Википедија

Витамин Ц — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci
Ред 69:
'''Витамин Ц''' (''[[askorbinska kiselina|-{L}--аскорбинска киселина]]'', ''-{L}--аскорбат'') је [[vitamin|витамин]] код људи и више животињских врста. У живим организмима аскорбат делује као [[антиоксиданс]], те штити тело од [[оксидативни стрес|оксидатовног стреса]].<ref name=Padayatty>{{cite journal |last1=Padayatty|first1=Sebastian J. |last2=Katz|first2=Arie|author3=Yaohui Wang |last4=Eck|first4=Peter|author5=Oran Kwon |author6=Je-Hyuk Lee |last7=Chen|first7=Shenglin|author8=Christopher Corpe |last9=Dutta|first9=Anand|title=Vitamin C as an antioxidant: evaluation of its role in disease prevention |pmid=12569111 |year=2003|issue=1 |volume=22 |journal=Journal of the kAmerican College of Nutrition |url=http://www.tandfonline.com/doi/abs/10.1080/07315724.2003.10719272#.UmNt4RAnXCc|pages=18-35}}</ref> Он је исто тако [[Kofaktor (biohemija)|кофактор]] у најмање шест [[ензим]]ских реакција, међу којима је неколико реакција [[колаген]]ске синтезе, чија дисфункционалност се манифестује симптомима [[скорбут]]а.<ref name="UKFSA Risk"/> Код животиња су ове реакције посебно важне при зарастању рана и за спречавање крварења из [[капилар]]а.
 
Аскорбат (јон [[askorbinska kiselina|аскорбинске киселине]]) је неопходан у низу есенцијалних [[метаболизам|метаболичких реакција]] код свих животиња и биљака. Њега [[биосинтеза|формира]] велика већина живих организама, са приметним изузетаком групе сисара, међу којима је већина [[слепи мишеви|слепих мишева]], [[Морско прасе|заморци]], [[Капибара|капибаре]], и један од два главна подреда [[Примати|примата]], антропоиди ([[сувоносни мајмуни]]) (тарсијери, мајмуни, човеколики мајмуни, и људи). Аскорбинску киселину исто тако не синтетишу поједине врсте птица и риба. Свим врстама које немају способност синтезе витамина Ц, неопходно је да га унесу путем исхране. Дуготрајни дефицит овог [[витамин]]а се манифестује развојем скорбута.<ref name="UKFSA Risk">{{Cite web |url = http://www.eatwell.gov.uk/healthydiet/nutritionessentials/vitaminsandminerals/vitaminc/ |title=Vitamin C |accessdate = 2012-02-23. 02. 2012 |publisher=Food Standards Agency (UK)}}</ref><ref name=UMM>{{Cite web |url=http://www.umm.edu/ency/article//002404.htm |title=Vitamin C |accessdate = 2012-02-23. 02. 2012 |year=2007|publisher=University of Maryland Medical Center}}</ref><ref name=OSU>{{Cite web|url=http://lpi.oregonstate.edu/infocenter/vitamins/vitaminC/|title=Vitamin C |accessdate = 2012-02-23. 02. 2012 |date = 2006-01-31. 01. 2006 |last=Higdon|first=Jane|publisher=Oregon State University, Micronutrient Information Center}}</ref> Витамин Ц је један од најшире коришћених [[Прехрамбени адитиви|прехрамбених адитива]].
 
Ширина опсега његовог дејства, као и препоручљива дневна доза, су теме текућих дебата. Препоручене дозе се крећу у опсегу од 45 до 400 -{mg}- на дан.
Ред 76:
{{further|Аскорбинска киселина}}
 
Витамин Ц је чист [[Enantiomer|-{<small>L</small>}--енантиомер]] аскорбата, док супротни [[Enantiomer|-{<small>D</small>}--енантиомер]] нема физиолошког значаја. -{<small>L</small>}--аскорбат је јак [[редукујући агенс]]. Кад делује у том својству, он се конвертује у [[оксидо-редукција|оксидовани]] облик, [[Dehidroaskorbinska kiselina|-{<small>L</small>}--дехидроаскорбат]].<ref name=autogenerated2>{{Cite web |url= http://www.food.gov.uk/multimedia/pdfs/evm_c.pdf |title=Vitamin C – Risk Assessment |accessdate = 2012-02-23. 02. 2012 |publisher=UK Food Standards Agency |format=PDF}}</ref> -{<small>L</small>}--дехидроаскорбат се може затим редуковати назад у активну -{<small>L</small>}--аскорбатну форму дејством [[ензим]]а и [[глутатион]]а у телу.<ref name="pmid8144521">{{cite journal |last=Meister|first=Alton|title=Glutathione-ascorbic acid antioxidant system in animals |pmid=8144521 |year=1994|issue=13 |volume=269 |journal=The Journal of biological chemistry |url=http://www.jbc.org/content/269/13/9397.full.pdf+html|pages=9397-400}}</ref> Током овог процеса формира се радикал семидехидроаскорбинске киселине. Слободни радикал аскорбата слабо реагује са кисеоником, тако да се не формира супероксид. Уместо тога два радикала семидехидроаскорбата реагују и формирају један аскорбат и један дехидроаскорбат. Уз помоћ глутатиона, дехидроксиаскорбат се конвертује назад у аскорбат.<ref name="Nualart et al., 2003">{{cite journal |last1=FJ|first1=Nualart|author2=Rivas CI |last3=VP|first3=Montecinos|display-authors=etal |title=Recycling of vitamin C by a bystander effect |journal=J Biol Chem |year=2003|volume=278 |pages=10128-10133}}</ref> Присуство глутатиона је есенцијално, јер он омогућава обнављање аскорбата и побољшава антиоксидансни капацитет крви.<ref name = Gropper>{{Cite book |vauthors=Gropper SS, Smith JL, Grodd JL |year=2004|title=Advanced Nutrition and Human Metabolism |edition=4th |publisher=Thomson Wadsworth |location=Belmont, CA. USA |pages=260-275}}</ref> Без њега не би долазило до конверзије дехидроксиаскорбата назад у аскорбат.
 
-{<small>L</small>}--аскорбат је [[Jačina kiseline|слаба]] [[шећерна киселина]]. Он је структурно сродан са [[глукоза|глукозом]]. Аскорбат се природно јавља везан било за [[водонични јон]], дајући [[аскорбинска киселина|аскорбинску киселину]], или за [[метал|метални јон]], формирајући [[минерални аскорбат]].
Ред 85:
Велика већина биљки и животиња има способност синтезе витамина Ц. Овај процес се одвија путем секвенце од четири трансформације које су посредоване [[ензим]]има, при чему долази до конверзије [[глукоза|глукозе]] у витамин Ц.<ref name="UKFSA Risk" /> Глукоза за формирање аскорбата се издваја из [[гликоген]]а у јетри код [[сисари|сисара]] и [[passeriformes|врапчарки]]. Синтеза аскорбата је процес који је завистан од гликогенолизе.<ref>{{cite journal |last1=Gábor|first1=Bánhegyi|author2=Mandl JóZsef |title=The hepatic glycogenoreticular system |journal=Pathology & Oncology Research |volume=7 |year=2001|doi=10.1007/BF03032575 |issue=2|pages=107-110}}</ref> Код [[гмизавци|рептила]] и [[птице|птица]] биосинтеза се одвија у [[бубрег|бубрезима]].
 
Међу животињама које су изгубиле способност синтезе витамина Ц су [[симијан]]и и [[тарзијери]], који заједно сачињавају један од подредова [[Примати|примата]], -{[[simijan|anthropoidea]]}- или [[suvonosni majmuni|haplorhini]]. Ова група обухвата људе. Други примитивни примати (-{[[strepsirrhini]]}-) су задржали способност формирања витамина Ц. Синтеза се не јавља код бројних (можда и код свих) врста из фамилије малих глодара -{[[caviidae]]}- у којој су [[морско прасе]] и [[капибара|капибари]], али је присутна код других глодара (на пример пацовима и мишевима није потребан витамин Ц у исхрани). Бројне врсте птица врапчарки такође не синтетишу овај витамин, мада не све од њих. Врсте птица које немају способност синтезе нису јасно повезане. По једној теорији способност синтезе је независно изгубљена више пута код птица.<ref>{{cite journal | title = Can passerines synthesize vitamin C? | first1=Carlos |last1=Martinez del Rio |journal = The Auk |year=1997|url=http://elibrary.unm.edu/sora/Auk/v114n03/p0513-p0516.pdf | accessdate = 2012-02-23. 02. 2012 | volume=114|issue=3 |jstor=4089257|pages=513-16}}</ref>
 
Све тестиране фамилије слепих мишева, што обухвата главне фамилије које се хране инсектима и воћем немају способност синтезе витамина Ц. Трагови -{GLO}--а су детектовани само код једне од 34 тестиране врсте слепих мишева, из 6 фамилија.<ref>{{cite journal | doi=10.1016/0305-0491(80)90131-5 | title=Variation of l-gulonolactone oxidase activity in placental mammals |year=1980|vauthors=Jenness R, Birney E, Ayaz K | journal=Comparative Biochemistry and Physiology Part B: Biochemistry and Molecular Biology | volume=67 | issue=2 |pages=195-204}}</ref> Ранији извештаји да само слепи мишеви који се хране воћем немају способност синтезе су били засновани на мањем броју и мањој разноврсности узорака.
 
Код свих животиња које не могу да синтетишу витамин Ц, није присутан ензим [[L-gulonolakton oksidaza|-{<small>L</small>}--гулонолактон оксидаза]] (-{GULO}-),<ref>{{cite journal |last1=ZD|first1=Zhang|author2=Frankish A |last3=T|first3=Hunt|display-authors=etal |title=Identification and analysis of unitary pseudogenes: historic and contemporary gene losses in humans and other primates. |journal=Genome biology |volume=11 |issue= 3 |pages= R26 |year=2010|pmid= 20210993 |doi= 10.1186/gb-2010-11-3-r26}}</ref><ref>{{cite journal |vauthors = Inai Y, Ohta Y, Nishikimi M |title=The whole structure of the human nonfunctional L-gulono-gamma-lactone oxidase gene--the gene responsible for scurvy--and the evolution of repetitive sequences thereon. |journal=J. Nutr. Sci. Vitaminol. |volume=49 |issue= 5 |year=2003|pmid= 14703305 |doi=|pages=315-9}}</ref><ref>{{cite journal |last1=T|first1=Otowa|author2=Yoshida E |last3=N|first3=Sugaya|display-authors=etal |title=Genome-wide association study of panic disorder in the Japanese population. |journal=J. Hum. Genet. |volume=54 |issue= 2 |year=2009|pmid= 19165232 |doi= 10.1038/jhg.2008.17|pages=122-6}}</ref> који је неопходан у задњем степену синтезе. Те животиње имају различите несинтетичке гене тог ензима ([[псеудоген]]е -{ΨGULO}-).{{sfn|Harris|1996|p=35}} Сличан нефункционални ген је присутан у геному морског прасета и примата, укључујући човека.<ref>{{cite journal | pmid = 1400507 |vauthors = Nishikimi M, Kawai T, Yagi K | title = Guinea pigs possess a markedly different gene for L-gulono-gamma-lactone oxidase, the key enzyme for L-ascorbic acid biosynthesis missing in this species | journal = The Journal of biological chemistry | volume=267 | issue=30 |year=1992|pages=21967-72}}</ref><ref>{{cite journal | pmid = 10572964 |vauthors = Ohta Y, Nishikimi M | title = Random nucleotide substitutions in primate nonfunctional gene for L-gulono-gamma-lactone oxidase, the missing enzyme in L-ascorbic acid biosynthesis | journal = Biochimica et biophysica acta | volume=1472 | issue=1–2 |year=1999| doi=10.1016/S0304-4165(99)00123-3|pages=408-11}}</ref> Неке од тих врста (међу којима је човек) могу да се одрже са ниским нивоима доступним из хране путем рециклирања оксидованог витамина Ц.<ref name=pmid18358815>{{cite journal |vauthors = Montelhagen A, Kinet S, Manel N, Mongellaz C, Prohaska R, Battini JL, Delaunay J, Sitbon M, Taylor N |title=Erythrocyte Glut1 Triggers Dehydroascorbic Acid Uptake in Mammals Unable to Synthesize Vitamin C |journal=Cell |volume=132 |issue=6 |year=2008|pmid=18358815 |doi=10.1016/j.cell.2008.01.042 |laysummary=http://www.sciencedaily.com/releases/2008/03/080320120726.htm |laysource=Science Daily |laydate = 2008-03-21. 03. 2008 |pages=1039-48}}</ref>
 
