Црногорско приморје — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Bot: Pretvaranje običnih izvora koristeći ref imena da bi se izbjegli duplikati (pogledaj također FAQ)
м Поправљене везе: Пржно, Бар (2), Црногорци (3), Свети Стефан; Уклоњена веза: Затон, Бар, Свети Стефан
Ред 20:
У периоду од 1960—80 приморска регија доживљава динамичан друштвено-економски развој. На развој су одлучујуће деловала два фактора: развој свих видова саобраћаја (изградња Јадранске магистрале, која је својим континетални делом била повезана преко [[Косовска Митровица|Косовске Митровице]] на [[Државни пут IБ реда 22|Ибарску магистралу]] и изградња железничке пруге Београд—Бар) и туризам, који је допринео трансформацији простора и насеља и радикалним променама социјално–економског састава.
 
Развој туризма условио је формирање потпуно нових туристичких насеља: [[Њивице]] и [[Игало]] код Херцег Новог, [[Свети Марко (насеље)|Свети Марко]] код [[Тиват|Тивта]], Нова Будва, [[Бечићи]], [[Пржно (Будва)|Пржно]] и [[Свети Стефан (острво)|Свети Стефан]] на подручју [[Будва|Будве]], [[Сутоморе]] и [[Перућице]] на подручју Бара, [[Велика Плажа]] код Улциња и др.
 
За развој поморства Црногорско приморје, а нарочито Бока которска, има изванредну традицију и повољне услове. То се нарочито односи на развој трговачке флоте и развој Бродоградилишта у [[Бијела (Херцег Нови)|Бијелој]] и Ремонтни завод у Тивту. Развој индустрије такође доприноси привредном развоју, нарочито на подручју [[Котор]]а, Херцег Новог, Тивта и Улциња. Значај пољопривреде се смањује, а нешто већи је у подручјима Улциња и Бара.
Ред 29:
== Природа ==
 
Поред [[Бока Которска|залива Боке]], у југоистоцном Приморју (црногорском приморју у ширем смислу) истичу се [[Будвански залив|Будвански]] и [[Барски залив |Барски залив]] и [[Затон|затони]] [[Петровац на Мору|Петровца]], [[Лучица|Лучице]], [[Буљарица|Буљарице]], [[Улцињ|Улциња]] и др. Затони су постали [[Абразија|абразијом]] у меким стенама, а између њих су полуострвски вртови од кречњака или силикатних стена. У меким [[Флиш|флишним стенама]] развиле су се и приморске заравни - Будванско, Буљаричко, Барско и Улцињско поље са Зочајским блатом и Шашким језером.
 
Обалска зона југоисточног Приморја је висока и изграђена од кречњака, иза којих се налази [[Флиш|флишна]] зона. Цела обала од [[Будва|Будве]] до [[Спич|Спича]] одликује се високим клифовима од [[Тријас|тријаских]] кречњака, чији слојеви падају према копну, док су главе слојева окренуте ка мору. Абразија је местимично пробила клифове и 120 м широку кречњачку баријеру и засла у флишну зону иза кречњака. Посто је флиш мекши и лакше се абрадира, у њему су створени полукружни затони са кречњачким ртовима на крилима и ниским песковитим залима у залеђу (позната зала паштровичког Приморја). [[Улцињска обала |Улцињска обала]] састоји се од мекших и чврстих стена, те је са селективном абразијом изграђена назупчана обала. Клинасти затони у мекшим стенама увлаче се између ртова од отпорнијих стена.
Ред 37:
Слично [[Ловћен|Ловћену]], који се диже изнад [[Бока Которска|Боке]], у паштровићко-улцињском Приморју јављају се три планине, које су по положају приморске, али висином премасушу горњу границу до које допире Приморје у континенталном залеђу. То су планине: [[Румија]], [[Суторман]] и [[Созина]].
 
[[Румија|'''Румија''']] (1 593 м) се диже изнад скадарског језера и [[Барско поље|Барског поља]]. Ова кречњачка планина пружа се динарски. Гребен јој је разбијен дубоком преседнином ([[Бијела скала]], 903 м), преко које води пут од [[Бар (Црна Гора)|Бара]] до села поред [[Скадарско језеро|Скадарског језера]]. Нижи делови Румије су пошумљени, а планински гребен је го. Румија се према северозападу наставља на Суторман.
 
'''Планина [[Суторман]]''' (1 182 м) је одвојена од Румије [[преседлина|преседлином]] Суторман, чије се дно налази на надморској висини од 844 м. Ова преседлина између Румије и планине Сутормана, односно Созине, налази се на 8 км северно од Бара. Преко преседлине прелази пут између [[Бар|Бара]] и [[Вирпазар|Вирпазара]], који спаја [[Зетска равница|Зетску равницу]] и [[Скадарска потолина|Скадарску потолину]] са [[Јадранско море|Јадраном]].
 
'''Планина [[Созина]]''' (934 м) диже је јужно од изворишних кракова реке [[Црнкица|Црнкице]], северозападно од Сутормана.
 
== Становништво ==
Становништво овог дијела [[Црна Гора|Црне Горе]] је доста хетерогено, уз релативну већину [[Црногорци (народ)|црногорске нације]]. Вјерски је апсолутна већина припадника [[Српска православна црква|Српске православне цркве]], а језички, већински се говори [[Српски језик]].
{{Графикон постоци
|ширина=300px
Ред 51:
|позиција=
|шипке=
{{Врста са постотком|[[Црногорци (народ)|Црногорци]]|red|57401|41.37}}
{{Врста са постотком|[[Срби]]|blue|45483|33.06}}
{{Врста са постотком|Албанци|green|16591|12.06}}
Ред 63:
'''[[Будва]]''' је једно од најстаријих насеља на Јадрану. Лежи на отвореној обали и нема природну луку. Поред савременог дела Будве, у овом познатом туристичком месту истиче се стари део града. Уске и кривудаве улице, вишеспратне куће и високи бедеми око целог града чине [[Будва|Будву]] типичним седоземним приморским градом.
[[Датотека:Budua (1900).jpg|265п|мини|Будва]]
'''[[Свети Стефан (острво)|Свети Стефан]]''' је мало острво спојено пешчаном томболом, те је претворено у полуострво. Ово некадашње острвце покрај Будве постало је град-хотел са 133 најмодернија апартмана. [[Свети Стефан]] је 1912. Године достигао највећи број становника, 150.
[[Датотека:Sveti Stefan (06).jpg|265п||мини|Свети Стефан]]
'''[[Улцињ]]''' има 6000 становника је најјужнији и последњи град наше јадранске обале. Овај град је удаљен од [[Бар (Црна Гора)|Бара]] 32 километра, од [[Титоград|Титограда]] 159 километара, а од границе према Албанији само 11 километара. Улцињ је 1925. године имао 3704 становника а 1961 5705. Хетерогено становништво града чине [[Црногорци (народ)|Црногорци]], [[Срби]], [[Албанци]], [[Турци]]. [[Улцињ]] је богат зеленилом медитеранске флоре.
[[Датотека:Улцињ - поглед са тврђаве.JPG|265п||мини|Улцињ]]