Крешимир III — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Преусмерење на Крешимир III Трпимировић |
м Разне исправке |
||
Ред 1:
{{Владар
| име = Крешимир III Трпимировић
| слика = Europe map 998.PNG
| опис_слике = Хрватска око 1000. године, почетак владавине Крешимира и Гојислава
| пуно_име = Крешимир III Трпимировић
| датум_рођења =
| место_рођења =
| држава_рођења =
| датум_смрти =
| место_смрти =
| држава_смрти = [[Краљевина Хрватска (средњи век)|Краљевина Хрватска]]
| сахрањен =
| функција = краљ Хрватске
| владавина = 1000-1030
| датум_крунисања =
| претходник = [[Светослав Суроња]]
| наследник = [[Стјепан I Хрватски]]
| династија = [[Трпимировићи]]
| отац = [[Стјепан Држислав]]
| мајка =
| супружник =
| деца = ћерка непознатог имена
| грб =
| опис_грба =
}}
'''Крешимир III''' ([[Латински језик|латински]]: Cresimir; умро 1030.) је био [[Краљевина Хрватска (средњи век)|хрватски]] краљ из династије [[Трпимировић]]. Владао је од 1000. до 1030. године.
== Биографија ==
Након Стјепанове смрти, Крешимир и Гојислав су почели да организују побуну против свога брата у намери да се домогну престола. Ступају у везе са бугарским царем [[Самуило (цар)|Самуилом]]. Стјепан, њихов отац, је у [[Устанак комитопула|устанку комитопула]] стао на страну [[Византијско царство|византијског]] цара [[Василије II Бугароубица|Василија]]. Византију су у овом рату подржавали и Светослав Суроња и Млетачка република. Светослав је наставио очеву политику. Самуило је 998. године напао Хрватску чиме је отпочео трогодишњи [[Хрватско-бугарски ратови|Хрватско-бугарски рат]]. Самуило заузима читаву [[Далмација (тема)|Далмацију]] коју је од византијског цара добио Светославов отац. Пао је и Задар. Самуило је читаву територију поверио на управу Крешимиру и Гојиславу. Уз његову помоћ, браћа су збацила Светослава и преузела власт у Хрватској.
Око 1015. године Крешимир је добио почасну титулу [[патрикије|патрикија]] од византијског цара, могуће као знак захвалности за његову политику на Балкану. Рат између [[Млетачка република|Млетачке републике]] и Хрватске обновљен је на лето 1018. године када је Крешимир напао млетачке далматинске градове у покушају да поврати изгубљене територије. Градови су затражили помоћ новог дужда, [[Отон Орсеоло|Отона Орсеола]]. Отон је интервенисао на источној обали Јадранског мора и успешно је одбио хрватске нападе. Острва Крк и Раб прешла су под власт млетачког дужда обавезајући се на плаћање данка. Након пораза [[Јован Владислав|Јована Владислава]] пред [[Битка код Драча (1018)|Драчем]] и реокупације Балкана, Василије је својој власти потчинио двојицу браће која су владала Хрватском, како наводи хроничар [[Јован Скилица]]. [[Георгије Кедрин|Кедрен]] такође пише о потчињавању хрватских владара Василију.
[[Василије Бугиано]], византијски [[катепан]] Италије, је 1. септембра 1024. године напао Хрватску са мора. Крешимирова жена је заробљена и одведена као талац, најпре у Бари, а потом у Цариград. То је доказ да су односи између Византије и Хрватске били лоши. Крешимир је престао да плаћа данак Царству након Василијеве смрти. Две године касније је у савезу са угарским краљем [[Стефан I Угарски|Стефаном I]] против Млетачке републике, у покушају да поврати градове у [[Далмација (тема)|Далмацији]]. Нећак [[Петар I Орсеоло|Петра Орсеола]] заробљен је од стране угарског краља. Крешимир је могуће учествовао у рату против светоримског цара [[Конрад II, цар Светог римског царства|Конрада]] на страни Угарске 1030. године. То је, међутим, потврђено само у једној хроници. Такође, Стефан је једног од својих синова, [[Свети Емерик Угарски|Емерика]], верио за Крешимирову ћерку. Брак није склопљен због Емерикове смрти.
Крешимир је умро 1030. године. Наследио га је [[Стјепан I Хрватски|Стјепан]].
== Породично стабло ==
{{Породично стабло
| име = {{PAGENAME}}
|style=font-size: 90%; line-height: 110%;
|border=1
|boxstyle=padding-top: 0; padding-bottom: 0;
|boxstyle_1=background-color: #fcc;
|boxstyle_2=background-color: #fb9;
|boxstyle_3=background-color: #ffc;
|boxstyle_4=background-color: #bfc;
|boxstyle_5=background-color: #9fe;
|1= 1. '''{{PAGENAME}}'''
|2= 2. [[Stephen Držislav of Croatia]]
|3= 3. [[]]
|4=
|5=
|6=
|7=
|8=
|9=
|10=
|11=
|12=
|13=
|14=
|15=
|16 =
|17 =
|18 =
|19 =
|20 =
|21 =
|22 =
|23 =
|24 =
|25 =
|26 =
|27 =
|28 =
|29 =
|30 =
|31 =
}}
== Извори ==
* Ferdo Šišić, Povijest Hrvata u vrijeme narodnih vladara, 1925, Zagreb. {{page|year=|id=ISBN 86-401-0080-2|pages=}}
* Fine (Jr), John V. A. (2006). When Ethnicity Did Not Matter in the Balkans: A Study of Identity in Pre-Nationalist Croatia, Dalmatia, and Slavonia in the Medieval and Early-Modern Periods. Ann Arbor: University of Michigan Press.
* Mladen Švab, [http://www.historiografija.hr/hz/1982/HZ_35_5_SVAB.pdf Prilog kritici "kronologije" dijela pripisivanog arhiđakonu goričkomu Ivanu], Historijski zbornik, god. XXXVI pp. 119–160
{{s-start}}
{{S-hou|[[Трпимировићи]]||||1030}}
{{s-reg}}
{{Succession box
| before=[[Светослав Суроња]]
| title = [[Краљ Хрватске]]
| years=1000–1030
| after=[[Стјепан I Хрватски]]|
}}
{{s-end}}
[[Категорија:Умрли 1030.]]
[[Категорија:Трпимировићи]]
[[Категорија:Хрватски средњовековни владари]]
[[Категорија:Устанак комитопула]]
| |||