Већина симијана конзумира количине витамина које су 10 до 20 пута веће од препоручених за људе.<ref>{{cite journal |last=K|first=Milton|title=Nutritional characteristics of wild primate foods: do the diets of similar organisms have lessons for us? |journal=Nutrition |volume=15 |issue=6 |year=1999|pmid=10378206 |doi=10.1016/S0899-9007(99)00078-7|pages=488-98}}</ref> Овај раскорак је основа за контроверзна мишљења о тренутно препорученим дијетарним количинама. Супротни аргумент је да су људи веома ефективни у презервацији дијетарног витамина Ц, те да су способни да одрже крвне нивое витамина Ц упоредиве са другим симијанима уз далеко мањи дијетарни унос.
 
Одрасла [[коза]] је типичан пример животиње која производи витамин Ц. Она произведе више од 13 -{g}- витамина Ц на дан при нормалном здрављу, а биосинтеза се повећава неколико путе под стресним условима.<ref>{{Cite web| url=http://www.seanet.com/~alexs/ascorbate/197x/stone-i-orthomol_psych-1979-v8-n2-p58.htm |title=Eight Decades of Scurvy. The Case History of a Misleading Dietary Hypothesis |accessdate = 2012-02-23. 02. 2012 |last=Irwin|first=Stone|date = 1978-07-16. 07. 1978 |work= |publisher= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote=''Биохемијска истраживања током 1950-их су показала да је појава скорбута последица одсуства ензима, -{L}--Гулонолактон оксидаза (-{GLO}-) у хуманој јетри (-{Burns}-, 1959). Тај ензим је задњи у серији од четири ензима који конвертују крвни шећер, глукозу, у аскорбат у јетри сисара. Овај метаболит јетре, аскорбат, се производи у кози под нормалним условима, на пример, у количини од око 13.000 -{mg}- на дан на 150 фунти телесне тежине (-{Chatterjee}-, 1973). Повратни механизам сисара многоструко повећава ову дневну производњу аскорбата под стресним условима (-{Subramanian et al.}-, 1973)}}</ref> За трауме и повреде је показано да користе велике количине витамина Ц код људи.<ref>{{Cite journal |vauthors = Long C, Maull KI, Krishnan RS, Laws HL, Geiger JW, Borghesi L, Franks W, Lawson TC, Sauberlich HE |title=Ascorbic acid dynamics in the seriously ill and injured |journal=Journal of Surgical Research |volume=109 |issue=2 |year=2003|pmid=12643856 |doi=10.1016/S0022-4804(02)00083-5|pages=144-8}}</ref>
 
Неки [[mikroorganizam|микроорганизми]] као што је квасац ''-{[[Saccharomyces cerevisiae]]}-''<ref>[http://bioweb.uwlax.edu/bio203/s2007/nelson_andr/ Saccharomyces cerevisiae]</ref> имају способност синтезе витамина Ц из [[Моносахарид|једноставних шећера]].<ref name="yeastAA">{{Cite web |url=http://www.scri.ac.uk/scri/file/individualreports/2002/20Ascorb.pdf |title=Ascorbic acid biosynthesis in higher plants and microorganisms |accessdate = 2012-02-23. 02. 2012 |author1=R.D. Hancock |author2=R. Viola |lastauthoramp=yes |publisher=Scottish Crop Research Institute|format=PDF}}</ref><ref>{{cite journal |author1=Hancock Robert D. |author2=Galpin John R. |last3=Roberto|first3=Viola|title=Biosynthesis of L-ascorbic acid (vitamin C) by Saccharomyces cerevisiae |journal=FEMS Microbiology Letters |volume=186 |issue=2 |year=2000|pmid=10802179 |doi=10.1111/j.1574-6968.2000.tb09112.x|pages=245-50}}</ref>
 
=== Витамин Ц током еволуције ===
Ред 123:
[[Скорбут]] је [[авитаминоза]] узрокована недостатком витамина Ц, пошто је без овог витамина синтеза [[колаген]]а сувише нестабилна. Скорбут доводи до формирања [[пеге на јетри|смеђих пега]] на кожи, сунђерастих непца, и крварења из свих [[слузокожа|мукозних мембрана]]. Пеге су најзаступљеније на бутинама и ногама, и оболела особа изгледа бледо, осећа се депресивно, и делимично је непокретна. Код поодмаклог скорбута јављају се отворене, [[Гној|гнојаве ране]] и губитак [[зуб]]а, а после неког времена смрт. Људско тело може да задржи само ограничену количину витамина Ц,<ref name=MedlinePlus>{{MedlinePlus|002404|Ascorbic acid}}</ref> тако да се телесне залихе исцрпе ако се допуњавају путем хране. Време почетка појаве симптома скорбута код одраслих особа у одсуству стреса при употреби хране без витамина Ц, може да варира од једног месеца до више од шест месеци, у зависности од претходног уноса витамина Ц.
 
Било је показано да су пушачи који имају исхрану сиромашну у витамину Ц имају повишен ризик појаве плућних болести од пушача са високим концентрацијама витамина Ц у крви.<ref>{{cite news |url = http://news.bbc.co.uk/2/hi/health/901196.stm| title=The influence of smoking on Vitamin C status in adults|accessdate = 2012-02-23. 02. 2012 |date = 2000-09-30. 09. 2000 |publisher=BBC news and Cambridge University}}</ref>
 
Нобеловац [[Лајнус Полинг]] и Г. Ц. Вилис су показали да су хронични дуготрајни ниски нивои витамина Ц у крви ([[hroničan (medicina)|хронични]] скорбут) један од узрока [[атеросклероза|артеросклерозе]].<ref>{{Cite journal| journal = Proceedings of the National Academy of Sciences |year=1990| volume = 87 | issue = 23 | title =Immunological evidence for the accumulation of lipoprotein(a) in the atherosclerotic lesion of the hypoascorbemic guinea pig |last1=Rath|first1=M|author2=L. Pauling | url = http://www.pnas.org/content/87/23/9388.full.pdf | doi = 10.1073/pnas.87.23.9388 | pmid=2147514 | pmc=55170|pages=9388-9390}}</ref>
 
У [[Zapadni svet|западним земљама]] се генерално конзумира далеко више витамина Ц него што је неопходно за спречавање скорбута. На пример једна канадска здравствена анкета из [[2004]]. је установила да Канађани од 19 година и изнад имају унос витамина Ц из хране од 133&nbsp;-{mg}-/дан за мушкарце и 120&nbsp;-{mg}-/д за жене.<ref name="StatCdn">{{cite web |url= http://www.hc-sc.gc.ca/fn-an/surveill/nutrition/commun/income_food_sec-sec_alim-eng.php |title=Statistics Canada, Canadian Community Health Survey, Cycle 2.2, Nutrition (2004) |accessdate = 2012-02-23. 02. 2012 }}</ref> Те вредности премашују препоручене количине.
Пар хуманих дијетарних испитивања са експериментално индукованим скорбутом је спроведено. Међу њима су испитивање на [[Приговор савести|приговарачима савести]] током [[Други светски рат|Другог светског рата]] у [[Уједињено Краљевство|Уједињеном Краљевству]], и испитивање на затвореницима у држави [[Ајова]] касних [[1960е|шездесетих година 20. века]]. Обе студије су утврдиле да се сви симптоми скорбута претходно индуковани експерименталном скорбутном дијетом са екстремно ниским садржајем витамина Ц могу потпуно кориговати додатком витамина Ц од само 10&nbsp;-{mg}- на дан. У тим експериментима, није било клиничке разлике између људи којима је дата 70&nbsp;-{mg}- витамина Ц на дан (што је произвело крвни ниво витамина Ц од око 0,55&nbsp;-{mg/dl}-, или око 1/3 ткивног нивоа засићења), и оних којима је давано 10&nbsp;-{mg}- на дан. Људи у затвореничкој студији су развили прве симптоме скорбута око 4 недеље након почетка дијете без витамина Ц, док је у Британској студији, било потребно шест до осам месеци, вероватно због претходног дозирања те групе са 70&nbsp;-{mg}-/дан суплемента током шест недеља пре почетка скорбутске дијете.<ref>{{cite journal |last=Pemberton|first=J|title=Medical experiments carried out in Sheffield on conscientious objectors to military service during the 1939–45 war |journal=International Journal of Epidemiology |year=2006|volume=35 |issue=3 |doi=10.1093/ije/dyl020 |url=http://ije.oxfordjournals.org/cgi/content/full/35/3/556|pages=556-558}}</ref>
Ред 135:
За умерено више крвне нивое витамина Ц мерене код здравих особа је нађено да су корелацији са сниженим ризиком од [[Kardiovaskularna bolest|кардиоваскуларног обољења]] и [[исхемијска срчана болест|исхемијске срчане болести]], као и повишеним очекивањем трајања живота. Исто испитивање је утврдило инверзни однос између крвних нивоа витамина Ц и ризика од канцера код људи, мада не код жена. Повишење крвног нивоа од 20 -{mikromol/L}- витамина Ц (око 0,35&nbsp;-{mg/dL}-, што представља додатних теоријских 50&nbsp;грама воћа и поврћа на дан) је нађено да епидемиолошки редукује све узроке ризика [[стопа смртности|морталитета]], четири године након мерења, за око 20%.<ref>{{Cite journal|author1=Khaw Kay-Tee |last2=Sheila|first2=Bingham|author3=Welch Ailsa |last4=Robert|first4=Luben|author5=Wareham Nicholas |last6=Nicholas|first6=Day|year=2001|title=Relation between plasma ascorbic acid and mortality in men and women in EPIC-Norfolk prospective study: a prospective population study. European Prospective Investigation into Cancer and Nutrition |journal=Lancet |volume=357 |issue=9257 |pmid=11247548 |doi=10.1016/S0140-6736(00)04128-3|pages=657-63}}</ref> Међутим, то није била интервенциона студија, те се козалност не може доказати, и крвни новои витамина Ц делујући као прокси маркери за друге разлике између група се не могу одбацити. Четворогодишња и проспективна природа студије је елиминисала прокси ефекте снижавања нивоа витамина Ц на непосредан развој терминалних обољења, као и слабу здравтвену слику на крају животног века.
 
