Зигмунд Фројд — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 116:
=== Структура личности ===
 
Фројд говори о три структуре које чине личност:<ref>-{{sfn|Mannoni, Octave, ''Freud: The Theory of the Unconscious'', London: NLB (|1971). стр. |pp=49-51, 152-54}-</ref>}
* [[Ид]] – Ид је урођена компонента личности, налази се у несвесном. Он садржи све оно психолошко код појединца, све оно наслеђено, а то су као прво [[инстинкт]]и или нагони, аутоматске реакције. Сва психичка енергија долази из ида. Его и суперего не би могли функционисати без ида. Ид је средиште свега анималног, неограниченог, животињског. Он не признаје никакве законе, ограничења, правила, не жели бити спутан, не познаје никакве забране. Ид ради и делује по принципу угоде како би смањио психичку напетост. Он је ирационалан, нарцистичан и импулзиван. У њему је најприсутнији либидо (нагон).<ref>{{sfn|Mannoni, Octave, ''Freud: The Theory of the Unconscious'', London: NLB (|1971). стр. |pp=146–47</ref>}}
* [[Его]] – Присутан је код одраслог човјека. Его је структура која функционира по принципу реалности. Фројд каже да је его ту да би контролисао ид, да би га ограничио, усмерио… Он је онај који усмерава личност према напретку, разликује реалност и фикцију. Има способност трпљења: трпи напетост, одгађа је. Он зна планирати да би дошао до задовољења на реалан начин. Способан је на промену. Располаже когнитивним капацитетима, али не функционише без ида.
* [[Суперего]] – то је део личности који се најкасније развија. Није урођен, него се развија [[Социјализација|социјализацијом]]. Он је морални чувар личности. На темељу усађених норми он суди што је добро а што лоше у поступању личности, је ли то у складу с нормама или не. Функционира по принципу идеалности и страха. Его помаже да суперего не оде превише у идеалност. Фројд у суперегу разликује 2 структуре: