Нобелова награда — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Bot: Pretvaranje običnih izvora koristeći ref imena da bi se izbjegli duplikati (pogledaj također FAQ)
м Разне исправке
Ред 31:
[[Алфред Нобел]] је рођен 21. октобра 1833. године у Стокхолму (Шведска), у породици инжењера.<ref>{{Cite book|editor1-last=Levinovitz|editor1-first=Agneta Wallin|editor2-last=Ringertz|editor2-first=Nils|title=The Nobel Prize: The First 100 Years|url=https://books.google.com/books?id=QMSg5mRJiukC|year=2001|publisher=World Scientific|isbn=978-981-02-4665-5|pages=5}}</ref> Био је хемичар, [[инжењер]] и [[проналазач]]. Током 1894. године, од компаније Бофорс је купио млин од гвожђа и челика, ког је претворио у велику фабрику за производњу оружја. Такође, Нобел је изумео [[бездимно гориво]], које је било претеча многим бездимним војним експлозивима, посебно британском бездимном праху. Због својих захтева око патената, Нобел је на крају био укључен и у прекршајну парницу. Међутим, Нобел је стекао богатство током живота, захваљујући бројним проналасцима (355 проналазака), од којих је најпознатији [[динамит]].{{sfn|Levinovitz|Ringertz|2011|p=11}}
 
Године 1888. Нобел је био пренеражен, када је у француским новинама прочитао сопствену умрлицу под насловом ,,Творац„Творац смрти је мртав". То је заправо био Алфредов брат Лудвиг који је већ био преминуо, тако да је за Алфредову умрлицу још увек било прерано. Међутим, овај чланак је узнемирио Нобела и натерао га да страхује због начина на који ће бити упамћен. То га је инспирисало да промени [[тестамент]].<ref>Golden, Frederic (16 October 2000).[http://content.time.com/time/magazine/article/0,9171,998209,00.html "The Worst And The Brightest"] [[Тајм (часопис)|Time]] Time Warner. Retrieved 9 April 2010.</ref> Алфред Нобел је преминуо 10. децембра 1896. године од интрацеребралног крварења, у својој вили у Сан Рему. Тада је имао 63 године.<ref>[[Sohlman, Ragnar]] (1983). The Legacy of Alfred Nobel – The Story Behind the Nobel Prizes. The Nobel Foundation. p 13.</ref>
 
Током живота Нобел је написао неколико тестамената. Последњи је написао годину дана пре своје смрти. На опште изненађење, Нобелова последња жеља је била да се његово богатство користи у сврху креирања награда за оне који доприносе великом напретку човечанства из области физике, хемије, психологије, медицине, књижевности и мира.<ref>[http://www.nobelprize.org/alfred_nobel/will/will-full.html.
nobelprize.org. "Full text of Alfred Nobel´s Will"]</ref> Нобел је донирао 94% својих средстава (31 милион шведских круна) за формирање пет Нобелових награда.<ref name=automatski generisano1>{{harvnb|Abrams|2001|pp=}}</ref><ref>[http://www.nobelprize.org/nobel_prizes/about/amounts/"The Nobel Prize Amounts"]. The Nobel Foundation. Retrieved 7 December 2015.</ref> Због скептицизма околине, тестамент није био испуњен све до 26. априла 1897. године, када га је одобрило законодавство Норвешке. Извршиоци Нобеловог тестамента, Рагнар Сохлман и Рудолф Лилјеквист, основали су Нобелову фондацију која се брине о Нобеловом богатству и организује доделу награда.<ref name>{{harvnb|Abrams|2001|pp=automatski generisano1 }}</ref>
 
Према Нобеловој жељи, Норвешки Нобелов комитет је задужен за доделу награде за мир.
 
== Прве награде ==
Када је установљена Нобелова фондација, Нобелов комитет је почео сакупљање [[номинација]] за доделу награда. Након тога, комитет је послао прелиминарни списак кандидата институцијама за доделу награда. Нобелов комитет је за ужи избор за награду из области физике поставио [[Вилхелм Рендген|Вилхелма Рендгена]], захваљујуђи његовом открићу [[X-зрак]]а и Филипа Ленарда који је открио катодне зраке. Академија Наука је изабрала Рендгена за добитника награде.<ref>{{harvnb|Levinovitz|Ringertz|2001|p=134}}</ref><ref>{{harvnb|Levinovitz|Ringertz|2001|pp=117–118}}</ref> Последњих деценија 19. века многи хемичари су дали значајан допринос науци. Академија је примила 20 номинација, од којих је 11 било за Џејкобса вант Хофа.<ref>Crawford, Elisabeth (November 2001).[https://web.archive.org/web/20060203183205/http://physicsweb.org/articles/world/14/11/7 "Nobel population 1901–50: anatomy of a scientific elite"] .[http://physicsworld.com/ Physics World]. Archived from the original on 3 February. (2006). стр. 118.</ref> Џејкобсу је додељена награда за открића из области хемијске термодинамике.<ref>{{Cite bookharvnb|last1=Levinovitz|first1=Agneta Wallin|last2=Ringertz|first2=Nils|title=The Nobel Prize: The First 100 Years|url=https://books.google.com/books?id=QMSg5mRJiukC|year=2001|publisher=World Scientific|isbn=978-981-02-4665-5|pagesp=81}}</ref>{{sfn|Feldman|2001|p=205}}
 
За доделу прве Нобелове награде из књижевности, Шведска академија је изабрала песника Ренеа Прондома. Против ове одлуке је протествовала група од 42 шведских писаца, уметника и књижевних критичара, јер су очекивали да награду прими [[Лав Толстој]].{{sfn|Levinovitz|Ringertz|2001|p=144}} Из области психологије или медицине, прва Нобелова награда је додељена немачком психологу и микробиологу Емилу вон Бехрингу, који је током 1890. године открио антитоксин, лек за [[дифтерија|дифтерију]] која је до тада била узрок смрти хиљада људи годишње.{{sfn|Feldman|2001|pp=242-244}}{{sfn|Leroy|2003|p=233}}