Испитивања са знатно вишим дозама витамина Ц, обично између 0,2 и 6&nbsp;-{g}-/дан, за лечење инфекција и рана су показала инконзистентне резултате.<ref>{{cite journal |title=The Role of Vitamin C in the Treatment of the Common Cold |last=Harri|first=Hemil|journal=Americal Family Physician |date = 2007-09-15. 09. 2007 |url=}}</ref> Постоје индикације да комбинације антиоксиданаса побољшавају зарастање рана.<ref>{{cite journal |author1=Barbosa Eliana |last2=Joel|first2=Faintuch|author3=Machado Moreira |last4=Addison|first4=Emilia|author5=Gonçalves da Silva |last6=Rodrigues|first6=Viviane|author7=Lopes Pereima |last8=José|first8=Maurício|author9=Martins Fagundes |author10=Regina Lúcia |author11=Filho Danilo Wilhelm |year=2009|title=Supplementation of vitamin E, vitamin C, and zinc attenuates oxidative stress in burned children: a randomized, double-blind, placebo-controlled pilot study|journal=J Burn Care Res|volume=30|issue=5|pmid=19692922|doi=10.1097/BCR.0b013e3181b487a8|url= http://journals.lww.com/burncareresearch/Abstract/2009/09000/Supplementation_of_Vitamin_E,_Vitamin_C,_and_Zinc.15.aspx|pages=859-66}}</ref>
 
== Физиолошка функција код сисара ==
Ред 166:
Витамин Ц има функцију регулатора катаболизма холестерола у жучну киселину и демонстрирано је да је важан фактор у регулацији масноћа на разним животињским моделима. Вероватно је да хронична маргинална инсуфијенција витамина Ц успорава трансформацију холестерола у жучну киселину и у људској јетри са резултујућом хиперхолестеролемијом и споријим уклањањем холестерола из крвотока. Студије на људима су неконзистентних резултата али узете скупа, сугерирају позитиван ефекат на индивидуе са високим тоталним холестеролом.
 
Метаанализа 44 студије ефекта витамина Ц на ендотелијарну функцију је показала значајан позитиван ефекат суплементације са израженијим резултатима на популацији са високим кардиоваскуларним ризицима.<ref>{{cite journal |vauthors = Ashor AW, Lara J, Mathers JC, Siervo M |title=Effect of vitamin C on endothelial function in health and disease: A systematic review and meta-analysis of randomised controlled trials.|journal=Atherosclerosis |date =2014-04- 18. 04. 2014 |volume=235 |issue=1 |pmid=24792921|pages=9-20}}</ref>
 
Систематски преглед и метаанализа клиничких испитивања суплементације витамина Ц на крвни притисак, са просечном дозом од 500&nbsp;mg по дану и просечним трајањем од 8 недеља показује да суплементација у просеку редукујуе систолички пристисак за 4.85&nbsp;mm Hg а дијастолички за 1.67&nbsp;mm Hg на пацијентима са хипертенѕијом.<ref>{{cite journal |vauthors = Juraschek SP, Guallar E, Appel LJ, Miller ER |title=Effects of vitamin C supplementation on blood pressure: a meta-analysis of randomized controlled trials |journal=American Journal of Clinical Nutrition |date = 2012-04-. 04. 2012 |volume=95 |issue=5 |doi = 10.3945/ajcn.111.027995 |pages=1079–1088}}</ref>
 
До сад није остварен консензус у погледу утицаја уноса витамина Ц на опште кардиоваскуларне ризике. Низ студија сугерира позитивне резултате <ref>{{cite journal |vauthors = Stewart JM, Ocon AJ, Medow MS |title=Ascorbate improves circulation in postural tachycardia syndrome|journal=AJP: Heart and Circulatory Physiology|date = 2011-05-27. 05. 2011 |volume=301 |issue=3 |pages=H1033–H1042|doi=10.1152/ajpheart.00018.2011|pmid=21622825}}</ref><ref>{{cite journal|last=Maeda|first=N. |author2= Hagihara, H. |author3= Nakata, Y. |author4= Hiller, S. |author5= Wilder, J. |author6= Reddick, R. |title=Aortic wall damage in mice unable to synthesize ascorbic acid|journal=Proceedings of the National Academy of Sciences|date = 2000-01-18. 01. 2000 |volume=97 |issue=2|doi=10.1073/pnas.97.2.841 |pmid=10639167|pages=841–846}}</ref><ref>{{cite journal |last=Ginter|first=E |author2= Hagihara, H. |author3= Nakata, Y. |author4= Hiller, S. |author5= Wilder, J. |author6= Reddick, R. |title=Marginal vitamin C deficiency, lipid metabolism, and atherogenesis.|journal=Advances in lipid research |year=1978|volume=16|doi=10.1073/pnas.97.2.841 |pmid=362865|pages=167-220}}</ref><ref>{{cite journal |last=Levine|first=G. N. |author2= Frei, B. |author3= Koulouris, S. N. |author4= Gerhard, M. D. |author5= Keaney, J. F. |author6= Vita, J. A. |title=Ascorbic Acid Reverses Endothelial Vasomotor Dysfunction in Patients With Coronary Artery Disease |journal=Circulation |date = 1996-03-15. 03. 1996 |volume=93 |issue=6 |doi = 10.1161/01.CIR.93.6.1107 |pmid=8653830|pages=1107–1113}}</ref><ref>{{cite journal|last=Wilkinson|first=IB |last2=Megson|first2=IL|author3= MacCallum, H |last4=Sogo|first4=N|author5= Cockcroft, JR |last6=Webb|first6=DJ|title=Oral vitamin C reduces arterial stiffness and platelet aggregation in humans |journal=Journal of cardiovascular pharmacology |year=1999|volume=34 |issue=5 |doi = 10.1097/00005344-199911000-00010 |pmid=10547085|pages=690-3}}</ref><ref>{{cite journal|last=Simon|first=JA |year=1992|title=Vitamin C and cardiovascular disease: a review|pmid=1578086}}</ref><ref>{{cite journal|last=Grosso|first=G |last2=Bei|first2=R|author3= Mistretta, A |last4=Marventano|first4=S|author5= Calabrese, G |last6=Masuelli|first6=L|author7= Giganti, MG |last8=Modesti|first8=A|author9= Galvano, F |author10= Gazzolo, D |title=Effects of vitamin C on health: a review of evidence.|journal=Frontiers in bioscience (Landmark edition) |date = 2013-06-01. 06. 2013 |volume=18|pmid=23747864|pages=1017-29}}</ref> и неутралне резултате.<ref>{{Cite journal |doi=10.1006/pmed.1997.0145 |vauthors = ((Mayer-Davis EJ)), Monaco JH, Marshall JA, Rushing J |title=Vitamin C intake and cardiovascular disease risk factors in persons with non-insulin-dependent diabetes mellitus. From the Insulin Resistance Atherosclerosis Study and the San Luis Valley Diabetes Study |journal=Preventive medicine |volume=26 |issue=3 |year=1997|pmid=9144749|pages=277-83}}</ref><ref>{{cite journal |author1=Jacques Paul F. |author2=Sulsky Sandra I. |author3=Perrone Gayle E. |last4=Jennifer|first4=Jenner|author5=Schaefer Ernst J. |title=Effect of vitamin C supplementation on lipoprotein cholesterol, apolipoprotein, and triglyceride concentrations☆ |journal=Annals of Epidemiology |volume=5 |issue=1 |year=1995|pmid=7728285 |doi=10.1016/1047-2797(94)00041-Q|pages=52-9}}</ref><ref>{{cite journal |last1=Martin|first1=Fotherby|author2=Williams Julie |last3=Louise|first3=Forster|author4=Craner Paul |last5=Gordon|first5=Ferns|title=Effect of vitamin C on ambulatory blood pressure and plasma lipids in older persons |journal=Journal of Hypertension |volume=18 |issue=4 |year=2000|doi= 10.1097/00004872-200018040-00009 |pmid=10779091|pages=541-4}}</ref>
 
=== Прооксиданс ===
Ред 176:
Аскорбинска киселине се понаша не само као антиоксиданс, него и као [[прооксиданс]].<ref name="mc" /> За аскорбинску киселину је показано да редукује [[Прелазни метали|прелазне метале]], као што су купри јони (-{Cu}-<sup>2+</sup>) до купро (-{Cu}-<sup>1+</sup>) јона, и фери јони (-{Fe}-<sup>3+</sup>) до феро (-{Fe}-<sup>2+</sup>) јона, током конверзије од аскорбата до дехидроаскорбата ''-{[[in vitro]]}-''.<ref>{{cite journal |vauthors=Satoh K, Sakagami H |title=Effect of metal ions on radical intensity and cytotoxic activity of ascorbate |journal=Anticancer research |volume=17 |issue=2A |year=1997|pmid=9137459|pages=1125-9}}</ref> Ова реакција може да генерише [[супероксид]] и сродна једињења. Међутим, у телу, слободни прелазни елементи су ретко присутни, док су гвожђе и бакар везани за различите протеине<ref name="mc" /> и [[интравенозна терапија|интравенозна]] употреба витамина Ц не повећава његову прооксидансну активност.<ref>{{cite journal |vauthors=Mühlhöfer A, Mrosek S, Schlegel B, Trommer W, Rozario F, Böhles H, Schremmer D, Zoller WG, Biesalski HK |title=High-dose intravenous vitamin C is not associated with an increase of pro-oxidative biomarkers |journal=European Journal of Clinical Nutrition |volume=58 |issue=8 |year=2004|pmid=15054428 |doi=10.1038/sj.ejcn.1601943|pages=1151-8}}</ref> Сматра се да аскорбат као прооксиданс има незнатну склоност конвертовања метала и формирања реактивних врста кисеоника ''-{[[in vivo]]}-''. Међутим, постоји евиденција да суплементација витамином Ц може да увећа ДНК оштећења [[лимфоцит]]а код здравих волонтера.<ref>{{cite journal |author1=Podmore Ian D. |author2=Griffiths Helen R. |author3=Herbert Karl E. |last4=Nalini|first4=Mistry|author5=Mistry Pratibha |last6=Joseph|first6=Lunec|title=Vitamin C exhibits pro-oxidant properties |journal=Nature |volume=392 |issue=6676 |year=1998|pmid=9560150 |doi=10.1038/33308 |bibcode=1998Natur.392..559P|pages=559}}</ref>
 
Ипак, велики број других истраживања не потврђује да аскорбинска киселина делује као прооксиданс приликом оралног уноса.<ref>{{cite journal|last=Suh|first=J |last2=Zhu|first2=BZ|author3= Frei, B |title=Ascorbate does not act as a pro-oxidant towards lipids and proteins in human plasma exposed to redox-active transition metal ions and hydrogen peroxide.|journal=Free radical biology & medicine |date = 2003-05-15. 05. 2003|volume=34|issue=10|pmid=12726918|pages=1306-14}}</ref><ref>{{cite journal|last=Carr|first=A |author2= Frei, B.|title=Does vitamin C act as a pro-oxidant under physiological conditions?|journal=FASEB journal : official publication of the Federation of American Societies for Experimental Biology |year=1999|volume=13|issue=9|pmid=10336883|pages=1007-24}}</ref><ref>{{cite web|last1=Beckman|first1=Kenneth B. |last2=Helbock|first2=Hal J. |last3=Ames|first3=Bruce N. |title=Vitamin C has not been shown to cause oxidative damage in vivo|url=http://lpi.oregonstate.edu/news/beckman.html |accessdate = 2014-05-30. 05. 2014 }}</ref> Један од разлога је да се оралним уносом не може достићи одговарајући ниво у плазми који је потребан за прооксидантни ефекат због ограничења апсорпције.<ref>{{cite journal|last=Duconge|first=J |author2= Miranda-Massari, JR |last3=Gonzalez|first3=MJ|author4= Jackson, JA |last5=Warnock|first5=W|author6= Riordan, NH |title=Pharmacokinetics of vitamin C: insights into the oral and intravenous administration of ascorbate.|journal=Puerto Rico health sciences journal |year=2008|volume=27 |issue=1 |pmid=18450228 |pages=7-19}}</ref> Прооксидантни ефекат се потиже искључиво интервенозним дозирањем јер се на тај начин може постићи велика концентрација витамина Ц у плазми што се користи у хемотерапеутске сврхе.<ref>{{cite journal|last=Riordan|first=HD |last2=Riordan|first2=NH|author3= Jackson, JA |last4=Casciari|first4=JJ|author5= Hunninghake, R |last6=González|first6=MJ|author7= Mora, EM |author8= Miranda-Massari, JR |last9=Rosario|first9=N|author10= Rivera, A |title=Intravenous vitamin C as a chemotherapy agent: a report on clinical cases.|journal=Puerto Rico health sciences journal |year=2004|volume=23 |issue=2 |pmid=15377059|pages=115-8}}</ref>
 
=== Имунски систем ===
Око 50 пута већа концентрација витамина Ц је нађена у лимфоцитима, који га брзо конзумирају током инфекција. Једна од функција витамина Ц је да освежава [[glutation|глутатион]], један од основних ендогених антиоксиданата.<ref>{{cite journal|last=Lenton|first=KJ |last2=Sané|first2=AT|author3= Therriault, H |last4=Cantin|first4=AM|author5= Payette, H |last6=Wagner|first6=JR|title=Vitamin C augments lymphocyte glutathione in subjects with ascorbate deficiency.|journal=The American journal of clinical nutrition |year=2003|volume=77 |issue=1 |pmid=12499341|pages=189-95}}</ref><ref>{{cite journal|last=Johnston|first=CS |last2=Meyer|first2=CG|author3= Srilakshmi, JC |title=Vitamin C elevates red blood cell glutathione in healthy adults.|journal=The American journal of clinical nutrition|year=1993|volume=58 |issue=1 |pmid=8317379|pages=103-5}}</ref>
 
Витамин Ц је важан фактор у свим стресним ситуацијама које су повезане са инфламаторним процесима. Познато је деценијама да је хронична инфламација узрок настанка разних обољења. Витамин Ц је есенцијалан стимулатор имуног система и повећава издржљивост организма - његова имуностимулативна, анти-инфламаторна, анти-вирална и анти-бактеријска својства су добро позната.<ref>{{cite journal|last=Sorice|first=Angela |last2=Guerriero|first2=Eliana|author3= Capone, Francesca |last4=Colonna|first4=Giovanni|author5= Castello, Giuseppe |last6=Costantini|first6=Susan|title=Ascorbic Acid: Its Role in Immune System and Chronic Inflammation Diseases|journal=Mini-Reviews in Medicinal Chemistry|date = 2014-05-31. 05. 2014 |volume=14|issue=5|doi=10.2174/1389557514666140428112602|pages=444–452}}</ref>
 
Инфекција [[Хеликобактер пилори|хеликобактеријом]] повећава ризик за рак желуца. Високи дијетарни унос витамина Ц штити људски организам од хеликобактерије инхибитујући њен раст ''in-vitro'' i ''in-vivo''. У једном истраживању дневна суплементација од 5 грама у току од 4 недеље резултовало је потпуним истребљењем бактерије у 30% пацијената.<ref>{{cite journal|last=Jarosz|first=M |last2=Dzieniszewski|first2=J|author3= Dabrowska-Ufniarz, E |last4=Wartanowicz|first4=M|author5= Ziemlanski, S |last6=Reed|first6=PI|title=Effects of high dose vitamin C treatment on Helicobacter pylori infection and total vitamin C concentration in gastric juice.|journal=European journal of cancer prevention : the official journal of the European Cancer Prevention Organisation (ECP) |year=1998|volume=7|issue=6|pmid=9926292|pages=449-54}}</ref> Иако резултати разних истраживања на људима нису коезистентни, данас је извесно да је витамин Ц јак профилактички фактор по овом питању.<ref>{{cite journal|last=Pal|first=J |last2=Sanal|first2=MG|author3= Gopal, GJ |title=Vitamin-C as anti-Helicobacter pylori agent: More prophylactic than curative- Critical review.|journal=Indian journal of pharmacology |year=2011|volume=43 |issue=6 |pmid=22144762|pages=624-7}}</ref> Са друге стране, хеликобактерија смањује системску расположивост и апсорпцију витамина Ц у људском организму.<ref>{{cite journal|last=Woodward|first=M |author2= Tunstall-Pedoe, H |last3=McColl|first3=K|title=Helicobacter pylori infection reduces systemic availability of dietary vitamin C.|journal=European journal of gastroenterology & hepatology |year=2001|volume=13|issue=3|pmid=11293441|pages=233-7}}</ref>
Ред 198:
 
== Дневне потребе ==
Северно америчка ''Дијетарна референца уноса'' препоручује 90 милиграма на дан, и не више од 2&nbsp;грама на дан.<ref name="US RDA">{{Cite web |url=http://www.iom.edu/Reports/2006/Dietary-Reference-Intakes-Essential-Guide-Nutrient-Requirements.aspx |title=US Recommended Dietary Allowance (RDA) |accessdate = 2012-02-23. 02. 2012 |date= |publisher= |format=PDF}}</ref> Друге сродне животињске врсте које имају заједничку неспособност производње витамина Ц и неоходност уноса екогеног витамина Ц конзумирају 20 до 80 пута веће количине од хуманог референтног уноса.<ref name="Primates">{{cite journal |last=K|first=Milton|title=Micronutrient intakes of wild primates: are humans different? |journal=Comparative Biochemistry and Physiology - Part A: Molecular & Integrative Physiology |volume=136 |year=2003|doi=10.1016/S1095-6433(03)00084-9 |pmid=14527629 |issue=1|pages=47-59}}</ref> Постоје различита мишљења о оптималном распореду доза (количини и фреквенцији уноса) витамина Ц за одржавање оптималног здравља људи.<ref name="PR Newswire">{{cite press release |title=Linus Pauling Vindicated; Researchers Claim RDA For Vitamin C is Flawed |publisher=Knowledge of Health |date = 2004-07-06. 07. 2004 |url= http://www.prnewswire.com/news-releases/linus-pauling-vindicated-researchers-claim-rda-for-vitamin-c-is-flawed-71172707.html |accessdate = 2012-02-23. 02. 2012 }}</ref> Сматра се да балансирана дијета без суплемената садржи довољно витамина Ц да се спречи појава скорбута код просечне здраве особе, док је код трудница, пушача дувана, и особа под стресом потребна нешто већа количина.<ref name="US RDA" /> Међутим, количина витамина Ц потребна да се спречи скорбут је мања од количине потребне за оптимално здравље. Постоје бројне друге хроничне болести чији је ризик повећан при ниском уносу витамина Ц, међу њима су канцер, болести срца, и катаракте. Један преглед из [[1999]]. је предложио дозу од 90–100&nbsp;-{mg}- витамина Ц дневно као неопходни дневни унос за оптималну заштиту против тих болести, док је доза неопходна за спречавање скорбута 45&nbsp;-{mg}- dnevno.<ref>{{cite journal |url= http://www.ajcn.org/content/69/6/1086.short |author1=A.C. Carr |author2=B. Frei |title=Toward a new recommended dietary allowance for vitamin C based on antioxidant and health effects in humans |journal=American Journal of Clinical Nutrition |volume=69 |issue=6 |year=1999|pages=1086-1107}}</ref>
 
Високе дозе (хиљаде милиграма) могу да произведу [[дијареја|дијареју]] код здравих одраслих особа, што је последица осмотског ефекта задржавање неапсорбоване воде у [[систем органа за варење|гастроинтестиналном тракту]] (слично катарзним осмотским [[лаксатив]]има). Пропоненти [[ортомолекуларна медицина|ортомолекуларне медицине]]<ref name="Cathcart">{{cite journal |doi=10.1016/0306-9877(81)90126-2 |last=Cathcart|first=Robert|title=Vitamin C, titrating to bowel tolerance, anascorbemia, and acute induced scurvy |pmid=7321921 |year=1981|issue=11 |volume=7 |journal=Medical hypotheses |url=|pages=1359-76}}</ref> тврде да је појава [[дијареја|дијареје]] индикација дозе где прави телесни захтеви леже, мада то није било клинички потврђено.
Ред 221:
|}
Препоруке за унос витамина Ц су издале многобројне националне и међународне агенције
* 45 милиграма на дан: [[Светска здравствена организација]]<ref>{{Cite web |url=http://whqlibdoc.who.int/publications/2004/9241546123_chap7.pdf |title=Vitamin and mineral requirements in human nutrition, 2nd edition |accessdate = 2012-02-23. 02. 2012 |year=2004|publisher=World Health Organization |format=PDF}}</ref>
* 40 милиграма на дан: британска ''Агенција за стандардизацију хране<ref name=" UKFSA Risk" />
* 90&nbsp;-{mg}-/дан (мушкарци) и 75&nbsp;-{mg}-/дан (жене): ''Здравље Канада'' 2007
Ред 228:
{{main|Витамин Ц и прехлада}}
 
