Британска империја — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м sredjivanje |
Нема описа измене |
||
Ред 15:
Темељи Британске Империје су били положени још док су [[Краљевина Енглеска|Енглеска]] и [[Краљевина Шкотска|Шкотска]] биле засебне краљевине. Године 1496. краљ [[Хенри VII Тјудор|Хенри -{VII}- од Енглеске]], следећи успехе [[Шпанска империја|Шпаније]] и [[Португалска империја|Португалије]] у прекоморској експлорацији, је дао [[Џон Кабот]]у да предводи путовање којим би се открио пут до Азије преко [[Атлански океан|Северног Атлантика]].<ref name="ferguson3">{{harvnb|Ferguson|2004|pp=3.}}</ref> Кабот је отпловио 1497, пет година након [[Европско откриће Америке|европског открића Америке]], и мада је он успешно допловио до обале [[Њуфаундленд]]а (грешком верујући, попут [[Кристофор Колумбо|Кристофора Колумба]], да је досегао Азију),<ref>{{harvnb|Andrews|1985|pp=45.}}</ref> није било покушаја да се формира колонија. Кабот је предводио још једно путовање до Амарека наредне године, али се његови бродови нису вратили.<ref>{{harvnb|Ferguson|2004|pp=4.}}</ref>
Даљих покушаја да се успоставе Енглеске колонике у Америкама није било до доба владавине [[Elizabeta I|Елизабете -{I}-]], током задњих деценија 16. века.<ref>[[#refOHBEv1|Canny]]. стр. 35.</ref> [[Енглеска реформација|Протестантска реформација]] је унела раздор између Енглеске и [[Католичка црква|Католичке]] Шпаније.<ref name="ferguson3"/> Године 1562, [[Списак енглеских монарха|енглеска круна]] је санкционисала [[Гусари|пирате]] [[John Hawkins (pomorski komandir)|Џона Хопкинса]] и [[Francis Drake|Франциса Дрејка]] да отпочну робовско-пљачкашке нападе на Шпанске и Португалске бродове дуж обале Западне Африке<ref>[[#refThomas|Thomas]]. стр. 155–158</ref> с цијем упада у Атлански трговачки систем. Ти напади су одбијени и касније, са пооштравањем [[Англо-шпански рат (1585—1604)|Англо-Шпанских ратова]], Елизабета је подржала даље пиратске нападе ан Шпанске луке у Америкама и на флите на путу кући преко Атлантика, натоварене благом из [[Нови свет|Новог света]].<ref>{{harvnb|Ferguson|2004|pp=7.}}</ref> Истовремено, утицајни писци попут [[Richard Hakluyt|Ричарда Хаклајта]] и [[Џон Ди|Џона Диа]] (који је први користио термин "Британска Империја")<ref>[[#refOHBEv1|Canny]]. стр. 62.</ref> су почели да лобирају за формирање Енглеске империје. До тог времена, Шпанија је постала доминантна сила у Америкама и истраживала је Пацифик. Португалија је успоставила трговачке поставе и утврђења од обала Африке и [[Бразил]]а до Кине, и [[Француска колонијална империја|Француска]] је почела са насељавањем дуж реке [[Сен Лорен]], области која је касније постала позната као [[Нова Француска]].<ref>
=== Ирске плантаже ===
Ред 30:
{{Main|Британска колонизација Америка|Британска Америка|Тринаест колонија}}
[[Кариби]] су иницијално били Енглеске најважније и науносније колоније,<ref>[[#refJames2001|James]]. стр. 17.</ref> мада тек након неколико неуспешних покушаја колонизаације. Јеан покушај успостављања колоније у [[Британска Гвајана|Гвајана]] године 1604. је трајао само две године, и није остварио свој главни циљ налажења наслага злата.<ref>[[#refOHBEv1|Canny]]. стр. 71.</ref> Колоније у [[Света Луција|Светој Луцији]] (1605) и [[Гренада|Гренади]] (1609) су такође брзо пропале, али су насеобине успешно успостављене у [[Saint Kitts|Сент Китсу]] (1624), [[Барбадос]]у (1627) и [[Невис]]у (1628).<ref>[[#refOHBEv1|Canny]]. стр. 221.</ref> Те колоније су ускоро попримиле систем [[Плантажа|шећерних плантажа]] које су португалци успешно користили у [[Бразил]]у, који је био завистан од [[Ропство|рада робова]], и у почетку од Холандских бродова, који су продавали [[Ропство|робље]] и куповали шећер.<ref>
[[Датотека:British colonies 1763-76 shepherd1923.PNG|thumb|left|Мапа Британских колонија у Северној Америци, 1763–1776]]
Енглеска прва перманентна насеобина у Америкама је формирана 1607. у [[Jamestown, Virginia|Џејместоуну]], под вођством капетана [[John Smith (istraživač)|Џона Смита]] и покровитељством [[Virginia Company|Вирџинијске компаније]]. [[Бермуда]] су насељена и проглашена енглеским након бродолома из 1609. брода у власништву Вирџинијске компаније, и 1615. године је пренате у власништво новоформиране [[Компанија Сомерских острва|Компаније Сомерских острва]].<ref>
[[Датотека:Tobacco cultivation (Virginia, ca. 1670).jpg|thumb|Афрички робови који раде у 17. веку у [[Виргиниа (колонија)|Виргинији]], дело непознатог сликара, 1670]]
Године 1670, [[Чарлс II Стјуарт|Чарлс -{II}-]] је инкорпорирао [[краљевска прокламација|краљевском прокламацијом]] [[Hudson's Bay Company|Компанију Хадсоновог залива]] (ХБЦ), дајући јој монопол над [[трговина крзном|трговином крзном]] у области познатој као [[Рупертова земља]], која ће касније формирати велики део [[Канада|Доминиона Канада]]. Французи су често нападали утврђења и трговачке насеобине које је ХБЦ успоставила, јер су они основали своју трговачку колонију у суседној [[Нова Француска|Новој Француској]].<ref name="buckner25">[[British Empire#refBuckner2008|Buckner]]. стр. 25.</ref>
Две године касније, инагурисана је [[Краљевска афричка компанија]], добијајући од краља Чарлса трговински монопол над снабдевањем робљем британских колонија на Карибима.<ref>
Године 1695, [[Шкотски парламент]] је одобрио повељу [[Компанија Шкотске|Компаније Шкотске]], која је успоставила насеље 1698. на [[Панамско сужење|Панамском сужењу]]. Опкољена суседним шпанским колонистима [[Ново краљевство Гранаде|Нове Гранаде]], и унесрећена [[маларија|маларијом]], колонија је напуштена две године касније. [[Дариенова шема]] је била финанцијски промашај за Шкотску — четвртина Шкотског капитала<ref>[[#refMagnusson2003|Magnusson]]. стр. 531.</ref> је изгубљено у том подухвату — и тиме је стављена тачка на Шкотска надања за успостављање сопствене прекоморске империје. Та епизода је такође имала знатне политичке консеквенце, убеђујући владе Енглеске и Шкотске у вредност уједињавања земаља, а не само круна.<ref>[[#refMacaulay1979|Macaulay]]. стр. 509.</ref> До тога је дошло 1707, кад је [[Уговор унион|Уговором уније]] успостављено [[Краљевство Велика Британија|Краљевство Велике Британије]].
|