Википедија

Индустријска револуција — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
.
Ред 50:
== Узроци ==
[[Датотека:Historic world GDP per capita.svg|300px|thumb|Регионални [[Бруто домаћи производ|ГДП]] по глави становника се веома мало промениo током већег дела људске историје пре индустријске револуције.]]
{{rut}}
Узроци индустријске револуције су компликовани и још увек су предмет дебате, with some historians believing the Revolution was an outgrowth of social and institutional changes brought by the end of [[feudalism]] in [[Great Britain|Britain]] after the [[English Civil War]] in the 17th century. The [[Enclosure]] movement and the [[British Agricultural Revolution]] made food production more efficient and less labour-intensive, forcing the surplus population who could no longer find employment in agriculture into [[cottage industry]], for example [[weaving]], and in the longer term into the cities and the newly developed [[factory|factories]].<ref name="The Origins of the Industrial Revolution in England"/> However, this traditional explanation has been challenged by historian Spencer P Morrison, who argues that Britain did not have a 'surplus population', but instead suffered from a severe population deficit relative to its economic and political rivals. It was this labor shortage, he argues, that provided the incentive to invest in labor-saving technology.<ref>{{Cite book|url=https://www.amazon.com/dp/B06XW3FDLH|title=Bobbins, Not Gold: How Countries Get Rich|last=Morrison|first=Spencer P.|language=English}}</ref> The [[Colonialism|colonial expansion]] of the 17th century with the accompanying development of international trade, creation of [[financial market]]s and accumulation of [[Capital (economics)|capital]] are also cited as factors, as is the [[scientific revolution]] of the 17th century.<ref name="msn"/>
 
Узроци индустријске револуције су компликовани и још увек су предмет дебате, при чему неки историчари сматрају да је револуција била исход друштвених и институционалних промена насталих крајем раздобља [[феудализам|феудализма]] у [[Велика Британија|Британији]] након [[Енглески грађански рат|Енглеског грађанског рата]] на крају 17. века. [[Покрет ограђивања]] и [[Британска пољопривредна револуција]] су учинили производњу хране ефикаснијом и мање зависном од мануелне радне снаге, присиљавајући вишак радне снаге која није више могла да нађе запослење у пољопривреди да се усредсреди на занатство, на пример [[Ткање]], и с дугорочнијег гледишта да преће у градове и ново развијене [[фабрика|фабрике]].<ref name="The Origins of the Industrial Revolution in England"/> Међутим, ово традиционално објашњење је оспорио историчар Спенсер П Морисон, који сматра да Британија није имала вишак популације, већ да је патила од тешког дефицита становништва у односу на њене економске и политичке ривале. Та несташица радне снаге је, по њему, произвела подстицај за улагања у технологију којом се штеди на радној снази.<ref>{{Cite book|url=https://www.amazon.com/dp/B06XW3FDLH|title=Bobbins, Not Gold: How Countries Get Rich|last=Morrison|first=Spencer P.|language=English}}</ref> [[Колонијализам|Колонијална експанзија]] током 17. века са пратећим развојем међународне трговине, формирањем [[финансијско тржиште|финансијских тржишта]] и акумалацијом [[Капитал (економија)|капитала]] се исто тако наводе као фактори, као и [[научна револуција]] 17. века.<ref name="msn"/>
Until the 1980s, it was universally believed by academic historians that technological innovation was the heart of the Industrial Revolution and the key enabling technology was the invention and improvement of the steam engine.<ref name="industrial10"/> However, recent research into the [[Marketing Era]] has challenged the traditional, supply-oriented interpretation of the Industrial Revolution.<ref name="association"/>
 
До [[1980е|1980-тих]], академски историчари су универзално сматрали да су технолошке иновације биле у основи индустријске револуције и да је кључна технолошка компонента био проналазак и усавршавање парне машине.<ref name="industrial10"/> Међутим, недавна истраживања ере маркетинга оспоравају традиционалну, на понуди базирану, интерпретацију индустријске револуције.<ref name="association"/>
[[Lewis Mumford]] has proposed that the Industrial Revolution had its origins in the [[Early Middle Ages]], much earlier than most estimates.<ref name="Technics & Civilization"/> He explains that the model for standardised [[mass production]] was the [[printing press]] and that "the archetypal model for the industrial era was the clock". He also cites the [[Monasticism|monastic]] emphasis on order and time-keeping, as well as the fact that [[medieval]] cities had at their centre a church with bell ringing at regular intervals as being necessary precursors to a greater synchronisation necessary for later, more physical, manifestations such as the steam engine.
 