Витамин Ц функционише као [[антиоксиданс]] и неопходан је за лечење и спречавање [[скорбут]]а. У скоро свим случајевима дијетарног уноса је присустан у адекватним количинама за спречавање дефицијенције, те суплементација обично није неопходна.<ref name=ib29>{{cite web | author = British Pharmacopoeia Commission Secretariat | title = Index, BP 2009 | work = | publisher = |year=2009| url = http://www.pharmacopoeia.co.uk/pdf/2009_index.pdf | doi = | accessdate = 2012-02-23. 02. 2012 }}</ref><ref name=jp15>{{Cite web | title = Japanese Pharmacopoeia, Fifteenth Edition | work = | publisher = |year=2006| url = http://jpdb.nihs.go.jp/jp15e/JP15.pdf | doi = }}</ref><ref>{{Cite web| author=WHO | title= Area of work: nutrition. Progress report 2000| url=http://www.who.int/mip2001/files/2299/MIP_01_APR_SDE_3.en.pdf | archiveurl= http://web.archive.org/web/20070703141441/http://www.who.int/mipfiles/2299/MIP_01_APR_SDE_3.en.pdf| archivedate = 2012-02-23. 02. 2012 | format=PDF | accessdate = 2012-02-23. 02. 2012 }}</ref><ref name="pmid16911372">{{Cite journal|vauthors=Olmedo JM, Yiannias JA, Windgassen EB, Gornet MK |title=Scurvy: a disease almost forgotten |journal=Int. J. Dermatol. |volume=45 |issue=8 |year=2006|pmid=16911372 |doi=10.1111/j.1365-4632.2006.02844.x |url=|pages=909-13}}</ref><ref name=pmid16376462>{{Cite journal |last=A|first=Shenkin|title=The key role of micronutrients |journal=Clin Nutr |volume=25 |issue=1 |year=2006|pmid=16376462 |doi=10.1016/j.clnu.2005.11.006|pages=1-13}}</ref><ref name=pmid16313697>{{Cite journal |vauthors=Woodside J, McCall D, McGartland C, Young I |title=Micronutrients: dietary intake v. supplement use |journal=Proc Nutr Soc |volume=64 |issue=4 |year=2005|pmid=16313697 |doi=10.1079/PNS2005464|pages=543-53}}</ref><ref name=pmid15153272>{{Cite journal |vauthors=Stanner SA, Hughes J, Kelly CN, Buttriss J |title=A review of the epidemiological evidence for the 'antioxidant hypothesis' |journal=Public Health Nutr |volume=7 |issue=3 |year=2004|pmid=15153272 |doi=10.1079/PHN2003543|pages=407-22}}</ref><ref name=Rivers1987>{{Cite journal| author = Rivers Jerry M |year=1987| title = Safety of High-level Vitamin C Ingestion | journal = Annals of the New York Academy of Sciences | volume = 498 | doi = 10.1111/j.1749-6632.1987.tb23780.x | pmid = 3304071|pages=445-54}}</ref> Мада је промовисано да је витамин Ц користан за лечење низа обољења, знатан број трдњи није подржан са довољним подацима.<ref>{{Cite web| title = Vitamin C (Ascorbic acid) | work = MedLine Plus | publisher = National Institute of Health | date = 2006-08-01. 08. 2006 | url = http://www.nlm.nih.gov/medlineplus/druginfo/natural/patient-vitaminc.html | accessdate = 2012-02-23. 02. 2012 }}</ref><ref name=Cochrane08>{{Cite journal |vauthors = Bjelakovic G, Nikolova D, Gluud LL, Simonetti RG, Gluud C |title=Antioxidant supplements for prevention of mortality in healthy participants and patients with various diseases |journal=Cochrane Database Syst Rev |volume= |issue=2 |pages=CD007176 |year=2008|pmid=18425980 |doi=10.1002/14651858.CD007176 |url=|editor1-last=Bjelakovic|editor1-first=Goran}}</ref><ref name="Huang">{{Cite journal|author1=Huang, Han-Yao |last2=Caballero|first2=Benjamin|author3=Chang, Stephanie |last4=Alberg|first4=Anthony J.|last5=Semba|first5=Richard D.|last6=Schneyer|first6=Christine|last=Wilson|first=Renee F.|author8=Cheng, Ting-Yuan |last9=Prokopowicz|first9=Gregory|author10=Barnes, George J. II |author11=Vassy, Jason |author12=Bass, Eric B. |title=Multivitamin/mineral supplements and prevention of chronic disease |journal=Evid Rep Technol Assess (Full Rep) |volume= |issue=139 |year=2006|pmid=17764205 |doi= |url=http://www.ajcn.org/cgi/content/full/85/1/265S|pages=1-117}}</ref><ref name="pmid18414768">{{Cite journal|vauthors=Brzozowska A, Kaluza J, Knoops KT, de Groot LC |title=Supplement use and mortality: the SENECA study |journal=Eur J Nutr |volume=47 |issue=3 |year=2008|pmid=18414768 |doi=10.1007/s00394-008-0706-y |url=|pages=131-7}}</ref> Витамин Ц може да буде користан у снижавању серумских нивоа [[urinska kiselina|уринске киселине]], што доводи до кореспондирајућег снижења [[гихт]]а.<ref name = gout>{{Cite journal |last1=MD|first1=Choi|author2=Hyon K. |last3=Gao|first3=Xiang|author4=Gary Curhan |date = 2009-03-09. 03. 2009 |title=Vitamin C Intake and the Risk of Gout in Men – A Prospective Study|journal=Archives of Internal Medicine. |volume= 169 |issue= 5 | url= http://archinte.ama-assn.org/cgi/content/abstract/169/5/502 |doi=10.1001/archinternmed.2008.606 | pmid=19273781 |pmc=2767211|pages=502-507}}</ref> Профилактичка и терапеутска употреба се не подржава за спречавање или лечење [[упала плућа|пнеумоније]].<ref name="pmid17253561">{{Cite journal|vauthors=Hemilä H, Louhiala P |title=Vitamin C for preventing and treating pneumonia |journal=Cochrane Database Syst Rev |volume= |issue=1 |pages=CD005532 |year=2007|pmid=17253561 |doi=10.1002/14651858.CD005532.pub2 |url=|editor1-last=Hemilä|editor1-first=Harri}}</ref>
 
Људи са високим нивоом аскорбинске киселине у крви изгледа да имају знатно умањен ризик од [[срчани удар|срчаног удара]]. По мишљењу појединих научника ниски нивои аскорбинске киселине се могу користити као начин идентификације људи са високим ризиком од срчаних удара.<ref name='Myint'>{{cite journal | title = Plasma vitamin C concentrations predict risk of incident stroke over 10 y in 20 649 participants of the European Prospective Investigation into Cancer Norfolk prospective population study | journal = The American Journal of Clinical Nutrition |year=2008|last1=Myint|first1=PK|author2=Luben RN |last3=AA|first3=Welch|author4=Bingham SA |last5=NJ|first5=Wareham|author6=Khaw KT. | volume = Jan;87(1): | quote = "...persons in the top quartiles of baseline plasma vitamin C concentrations had a 42% lower risk (relative risk: 0.58; 95% CI: 0.43, 0.78) than did those in the bottom quartile, independently of age, sex, smoking, body mass index, systolic blood pressure, cholesterol, physical activity, prevalent diabetes and myocardial infarction, social class, alcohol consumption, and any supplement use." | pmid=18175738 | issue=1|pages=64-9 }}</ref>
Ред 249:
=== Честе нуспојаве ===
 
Релативно велике дозе аскорбинске киселине могу да узрокују [[Диспепсија|индигестију]], посебно кад се узимају на празан стомак. Међутим, узимање витамина Ц у облику [[натријум аскорбат]]а и калцијум аскорбата може да умањи тај ефекат.<ref>{{Cite book |last=Pauling|first=Linus|year=1976|title=Vitamin C, the Common Cold, and the Flu |location=San Francisco, CA |publisher=W.H. Freeman and Company}}</ref> Кад се узима у великим дозама, аскорбинска киселина узрокује [[дијареја|дијареју]] код здравих особа. У једном испитивању из [[1936]]. дозе до 6&nbsp;грама аскорбинске киселине су даване групи од 29 бебе, 93 деце предшколског и школског узраста, 20 одраслих током више од 1400 дана. На тим високим дозама, токсичне манифестације су примећене код пет одраслих особа и четири бебе. Знаци и симптоми код одраслих су били мучнина, повраћање, дијареја, црвенило лица, главобоља, умор и поремећени сан. Главна токсична реакција код беба је била свраб коже.<ref>{{Cite web |url= http://www.inchem.org/documents/jecfa/jecmono/v05je20.htm |title=Toxicological evaluation of some food additives including anticaking agents, antimicrobials, antioxidants, emulsifiers and thickening agents |accessdate = 2012-02-23. 02. 2012 |date = 1973-07-04. 07. 1973 |publisher=World Health Organization }}</ref>
 
=== Могуће нуспојаве ===
Ред 260:
Испитивања на пацовима и људима сугеришу да додавање суплемената витамина Ц у програм тренинга снижава очекиване ефекте тренинга на [[Maksimalna potrošnja kiseonika|ВО<sub>2</sub> макс]] (максималну потрошњу кисеоника). Мада резултати на људима нису статистички значајни, та студија се често наводи као евиденција да високе дозе витамина Ц имају непожељне ефекте на перформанцу тренинга. Код пацова је било показано да додатни витамин Ц доводи до снижења митохондријалне продукције.<ref name=mitochondria>{{Cite journal |author1=Gomez-Cabrera MC |last2=E|first2=Domenech|author3=Romagnoli M |display-authors=etal |title=Oral administration of vitamin C decreases muscle mitochondrial biogenesis and hampers training-induced adaptations in endurance performance |journal=The American Journal of Clinical Nutrition |volume=87 |issue=1 |year=2008|pmid=18175748 |url=http://ajcn.nutrition.org/content/87/1/142.short|pages=142-9}}</ref> Пошто су пацови способни да произведу сав витамин Ц који им је потребан, питање је да ли су они релевантан модел за хумане физиолошке процесе у том погледу.
 
Механизам [[хексавалентни хром|хексавалентног хрома]] који узрокује канцер може да буде подстакнут витамином Ц.<ref name="chromium6">{{Cite web|url=http://www.sciencedaily.com/releases/2007/03/070312151951.htm |title= Cancer-Causing Compound Can Be Triggered By Vitamin C |date = 2007-03-12. 03. 2007 |accessdate = 2012-02-23. 02. 2012}}</ref>
 
=== Могућност предозирања ===
Витамин Ц је растворан у води, али се дијетарни вишак не апсорбује, а вишак у крви се брзо излучује у урин. Из тих разлога витамин Ц има веома ниску токсичност. -{LD50}- вредност (доза која убија 50% популације) код пацова је 11,9&nbsp;грама по килограму телесне тежине кад је дата путем присилне гаваже (орално). Механизам смрти од таквих доза (1,2% телесне тежине, или 0,84&nbsp;-{kg}- за човека од 70&nbsp;-{kg}-) је непознат, мада је вероватно у већој мери механичке него хемијске природе.<ref name="Oxford">{{Cite web |url= http://www.ch.ntu.edu.tw/~genchem99/msds/exp12/vitamin%20C.pdf |title=Safety (MSDS) data for ascorbic acid |accessdate = 2012-02-23. 02. 2012 |date = 2012-02-23. 02. 2012 | publisher= Oxford University}}</ref> -{LD}-<sub>50</sub> вредност за људе је непозната, међутим, као и код других супстанци тестираних на овај начин, -{LD}-<sub>50</sub> вредност пацова се користи као оријентир за људску токсичност.
 
