Угљени хидрат — разлика између измена

Угљени хидрати су полихидрокси алдехиди, кетони, алкохоли, киселине, њихови једноставни деривати и њихови полимери са везама ацеталног типа. Они се могу класификовати по степену полимеризације и могу се иницијално поделити у три главне групе, наиме шећере, олигосахариде и полисахариде.<ref name=automatski generisano1>{{cite web|title=Carbohydrates in human nutrition - Chapter 1 - The role of carbohydrates in nutrition|url=http://www.fao.org/docrep/w8079e/w8079e07.htm|website=Food and Agriculture Organization of the United Nations|publisher=FAO}}</ref>

[[Угљени хидрати]] представљају примарни извор енергије за све функције које обавља наше тело. Основна улога угљених хидрата састоји се у томе да пружи енергију [[мишићно ткиво|мишићном ткиву]], а посебно [[мозак|мозгу]] и [[нервни систем|нервном систему]].<ref>{{cite web|titlename=Carbohydratesautomatski ingenerisano1 human nutrition - Chapter 1 - The role of carbohydrates in nutrition|url=http://www.fao.org/docrep/w8079e/w8079e07.htm|website=Food and Agriculture Organization of the United Nations|publisher=FAO}}</ref> Поред ове најважније улоге, угљени хидрати врше важну функцију чишћења црева јер су богати биљним влакнима. Једина храна животињског порекла која садржи извесну количину угљених хидрата јесу млечни производи. 1г угљених хидрата садржи 3,75 калорија.