Спарта — разлика између измена

Крајем [[8. век п. н. е.|8. века п. н. е.]] Спарта креће у даља освајања.{{sfn|Делијанис|2007|p=20}} Године [[724. п. н. е.]] Спарта после дуготрајног рата осваја суседну Месенију и поробљава њено становништво. Године [[685. п. н. е.]] поробљени Месењани дижу устанак и задају одлучујуће поразе спартанској војсци. Спартанци успевају да поново поробе Месењане тек [[668. п. н. е.]] Током [[7. век п. н. е.|7. века]] највећи противник Спарте на Пелопонезу је био град [[Аргос]], који је под влашћу тирана [[Фидон]]а доживео велики процват. Аргос успева да порази Спарту у [[Битка код Хесеја|бици код Хесеја]], [[669. п. н. е.]]{{sfn|Делијанис|2007|p=22}} То ће бити истовремено и последњи крупнији пораз спартанске војске за следећих 300 година.{{sfn|Cartwright|2002|p=176}}<sup id="inlineac" class="reference">[[#notec|-{[c]}-]]</sup> Током 6. века п. н. е. Спарта покушава да освоји град [[Тегеја|Тегеју]], који се налазио близу њених северних граница. После извесних неуспеха Спарта склапа дуготрајан савез са Тегејом. У том савезу ће потом да се прикључе градови [[Мантинеја]], [[Орхомен]], [[Елида]] и [[Флиус]]. На тај начин Спарта ће испоставити један савез који ће јој помоћи да повећа свој утицај у Грчкој, упркос томе што се она слабо мешала у унутрашње послове њених савезника.{{sfn|Делијанис|2007|p=22}} Тај савез је постао познат у историји као [[Пелопонески савез]], иако се према савременицима он обично звао, Лакедемоњани и њихови савезници. Око [[545. п. н. е.]] Спарта ће успети после рата поразити коначно својег древног непријатеља Арга и освојити плодну Кинурску равницу.<ref name="Brittanica1911" /> Границе спартанске државе ће остати непромењене после тога све до [[371. п. н. е.]] Године [[510. п. н. е.]] Спартанска војска ће први пут прећи [[Коринтски канал|Коринтску превлаку]] и интервенисати у Атици. Та интервенција ће бити на почетку ради обарања атинске тираније и онда ради пружања подршке атињанину [[Исагора|Исагори]] који је желео постати [[тиранија|тиранин]].{{sfn|Sekunda|1998|p=7}} Спартански краљ [[Клеомен I|Клеомен -{I}-]], наћи ће се опкољен на [[акропољ (Атина)|атинском акропољу]] и биће приморан на срамотну предају. Године [[506. п. н. е.]] дошло је до сукоба између двојице краљева, Клеомена -{I}- и [[Demarat|Демарата]], који су у Елеусини, предграђу Атине дали супротстављена наређења својим војницима. Тај догађај је довео до прекида те војне кампање и увођења закона да само један краљ може водити спартанску војску у рат. Године [[499. п. н. е.]] [[Јонски устанак|Јоњани]] ће затражити помоћ Спарте у њиховом устанку против Персије, али ће то одбити краљ Клеомен -{I}-. После 5 година, [[494. п. н. е.]] избиће поново рат између Арга и Спарте. Спартанци су поразили Арга, убивши око 678
.000 аргиских војника. Крајем 6. и почетком [[5. век п. н. е.|5. века п. н. е.]] имајући утицај на територију од 20.000 км², на којој је живело између 800.000 и 900.000 људи, Спарта се сматрала најмоћнијим [[Полис|полисом]] у Грчкој захваљујући пре свега својим војним успесима и специфичној природи њеног друштва.{{sfn|Делијанис|2007|p=23}}