== Дијетални извори ==
Ред 272:
 
=== Биљни извори ===
Биљке су генерално добри извори витамина Ц. Његова количина у храни биљног порекла зависи од извора биљки, стања земљишта, климе у којој су биљке расле, дужине временског период након брања, услова складиштења, и метода припреме.<ref>{{Cite web | url=http://www.foedevarestyrelsen.dk/english/Nutrition/Vitamin_mineral_content_is_stable/Pages/default.aspx |title=The vitamin and mineral content is stable |accessdate = 2012-02-23. 02. 2012 |publisher=Danish Veterinary and Food Administration}}</ref>
 
Следећа табла је апроксимативна и показује релативну заступљеност различитих сирових биљних извора.<ref>{{Cite web |url= http://www.nal.usda.gov/fnic/foodcomp/search/ |title=National Nutrient Database |accessdate = 2012-02-23. 02. 2012 |publisher=Nutrient Data Laboratory of the US Agricultural Research Service}}</ref><ref>{{Cite web |url= http://www.naturalhub.com/natural_food_guide_fruit_vitamin_c.htm |title=Natural food-Fruit Vitamin C Content |accessdate = 2012-02-23. 02. 2012 |date= |publisher=The Natural Food Hub}}</ref> Неке биљке су анализиране у свежем стању, док су друге биле осушене (чиме је вештачки увећана концентрација индивидуалних састојака попут витамина Ц), тако да су подаци подложни варијацијама и потешкоћама при поређењу. Количине су дате у милиграмима по 100&nbsp;грама воћа или поврћа. Ови подаци су заокружени просеци вишеструких ауторитативних извора.
 
<div style="float:left; padding: 1em;">
Ред 282:
!Количина<br /> (-{mg / 100g}-)
|-
|[[Terminalia ferdinandiana|Какаду шљива]] || 1 000-5 300<ref>{{cite web |url=http://www.nt.gov.au/health/healthdev/health_promotion/bushbook/volume2/chap3/strategies.html#localfoods |title=Using local foods |last=Tucker|first=Bush|accessdate = 2012-02-23. 02. 2012 }}</ref><ref>{{cite journal |title=Seasonal Trends in Carbon Assimilation, Stomatal Conductance, Pre-dawn Leaf Water Potential and Growth in Terminalia ferdinandiana, a Deciduous Tree of Northern Australian Savannas |author=L. D. Prior, D. Eamus and G. A. Duff |journal=Australian Journal of Botany |volume=45 |issue=1 |url=http://www.publish.csiro.au/paper/BT96065|pages=53 - 69}}</ref><ref>{{cite journal |title=The nutritional composition of Australian aboriginal bushfoods. I. |year=1987|author1=Brand, J. C. |author2=Rae, C. |author3=McDonnell, J. |author4=Lee, A. |author5=Cherikoff, V. |author6=Truswell, A. S. |journal=Food Technology in Australia |volume=35 |issue=6 |pages=293-296}}</ref>
|-
|[[Myrciaria dubia|Каму каму]] || 2 800<ref>{{cite web |url=http://www.naturalhub.com/natural_food_guide_fruit_vitamin_c.htm |title=Natural food-Fruit Vitamin C Content |accessdate = 2012-02-23. 02. 2012 }}</ref><ref>{{cite journal |title=Nutritional composition and vitamin C stability in stored camu-camu (Myrciaria dubia) pulp |author= Karin Cristiane Justi |author2= Jesuí Vergílio Visentainer |author3= Nilson Evelázio de Souza |last4=Matsushita|first4=Makoto|journal=Archivos Latinoamericanos de Nutrició |volume=50 |issue=4 |year=2000 }}</ref>
|-
|[[Malpighia emarginata|Ацерола]] || 1 677<ref>{{cite journal |title=Chemical composition of acerola fruit (Malpighia punicifolia L.) at three stages of maturity |last1=Vendramini|first1=Ana L. |last2=Trugo|first2=Luiz C. |journal=Food Chemistry |volume=71 |issue=2 |year=2000|url=http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S0308814600001527 |accessdate = 2012-02-23. 02. 2012 |pages=195-198}}</ref>
|-
|[[Пасји трн|Вучји трн]] || 695
Ред 375:
|[[Кромпир]] || 20
|-
|[[Кромпир]], црвени || 13,7<ref group="s">{{cite web |author=USDA |url=http://www.nal.usda.gov/fnic/foodcomp/cgi-bin/list_nut_edit.pl?NDB_NO=11529&FOOD_NAME=Tomatoes,%20red,%20ripe,%20raw,%20year%20round%20average&SCI_NAME=Lycopersicon%20esculentum&COM_NAME=Includes%20USDA%20commodity%20food%20A238,%20A233&MSRE_NO0=100grams&GRAMS_100=1.00 |title=Tomatoes, red, ripe, raw, year round average |accessdate = 2012-02-23. 02. 2012 }}</ref>
|-
|[[Američka brusnica|Брусница]] || 13
Ред 409:
|[[Авокадо]] || 8
|-
|[[Персимон]] (јапански, свежи) || 7,5<ref group="s">{{cite web |author=USDA |url=http://www.nal.usda.gov/fnic/foodcomp/cgi-bin/list_nut_edit.pl?NDB_NO=09263&FOOD_NAME=Persimmons,%20japanese,%20raw&SCI_NAME=Diospyros%20kaki&MSRE_NO0=100grams&GRAMS_100=1.00 |title=Persimmon, japanese, raw |accessdate = 2012-02-23. 02. 2012 }}</ref>
|-
|[[Црни лук]] || 7,4<ref group="s">{{cite web |author=USDA |url=http://www.nal.usda.gov/fnic/foodcomp/cgi-bin/list_nut_edit.pl?NDB_NO=11282&FOOD_NAME=Onions,%20raw&SCI_NAME=Allium%20cepa&MSRE_NO0=100grams&GRAMS_100=1.00 |title=Onions, raw |accessdate = 2012-02-23. 02. 2012 }}</ref>
|-
|[[Трешња]] || 7
Ред 421:
|[[Шпаргла]] || 6
|-
|[[Кивано]] || 5,3<ref group="s">{{cite web |author=USDA |url=http://www.nal.usda.gov/fnic/foodcomp/cgi-bin/list_nut_edit.pl?NDB_NO=09451&FOOD_NAME=Horned%20melon%20(Kiwano)&SCI_NAME=Cucumis%20metulifer&COM_NAME=African%20horned%20melon&MSRE_NO0=100grams&GRAMS_100=1.00 |title=Horned melon |accessdate = 2012-02-23. 02. 2012}}</ref>
|-
|[[Цвекла]] || 5
Ред 444:
 
=== Напомене о биљним изворима ===
* {{Cite book |ref= harv|author=United States Department of Agriculture Research Service |title=USDA National Nutrient Database for Standard Reference, Release 23 |year=2010|accessdate = 2012-02-23. 02. 2012 |publisher=Nutrient Data Laboratory |url=http://www.ars.usda.gov/ba/bhnrc/ndl |postscript=}}<references group="s"/>
 
=== Животињски извори ===
[[Датотека:Goat.jpg|thumb|Козе, попут многих других животиња, формирају свој сопствени витамин Ц. Одрасла коза, апроксимативно тешка 70&nbsp;-{kg}-, произведе више од 13,000&nbsp;-{mg}- витамина Ц на дан при нормалном здрављу, а нивои су многоструко већи кад је изложена стресу.<ref name=Chatterjee_IB>{{Cite journal| journal=Science |last=Chatterjee|first=IB|year=1973|title=Evolution and the Biosynthesis of Ascorbic Acid |volume=182 | doi=10.1126/science.182.4118.1271| pmid=4752221| issue=4118|pages=1271-1272}}</ref><ref name=Stone_scurvy>{{Cite journal| journal=Orthomolecular Psychiatry |author=Irwin Stone, PC-A |year=1979|title=Eight Decades of Scurvy |volume= 8 |issue= 2 |url=http://www.seanet.com/~alexs/ascorbate/197x/stone-i-orthomol_psych-1979-v8-n2-p58.htm|pages=58-62}}</ref>]]
 
Велико мноштво животињских врста и биљки синтетише витамин Ц.<ref>{{cite web |last=Elwood|first=McCluskey |title=Which Vertebrates Make Vitamin C? |url=http://www.grisda.org/origins/12096.htm |accessdate = 2012-02-23. 02. 2012 }}</ref> Стога се неки животињски производи могу користити као прехрамбени извори витамина Ц.
 
Витамин Ц је најприсутнији у јетри, а најмање присутан у мишићима. Пошто мишићи сачињавају највећи део меса у исхрани, животињски производи нису поуздан извор витамина Ц. Он је присутан у [[Дојење|мајчином млеку]], али нису присутни у [[млеко|сировом крављем млеку]].<ref>{{Cite web|url=http://amberwavespygmygoats.com/index.php?option=com_content&view=article&id=300:-comparing-milk-human-cow-goat-a-commercial-infant-formula&catid=41:everything-dairy-goat&Itemid=73 |title= Comparing Milk: Human, Cow, Goat & Commercial Infant Formula |accessdate = 2012-02-23. 02. 2012 |date = 2007-04-06. 04. 2007 |last=Clark|first=Stephanie|publisher=Washington State University |archiveurl = http://web.archive.org/web/20070129024619/http://www.saanendoah.com/compare.html |archivedate = 2011-07-15. 07. 2011}}</ref> Сав сувишан витамин Ц се избацује уринарним системом.
 
