско царство|никејска]] (до 1261) и [[византијске царице|византијска царица]], супруга [[Михајло VIII Палеолог|Михаила VIII Палеолога]]. Мајка је византијског цара [[Андроник II Палеолог|Андроника II Палеолога]], бугарске царице [[Ирина Палеологина|Ирине]] и трапезунтске царице [[Евдокија Палеологина|Евдокије]].

Постоји мало доказа да је Теодора учествовала у политици Византије током мужевљеве владавине. Интервенисала је приликом покушаја склапања бракова своје две ћерке, Ане и Ирине. Михаило је покушавао да закључи споразум са [[СрпскаСрпско краљевинакраљевство|Српском краљевином]], односно династијом [[Немањићи|Немањића]], против [[Карло I Анжујски|Карла Анжујског]], господара [[КраљевинаКраљевство Сицилија|Јужне Италије]], брата [[Краљевинакраљевство Француска|француског]] краља [[Луј IX|Луја]]. Споразум са српским краљем [[Стефан Урош I Немањић|Урошем I]] је, према Георгију Пахимеру, требао да буде учвршћен династичким браком између његове млађе ћерке Ане и Урошевог млађег сина [[МилутинСтефан НемањићУрош II Милутин|Милутина]] (старији Урошев син [[ДрагутинСтефан НемањићДрагутин|Драгутин]] је био ожењен [[Угарскокраљевина краљевствоУгарска (1000—1918)|угарском]] принцезом [[Каталина Арпадовић|Катилином]]). Пошто су окончани међусобни договори, Михаило је послао патријарха и кћер са величанственом царском свитом. Ана је у то време имала око 12 година. Теодора је, након што су стигли у Верију, послала у Србију [[хартофилакс]]а (патријарховог секретара) Века, а са њим и митрополита Трајанупоља и Кодумна. Они су се подробније требали распитати о приликама које су владале код Срба и да виде каквим начином живота би принцеза живела у Србији. Сама Теодора је кћери припремила величанствену пратњу уз сву разноврсну раскош.

Царска свита се враћала у великом страху јер, пише Пахимер, становници те земље, долазећи у групама, често опкољавају улогорене Византинце и посматрају куда ће даље. Њима је био циљ ноћни напад и пљачка. То се и догодило. Ноћу су Византинцима украдени коњи. Коначно, Византинци су стигли у Охрид, па у Солун и, одуставши од брака, вратише се цару. То је изазвало кризу у односима између Михаила и Уроша. Урош је пришао Михаиловом највећем непријатељу, Карлу Анжујском. Међутим, њихова сарадња није довела до напада на Византију. Урошу су руке биле везане притиском Угара са севера, а Карло Анжујски је био онемогућен покушајима склапања [[ЛионскаДруги унијалионски сабор|Лионске уније]]. У случају напада на Византију, против себе би имао [[папа|папу]] и остале италијанске владаре. Након пропасти Уније, на Сицилији је дошло до [[Сицилијанска вечерња|смене на престолу]] те је рат против Византије пропао<ref>{{harvnb|ИСН|1999|pp=151-2}}</ref><ref>[http://www.srpsko-nasledje.rs/sr-l/1998/03/article-10.html Бракови краља Милутина]</ref>.

* [[Константин Палеолог (син Михаила VIII)|Константин Палеолог]] (1261-1306), отац кесара [[Јован Палеолог (кесар)|Јована Палеолога]] и деда српске краљице [[Marija Paleolog|Марије]], супруге [[Стефан Урош III Дечански|Стефана Дечанског]]