[[Луис Мамфорд]] сматра да индустијска револуција води порекло из [[Рани средњи век|Раног средњег века]], што је знатно раније од већине других процена.<ref name="Technics & Civilization"/> Он објашњава да је модел за стандардизовану [[Масовна производња|масовну продукцију]] била [[Штампарска машина|штампарска преса]] и да је „архетипски модел за индустријску еру био сат“. Он је такође напомиње [[Монаштво|монашки]] нагласак на реду и сатници, као и чињеницу да су [[Средњи век|средњовековни]] градови имали у својим центрима цркве на којима су звона звонила у регуларним интервалима, што су неопходни прекурзори за синхронизацију већих размера која је постала неопходна каснијим, у већој мери физичким, манифестацијама попут парне машине.
The presence of a large domestic market should also be considered an important driver of the Industrial Revolution, particularly explaining why it occurred in Britain. In other nations, such as France, markets were split up by local regions, which often imposed tolls and [[tariff]]s on goods traded among them.<ref name="google11"/> Internal tariffs were abolished by [[Henry VIII of England]], they survived in Russia till 1753, 1789 in France and 1839 in Spain.
 
Присуство великог домаћег тржишта треба такође сматрати важним покретачом индустријске револуције, посебно при разматрању разлога њене појаве у Британији. У другим нацијама, попут Француске, тржишта су била подељена у локалне регионе, који су често наметали путарине и [[царина|царине]] на робу којом се трговало међу њима.<ref name="google11"/> [[Хенри VIII Тјудор|Хенри -{VIII}- Тјудор]] је укинуо интерне тарифе, док су се оне одржале у Русији до 1753, 1789. у Франсуској, и 1839. у Шпанији.
Governments' grant of limited [[monopoly|monopolies]] to inventors under a developing [[patent]] system (the [[Statute of Monopolies]] in 1623) is considered an influential factor. The effects of patents, both good and ill, on the development of industrialisation are clearly illustrated in the history of the steam engine, the key enabling technology. In return for publicly revealing the workings of an invention the patent system rewarded inventors such as James Watt by allowing them to monopolise the production of the first steam engines, thereby rewarding inventors and increasing the pace of technological development. However, monopolies bring with them their own inefficiencies which may counterbalance, or even overbalance, the beneficial effects of publicising ingenuity and rewarding inventors.<ref name="industrialisation"/> Watt's monopoly may have prevented other inventors, such as [[Richard Trevithick]], [[William Murdoch]] or [[Jonathan Hornblower]], from introducing improved steam engines, thereby retarding the industrial revolution by about 16 years.<ref name="dklevine"/><ref name="mott-smith"/>
 
Владина одобрења на ограничени [[монопол]] проналазача под системом развоја [[патент]]а ([[Статут монопола]] из 1623.) се сматра утицајним фактором. Ефекти патената, добри или лоши, на развој индустријализације су јасно илустровани у историји парне машине. У замену за јавно објављивање начина рада изума патентни систем је награђивао проналазаче као што је [[Џејмс Ват]], тако што им је омогућавао да монополизују производњу првих парних машина. На тај начин су награђивани проналазачи и убрзаван темпо је технолошког развоја. Међутим, монополи носе са собом своје сопствене неефикасности који могу да буду противтежа, или да чак превага корисних учинака објављивања генијалности и награђивања проналазача.<ref name="industrialisation"/> Могуће је да је Ватов монопол спречио друге проналазаче, као што су [[Ричард Тревитик]], [[William Murdoch|Вилијам Мердок]] или [[Jonathan Hornblower|Џонатан Хорнблоуер]], да уведу побољшања парне машине, и стога одложио индустријску револуцију за око 16 година.<ref name="dklevine"/><ref name="mott-smith"/>
 
== Види још ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Индустријска_револуција”