Следећа табела показује релативну заступљеност витамина Ц у храни животињског порекла. Количине су у милиграмима витамина Ц по 100&nbsp;грама хране:
Ред 484:
|Јагњећа јетра (пржена) || 12
|-
|[[Теле]]ћа [[надбубрежна жлезда]] (сирова) || 11<ref name="Toutain">{{Cite journal |last1=L|first1=Toutain P.. |author2=D. Béchu |author3=M. Hidiroglou |last-author-amp=yes |year=1997|title=Ascorbic acid disposition kinetics in the plasma and tissues of calves |journal=Am J Physiol Regul Integr Comp Physiol |volume= 273 |issue= 5 |pages= R1585–R1597 |url =http://ajpregu.physiology.org/content/273/5/R1585.full |accessdate = 2012-02-23. 02. 2012 }}</ref>
|-
|Јагњеће [[срце]] (динстано) || 11
Ред 504:
Витамин Ц се [[хемијско разлагање|хемијски разлаже]] под одређеним условима, многи од којих се јављају током припреме хране. Концентрације витамина Ц у разним прехрамбеним супстанцама се снижавају временом пропорционално са температуром на којој се чувају.<ref>{{Cite journal|last1=G|first1=Roig M.. |last2=S|first2=Rivera Z.. |last3=F|first3=Kennedy J.. | title = A model study on rate of degradation of L-ascorbic acid during processing using home-produced juice concentrates | journal = International Journal of Food Sciences and Nutrition |year=1995| volume = 46 | issue = 2 | doi = 10.3109/09637489509012538 | pmid = 7621082|pages=107-115}}</ref> Кување може да умањи садржај витамина Ц за око 60%, делом због повишеног ензиматског разлагања које може да буде знатно на температурама мањим од тачке кључања.<ref>{{Cite journal|last1=MA|first1=Allen|last2=G|first2=Burgess S.. | title = The Losses of Ascorbic Acid during the Large-scale Cooking of Green Vegetables by Different Methods| journal = British Journal of Nutrition |year=1950| volume = 4 | doi = 10.1079/BJN19500024 | pmid =14801407 | issue =2–3|pages=95-100}}</ref> Дужа времена кувања такође доприносе том ефекту, као и употреба судова од бакра, који [[катализа|каталише]] разлагање.<ref name="Oxford"/>
 
Још један извор губитка витамина Ц из хране је његово растварање у води за кување која се одбацује. Међутим витамин Ц се не губи на овај начин из свог поврћа истом брзином. Показано је да [[брокуле|броколи]] задржава витамин Ц боље од другог поврћа.<ref name=Combs>{{Cite book|last=F|first=Combs G.. | title = The Vitamins, Fundamental Aspects in Nutrition and Health | edition = 2nd | place = San Diego, CA | publisher = Academic Press |year=2001|isbn=9780121834920|pages=245-272}}</ref> Испитивања су такође показала да свеже исечено воће не изгуби знатну количину нутријената у фрижидеру у току неколико дана.<ref>{{Cite web |url= http://www.webmd.com/content/article/123/115022.htm |title= Fresh-Cut Fruit May Keep Its Vitamins |accessdate = 2012-02-23. 02. 2012 |date = 2006-06-02. 06. 2006 |last=Hitti|first=Miranda|publisher=WebMD}}</ref>
 
=== Витамин Ц суплементи ===
Витамин Ц је широко доступан у облику таблета и прашкова. [[Редоксон]] је извела на тржиште [[1934]]. компанија [[Hofman la Roš|Хофман ла Рош]]. Он је био први масовно произвођени сунтетички витамин Ц.
 
Витамин Ц је један од најшире коришћених дијетарних суплемената.<ref>{{cite web |url = http://www.thedietchannel.com/Vitamin-C.htm |title=The Diet Channel, Vitamin C is historically the first marketed pure single vitamin supplements, and remains perhaps the most widely known |accessdate = 2012-02-23. 02. 2012 }}</ref> Он је у продаји у облику капи, [[Tableta (farmacija)|таблета]], капсула, смеша за пиће, мултивитаминских формулација, вишеструких антиоксидансних формулација, и као кристални прах. Постоје формулације са одложеним отпуштањем, као и формулације које садрже биофлавоноиде попут [[kvercetin|кверцетин]], [[Hesperidin|хесперидина]], и [[rutin|рутина]]. Величине таблета и капсула су у опсегу од 25&nbsp;-{mg}- до 1,5&nbsp;-{g}-. Кристали витамина Ц (као аскорбинска киселина) су типично доступни у боцама од 300&nbsp;-{g}- до 1&nbsp;-{kg}- праха (5&nbsp;-{ml}- чајна кашика кристала витамина Ц садржи око 5,0&nbsp;-{g}-).
=== Индустријска синтеза ===
Витамин Ц се производи из [[глукоза|глукозе]] пременом два главна процеса. Реицхстеинов процес, развијен [[1930е|1930-их]], користи ферментацију, којој следи неколико чисто хемијских корака. Модерни двостепени [[ферментација (биохемија)|ферментациони]] процес, оригинално развијен у [[Кина|Кини]] током [[1960е|1960-их]], користи додатну ферментацију којом се замењује део каснијег хемијског процеса. Принос оба процеса је апроксимативно 60% витамина Ц из глукозе.<ref>{{Cite web |url= http://www.roccomanzi.it/IMP-VITAMINERALI/VITAMINA%20C/VIT%20C%20PRODUZ/prodvitC-456a4.2.pdf |title= The production of vitamin C |accessdate = 2012-02-23. 02. 2012 |year=2001|publisher=Competition Commission |format=PDF}}</ref><ref name="Ullmann">{{Ullmann}}</ref>
 
Истраживања усредсређена на развој микроорганизама (најчешће квасца) који би синтетисали витамин Ц у једном ферментационом кораку су у току. Као могућа сировина се разматра између осталог [[галактоза]]. Развој ове технологије бе могао знатно да умањи трошкове производње.<ref name="yeastAA" />
 
Процењује се да је светска продукција синтетичког витамина Ц апроксимативно на нивоу од 110 хиљада тона годишње. Главни произвођачи су [[BASF|БАСФ]]/[[Takeda farmaceutska kompanija|Такеда]], [[DSM (kompanija)|ДСМ]], [[Merk KGaA|Мерк]] и Кинеска Фармацеутска Група Лтд. До [[2008]]. само је ДСМ постројење у [[Шкотска|Шкотској]] остало у погону услед јаке конкуренције из [[Кина|Кине]].<ref>{{Cite web| url = http://www.nutraingredients.com/Industry/DSM-vitamin-plant-gains-green-thumbs-up | title = DSM vitamin plant gains green thumbs-up |last=Starling|first=Shane| publisher = Decision News Media SAS | date = 2008-06-26. 06. 2008 |accessdate = 2012-02-23. 02. 2012 }}</ref> Светска цена витамина Ц је нагло порасла 2008, делом услед пораста цена основних прехрамбених производа, али и услед антиципације престанка рада два Кинеска постројења лоцирана у [[Шијиазхуанг]]у близо [[Пекинг]]а, као дела општег затварања загађивачке индустрије у Кини током периода [[Летње олимпијске игре 2008.|Олимпијских игара]].<ref>{{Cite web| url = http://www.flex-news-food.com/console/PageViewer.aspx?page=1744 | title = Vitamin C: Distruptions to Production in China to Maintain Firm Market | publisher = Flexnews | date = 2008-06-30. 06. 2008 |accessdate = 2012-02-23. 02. 2012 }}</ref> Пет кинеских произвођача су се састали [[2010]]. и формирали договор о привременом заустављању производње да би се одржала цена.<ref>{{cite news |url=http://www.globaltimes.cn/metro-beijing/update/business/2010-10/583151.html |title=Vitamin C producers work to set prices |date = 2010-09-11. 09. 2010 |work=Global Times |accessdate = 2012-02-23. 02. 2012 }}</ref> То је узроковало подношење тужбе у америчком суду [[2011]]. против кинеских компанија које су ограничиле производњу ради подешавање цене витамина Ц у САД. По тврдњама тужилаца након формирања договора цена витамина Ц је достигла $7 по килограму у децембру [[2002]]. док је била $2,50 по килограму децембра [[2001]]. Компаније нису порицале оптужбе, али су у својој одбрани навеле да их је кинеска влада подстакла да делују на такав начин.<ref>{{cite web |url= http://www.reuters.com/article/2011/03/11/us-china-vitaminc-idUSTRE72A4XH20110311 |title=U.S. courts confront China's involvement in price fixing] Andrew Longstreth , Reuters, Mar 11, 2011. |accessdate = 2012-02-23. 02. 2012 }}</ref>
=== Фортификација хране ===
Ред 525:
Витамин Ц (''аскорбинска киселина'') је први пут изолован [[1928]]. из коре [[надбубрежна жлезда|надбубрежних жлезда]] [[морско прасе|замораца]]. Молекул [[аскорбинска киселина|аскорбинске киселине]] је у ствари γ-лактон-2-кето-гулонска киселина. Киселост витамина Ц потиче од [[Enol|ендиолне]] групе (две [[хидроксил]]не групе које се налазе на једној [[Двострука веза|двогубој вези]]).<ref name="Lehninger">{{Lehninger4th}}</ref>
 
Потреба за уврштавањем свежих биљних плодова или сировог животињског меса у исхрану ради спречавања болести је била позната од античких времена. Урођеници који су живели у маргиналним областима су инкорпорирали то у њихове медицинске препарате. На пример, игле [[Смрча|смреке]] су кориштене у умереним зонама, или листови дрвећа отпорног на сушу у пустињским областима. Француски истраживачи су [[1536]]. користили локално домородачко умеће да спасу своје људство од скорбута на реци [[Сен Лорен]]у. Користили су чај од игала дрвета [[Tuja|-{arbor vitae}-]] за које је касније показано да садрже 50&nbsp;-{mg}- витамина Ц на 100&nbsp;грама.<ref>{{Cite web |url= http://www3.sympatico.ca/goweezer/canada/z00cartier3.htm |title=Jacques Cartier's Second Voyage - 1535 - Winter & Scurvy |accessdate = 2012-02-23. 02. 2012 }}</ref><ref>{{Cite journal |pmid=12422875 |title=Jacques Cartier witnesses a treatment for scurvy |year=2002|author=Martini E.|journal=Vesalius |volume=8 |issue=1 |pages=2-6}}</ref>
 
Кроз историју је корист од биљне хране за преживљавање дуготрајних прекоморских путовања више пута била препоручавана од стране власти. [[Џон Вудал]], први постављени хирург [[Британска источноиндијска компанија|Британске источноиндијске компаније]], је препоручио превентивну и лековиту употребу сока од [[limun|лимуна]] у његовој књизи, ''Хирургов пријатељ'', из [[1617]]. [[Холандија|Холандски]] писац, [[Јохан Бачстром]] је [[1734]]. изнео категорично мишљење да је ''"скорбут искључиво последица тоталне [[апстиненција|апстиненције]] од употребе свежег поврћа и желениша, те да је то примарни узрок болести."''<ref>{{Cite journal| journal = British and foreign medico-chirurgical review: or, Quarterly journal of practical medicine and surgery | url =https://books.google.com/?id=7VJYAAAAMAAJ&pg=PA295|last=Armstrong|first=Alexander| title = Observation on Navel Hygiene and Scarvy, more particularly as the later appeared during the Polar Voyaje| volume = 22 |year=1858|pages=295-305}}</ref>
 
Скорбут је дуго био главни узрок смртности међу морепловицима током дуготрајних прекоморских путовања.<ref>{{cite web |url=http://www.bbc.co.uk/history/british/empire_seapower/captaincook_scurvy_01.shtml |title=Captain Cook and the Scourge of Scurvy, BBC –History |accessdate = 2012-02-23. 02. 2012 }}</ref> По Џонатану Ламу, „[[Васко да Гама]] је [[1499]]. изгубио 116 из своје посаде од 170 људи; [[Фернандо Магелан|Магелан]] је [[1520]]. изгубио 208 од 230; и скоро сви они су подлегли скорбуту."<ref>{{Cite book |last=Lamb Jonathan | title = Preserving the self in the south seas, 1680–1840 |url=https://books.google.com/books?id=hSoj1DR4ZSMC&pg=&dq#v=onepage&q=&f=false | publisher = University of Chicago Press |year=2001|isbn=978-0226468495|pages=117}}</ref>
 
