Термохалинска покретна трака — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м додана категорија Океанографска терминологија помоћу геџета HotCat |
м Разне исправке |
||
Ред 12:
Глобално кружење размјене топлоте у значајној мјери је одређено зимским спуштањем слане и хладне морске воде у [[атлантски океан|сјеверном Атлантику]] на дубину од 1 до 4 км. Због тога је ова регија за почетак посматрања узорка кружења. Уз морско дно или близу њега хладна вода тече као '''дубинска струја''' (дубинска вода) до изласка у јужном Атлантику гдје затим с [[Струја западних ветрова|Циркумполарном струјом]] одлази у [[Индијски океан|Индијски]] и [[Тихи океан]]. Циркумполарна струја [[Јужни океан|Јужног океана]] обилази читав глобус и мијеша водене масе три океана и вјеројатно је мјесто гдје се већи дио хладне воде уздиже према површини и грије се мијешањем које покреће [[ветар|вјетар]]. Од ту се мијешањем модификоване водене масе враћају на површину (површинска вода, Тихи океан) или остају на мањој дубини од пар стотина метара (међувода, Индијски океан). Доласком на површину, водене масе се поново грију, нарочито у [[екватор]]ијалним подручјима, и затим као '''површинска струја''' тече прво уз [[Индонезија|Индонезију]], затим око јужног врха [[Африка|Африке]] у подручје средњоамеричког залива и на крају као [[Голфска струја]] наставља према сјеверном Атлантику гдје поново понире у дубину и тиме затвара круг кружења.
Поред термохалинског утицаја, значајну улогу има распоређеност [[Континент|континената]], [[Кориолисов ефекат]] (због њега се струје јављају прије свега уз западне обале) и [[ветар|вјетровима]] узрокован [[Екманов учинак]] Заједно, то све доводи до стварања регионално врло комплексних, најразличитијих струјања, као на примјер у облику великог струјног вртлога уз јужну обалу Јужне Америке. Притом, мањим дијелом струје и водене масе из [[Северни ледени океан|Арктичког океана]] у Атлантик, због чега и он условно учествује у глобалном кретању ове бесконачне траке струјања. Како неки од тих фактора зависе од локалног интензитета сунчевог зрачења, током године могу струје бити мање или више изражене, на примјер у Индијском океану под утицајем [[монсун]]а. Значајан учинак на струје имају и [[обално надирање нагоре]]<ref name=autogenerated1>Земља, Велика илустрирана енциклопедија, Мозаик књига
Дугорочно, на струје дјелује и [[помицање континената]] кроз подјелу копно-море. Као релативно краткорочније дјеловање разматра се могућност мањег или већег слабљења сјеверноатлантске струје због отапања поларних ледених капа. У [[Историја климе|историји климе]] нађени су докази за таква догађања и раније.
| |||