Комплексан број — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
. |
|||
Ред 422:
: <math>( \cos \phi +i \sin \phi )^n= \cos n \phi +i \sin n \phi\,</math><ref>[https://profesorka.wordpress.com/2014/02/21/moavrova-formula-i-n-ti-koren-kompleksnog-broja/ Де Моаврова формула, 21. фебруар 2014.]</ref>
==
{{Main|Поларни координатни систем}}
[[Датотека:Complex number illustration modarg.svg|right|thumb|Аргумент {{mvar|φ}} и модуо {{mvar|r}} лоцирају тачку на Аргандовом дијаграму; <math>r(\cos \varphi + i \sin \varphi)</math> или <math>r e^{i\varphi}</math> су ''поларни'' изрази за тачку.]]
===Апсолутна вредност и аргумент===
Један алтернативни начин дефинисања тачке -{''P''}- у комплексној равни, осим коришћења ''x''- и ''y''- координата, је употреба растојања тачака од ''O'', тачке чије су координате {{math|(0, 0)}} ([[координатни почетак]]), заједно са углом између [[Позитивни реални бројеви|позитивне реалне осе]] и линијског сегмента -{''OP''}- у смеру наупрот кретања казаљки на сату. Ова идеја производи поларни облик комплексних бројева.
:<math>\textstyle r=|z|=\sqrt{x^2+y^2}.\,</math>
Ако је {{mvar|z}} реални број (нпр., {{math|1=''y'' = 0}}), онда је {{math|1=''r'' = {{!}} ''x'' {{!}}}}. Генерално, по [[Питагорина теорема|Питагориној теореми]], {{mvar|r}} је растојање од тачке -{''P''}- која представља комплексни број {{mvar|z}} до координатног почетка. Квадрат апсолутне вредности је
:<math>\textstyle |z|^2=z\bar{z}=x^2+y^2.\,</math>
|title=Complex Variables: Theory And Applications
|edition=2nd
Линија 459 ⟶ 460:
[[Датотека:visualisation_complex_number_roots.svg|thumb|{{{1|250px}}}|Визуализација квадратног до шестог корена комплексног броја -{''z''}-, у поларној форми <span class="nowrap">-{''re''<sup>''iφ''}-</sup></span> где <span class="nowrap">-{''φ'' = arg ''z''}-</span> и <span class="nowrap">-{''r''}- = <nowiki>|</nowiki>-{''z''}- <nowiki>|</nowiki></span>{{snd}}ако је -{''z''}- реално, <span class="nowrap">-{''φ''}- = 0 или {{pi}}</span>. Главни корени су приказани црном бојом.]]
Нормално, као што је дато горе, главна вредност се разматра на интервалу {{open-closed|−π,π}}. Вредности у опсегу {{closed-open|0,2π}} се добијају додавањем {{math|2π}} ако је вредност негативна. Вредност {{mvar|φ}} се изражава у [[радијан]]има угла. Она може да буде повећана за целобројни умножак од {{math|2π}} и да се још увек односи на исти угао. Стога се -{arg}- функција понекад сматра [[Мултивредносна функција|мултивредносном]]. Поларни угао комплексног броја 0 је неодређен, мада се арбитрарни избор угла 0 често прави.
:<math>\varphi = \mbox{atan2}\left(\operatorname{Im}(z),\operatorname{Re}(z) \right).</math>
Заједно, {{mvar|r}} и {{mvar|φ}} дају један додатни начин приказивања комплексних бројева, ''поларни облик'', пошто комбинација модуа и аргумента у потпуности специфирају позицију тачке у равни. Оригиналне правоугаоне координате се могу извести из поларних применом формула званих ''тригонометријска форма''
:<math> z = r(\cos \varphi + i\sin \varphi ).\,</math>
Користећи [[Ојлерова формула|Ојлерову формулу]] ово се може записати као
:<math>z = r e^{i \varphi}.\,</math>
Користећи [[Cis (математика)|-{cis}-]] функцију, тај израс се понекад скраћује на
:<math> z = r \operatorname{cis} \varphi. \,</math>
У [[угаона нотација|угаоној нотацији]], који асе често користи у [[електроника|електроници]] за приказивање вектора са амплитудом {{mvar|r}} и фазом {{mvar|φ}}, то се може записати као<ref>{{Citation
|title=Electric circuits
|chapter=Chapter 9
Линија 489 ⟶ 490:
:<math>z = r \ang \varphi . \,</math>
=== Множење и
[[
Формуле за множење, дељење и степеновање су једноставније у поларном облику него кореспондирајуће формуле у Картезијанским координатама. За два дата комплексна броја {{math|1=''z''<sub>1</sub> = ''r''<sub>1</sub>(cos φ<sub>1</sub> + ''i'' sin φ<sub>1</sub>)}} и {{math|1=''z''<sub>2</sub> = ''r''<sub>2</sub>(cos φ<sub>2</sub> + ''i'' sin φ<sub>2</sub>)}}, због добро познатих тригонометријских релација
:<math> \cos(a)\cos(b) - \sin(a)\sin(b) = \cos(a + b)</math>
:<math> \cos(a)\sin(b) + \sin(a)\cos(b) = \sin(a + b)</math>
се може извести
:<math>z_1 z_2 = r_1 r_2 (\cos(\varphi_1 + \varphi_2) + i \sin(\varphi_1 + \varphi_2)).\,</math>
Другим речима, апсолутне вредности се множе а аргументи се додају чиме се добија поларни облик производа. На пример, множење са {{math|''i''}} је истоветно са заокретом за четвртину круга у смеру супротном кретању казаљки на сату, чиме се производи {{math|1=''i''<sup>2</sup> = −1}}. Слика на десној страни илуструје множење
:<math>(2+i)(3+i)=5+5i. \,</math>
Пошто су реални и имагинарни део броја {{math|5 + 5''i''}} једнаки, аргумент тог броја је 45 степени, или π/4 (у [[радијан]]има). С друге стране, то је исто тако сума углова у координатном почетку црвеног и плавог троугла, који су -{[[arctan]]}-(1/3) и -{arctan}-(1/2), респективно. Стога формула
:<math>\frac{\pi}{4} = \arctan\frac{1}{2} + \arctan\frac{1}{3} </math>
важи. Пошто се -{[[arctan]]}- функција може веома ефикасно апроксимирати, формуле попут ове —познате као формуле сличне Машиновим — се користе за апроксимације високе прецизности вредности [[pi|π]].
Слично томе, дељење је дато изразима
:<math>\frac{z_1}{ z_2} = \frac{r_1}{ r_2} \left(\cos(\varphi_1 - \varphi_2) + i \sin(\varphi_1 - \varphi_2)\right).</math>
|