Док је најранији документовани случај скорбута описао [[Хипократ са Коса|Хипократ]] око [[400. п. н. е.]], први покушај давања научне базе узроцима болести је извршио бродски лекар британске [[Краљевска ратна морнарица|Краљевске морнарице]], [[Џејмс Линд]]. Скорбут се често јављао међу онима који су имали недовољан доступ свежем воћу и поврћу, као што су удаљени, изоловани [[морнар]]и и [[војник|војници]]. Током прекоморског путовања маја 1747., Линд је снабдео неке чланове посаде са две поморанџе и један лимун дневно, као додатак нормалним порцијама, док су други наставили са [[Cider|цидером]], [[сирће]]том или [[морска вода|морском водом]], уз њихове нормалне оброке. У [[историја науке|историји науке]], то се сматра првим случајем [[Контролна група|контролисаног експеримента]]. Резултати су показали да [[цитрус]]ни плодови спречавају болест. Линд је објавио свој рад [[1753]]. у својој књизи ''Лечењие скорбута''.<ref name="lind_james">{{Cite book |author=Lind James |title = A Treatise of the Scurvy |publisher=A. Millar |location=London |year=1753}}</ref>
Ред 540:
Назив ''антискорбутик'' је коришћен током [[18. век|осамнаестог]] и [[19. век|деветнаестог]] века као општи термин за храну која спречава скорбут, мада разлог за такво дејство није био познат. Таква храна је између осталог обухватала: лимун, лимету, поморанџе, кисели купус, купус, [[слад]], и преносну супу.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/?id=BGs6__kbqKIC&pg=PA74 | title = Navy and the nation: the influence of the navy on modern Australia | first1 = David |last1=Stevens| first2 = John |last2=Reeve| publisher = Allen & Unwin |year=2006|isbn=9781741142006 | chapter = Cook'sVpyages 1768–1780|pages=74}}</ref>
 
Чак и пре него што су антискорбутске супстанце биле идентификоване, постојале су индикације да су присутне у количинама довољним за спречавање скорбута, у скоро свој свежој (некуваној) храни, укључујучи сирову храну животињског порекла. Арктички антрополог [[Вилхјалмур Стефансон]] је 1928. покушао да докаже своју теорију о томе како [[Ескими]] успевају да избегну скорбут мада њихова исхрана скоро да не садржи храну биљног порекла. Болест је погађала Европске Арктичке истраживаче, који су живели под сличним условима хранећи се углавном куваним месом. Стефансон је претпоставио да урођеници добијају витамин Ц из свежег меса које је минимално кувано. Почевши фебруара 1928, током једне годне он је са колегом живео искључиво на минимално куваном месу уз медицински надзор. Они су остали здрави. Каснија испитивања сирове традиционалне хране [[Јукон]]а, спроведена након што је квантификација витамин Ц постала могућа, је показала да [[Ескими|Инуити]] и Метиси Северне Канаде, имају дневни унос витамина Ц у просеку између 52 и 62&nbsp;-{mg}-/дан. Та количина је близу пропорученог референтног уноса.<ref>{{Cite journal|vauthors=Kuhnlein HV, Receveur O, Soueida R, Egeland GM |title=Arctic indigenous peoples experience the nutrition transition with changing dietary patterns and obesity |journal=J Nutr.|volume=134 |issue=6 |date = 2004-06-01. 06. 2004 |pmid=15173410 |url=http://jn.nutrition.org/cgi/content/full/134/6/1447|pages=1447-53}}</ref>
 
=== Откриће ===
Ред 554:
Коначно, крајем [[1931]], Сент Џерџи је дао Свирбелију, бившем члану Кингове лабораторије, узорак хексуронске киселине, са сугестијом да то може да буде антискорбутни фактор. До почетка пролећа 1932, Кингова лабораторије је доказала ту тврдњу, али су објавили резултат без давања Сент Џерџију заслуге за то. То је довело до огорченог спора око приоритета заслуга. У реалности оба тима су заслужна, пошто Сент Џерџи није био вољан да се упушта у животињске студије.<ref name=pmcid1260981/>
 
У међувремену до 1932, Сент Џерђи се вратио за Мађарску и његова група је открила да је љута паприка, уобичајени зачин у мађарској исхрани, богат извор хексуронске киселине. Откриће овог новог и обилног извора витамина, је омогућило Сент Џерџију да пошаље узорак познатом британском хемичару шећера [[Волтер Норман Хауорт|Волтеру Норману Хауорту]], који га је хемијски идентификовао и доказао идентификацију синтезом [[1933]].<ref>{{cite journal |author=Juhász-Nagy Sándor |year=2002|title=Albert Szent-Györgyi—biography of a free genius |journal=Orvosi hetilap |volume=143 |issue=12 | publisher = | location = | issn = | pmid = 11963399 | bibcode = | oclc =| id = | url = | language = | accessdate = | laysummary = | laysource = | laydate = | quote =|pages=611-4}}</ref><ref>{{cite journal |last=J|first=Kenéz|year=1973|title=Eventful life of a scientist. 80th birthday of Nobel prize winner Albert Szent-Györgyi |journal=Münchener medizinische Wochenschrift (1950) |volume=115 |issue=51 | publisher = | location = | issn = | pmid = 4589872 | bibcode = | oclc =| id = | url = | language = | accessdate = | laysummary = | laysource = | laydate = | quote =|pages=2324-6}}</ref><ref>{{cite journal |last=A|first=Szállási|year=1974|title=2 interesting early articles by Albert Szent-Györgyi |journal=Orvosi hetilap |volume=115 |issue=52 | publisher = | location = | issn = | pmid = 4612454 | bibcode = | oclc =| id = | url = | language = | accessdate = | laysummary = | laysource = | laydate = | quote =|pages=3118-9}}</ref> Хаворт и Сент Џерџи су предложили да име супстанце буде аскорбинска киселина, прецизније [[аскорбинска киселина|-{Л}--аскорбинска киселина]], због њене способности да спречи скорбут.<ref>{{cite web |url = http://profiles.nlm.nih.gov/WG/Views/Exhibit/narrative/szeged.html |title=Story of Vitamin C's chemical discovery |accessdate = 2012-02-23. 02. 2012 }}</ref> Аскорбинска киселина није амин, она чак ни не садржи [[азот]].
 
У периоду од 1933. до [[1934]], Хауорт и [[Едмунд Хирст]] су синтетисали витамин Ц. Осим њих пољски хемичар [[Тадеус Реицхстеин]] је независно синтетисао већу количину овог витамина.<ref>{{cite journal |journal=Biographical Memoirs of Fellows of the Royal Society |volume=22 |year=1976|title= Edmund Langley Hirst | url=http://www.jstor.org/pss/769736 |author1=M. Stacez |author2=Elizabeth Percival }}</ref><ref name='swissinfo'>{{cite web | url = http://www.swissinfo.ch/eng/Specials/International_year_of_chemistry/Background/Let_the_chemical_games_begin!.html?cid=29513206 | title = Let the chemical games begin! | accessdate = 2012-02-23. 02. 2012 |last=Stephens| first = Thomas | date = 2011-02-17. 02. 2011 | work = Swiss Info | publisher = Swiss Broadcasting Corporation}}</ref> Овај други процес је био подесан за јефтину масовну производњу семисинтетичког витамина Ц, те је он брзо доспео на тржиште. Само је Хауорт награђен 1937. [[Нобелова награда за хемију|Нобеловом наградом за хемију]] делом због овог рада. Реицхстеинов процес, комбинација хемијских реакција и бактеријске ферментације се још увек користи за производњу витамина Ц.<ref>{{Cite journal |last=J|first=Boudrant|title=Microbial processes for ascorbic acid biosynthesis: a review |journal=Enzyme and Microbial Technology |volume=12|issue=5 |year=1990|pmid=1366548 |doi=10.1016/0141-0229(90)90159-N|pages=322-9}}</ref><ref>{{Cite journal |last1=Bremus|first1=Christoph|author2=Herrmann, Ute |author3=Bringer-Meyera, Stephanie |last4=Sahma|first4=Hermann|title=The use of microorganisms in L-ascorbic acid production |journal=Journal of Biotechnology |volume=124 |issue=1 |year=2006|pmid=16516325 |doi=10.1016/j.jbiotec.2006.01.010|pages=196-205}}</ref> Компанија [[Hofman la Roš|Хофман ла Рош]], која је купила патент на Реицхстеинов процес 1934. и постала прва фармацеутска компанија да масовно производи и продаје синтетички витамин Ц. Он се продавао под именом [[Редоксон]].<ref>{{Cite journal |last=Bächi|first=Beat|title=Natürliches oder künstliches Vitamin C?: Der prekäre Status eines neuen Stoffes im Schatten des Zweiten Weltkriegs |trans_title=Natural or synthetic vitamin C? A new substance's precarious status behind the scenes of World War II |language= |journal=NTM |volume=16 |issue=4 |year=2008|pmid=19579835|doi=10.1007/s00048-008-0309-y|pages=445-70}}</ref>
 
Американац Ј. Ј. Бурнс је [[1957]]. показао да је разлог да су неки сисари подложни скорбуту неспособност њихове [[јетра|јетре]] да производи активни [[ензим]] [[L-gulonolakton oksidaza|-{<small>L</small>}--гулонолактон оксидазу]], који посредује задњи у низу од четири корака који учествују у синтези витамина Ц.<ref>{{Cite journal|author=Burns JJ, EvansC |title=The synthesis of L-ascorbic acid in the rat from D-glucuronolactone and L-gulonolactone |journal=J Biol Chem. |volume=223 |issue=2 |date = 1956-12-01. 12. 1956 |pmid=13385237 |url= http://www.jbc.org/cgi/pmidlookup?view=long&pmid=13385237|pages=897-905}}</ref><ref>{{Cite journal |vauthors=Burns JJ, Moltz A, Peyser P |title=Missing step in guinea pigs required for the biosynthesis of L-ascorbic acid |journal=Science |volume=124 |issue=3232 |year=1956|pmid=13380431 |doi=10.1126/science.124.3232.1148-a|pages=1148-9}}</ref> Амерички биохемичар [[Ирвин Стон]] је био први да искористи способност презервације хране витамина Ц. Он је касније развио теорију да људи поседују мутирану форму гена који кодира -{<small>L</small>}--гулонолактон оксидазу.<ref>{{Cite journal|vauthors=Henson DE, Block G, Levine M |title=Ascorbic acid: biologic functions and relation to cancer |journal=Journal of the National Cancer Institute |volume=83 |issue=8 |year=1991|pmid=1672383 |doi=10.1093/jnci/83.8.547|pages=547-50}}</ref>
 
Истраживачи са [[Универзитет у Монтпелијеру|Универзитета у Монтпелијеру]] су [[2008]]. открили да су код људи и других примата, [[црвена крвна зрнца]] еволуирала механизам којим се ефикасније користи витамин Ц присутан у телу путем рециклирања оксидоване [[дехидроаскорбинска киселина|-{Л}--дехидроаскорбинске киселине]] (-{ДХА}-) назад у аскорбинску киселину. Овај механизам није нађен код сисара који синтетишу витамин Ц.<ref name=pmid18358815/>
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Витамин_Ц”