Википедија

Ускрс — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
.
Ред 1:
[[Датотека:Resurrection_(24).jpg|мини|250п|Васкрсење Христа]]
'''Ускрс''' или '''Васкрс''' ({{јез-стсл|въскръсъ}}, ређе и донекле [[arhaizam|арх]]. ''Велигдан'') највећи је [[хришћанство|хришћански]] (црквени) празник којим се прославља [[Исус]]ов повратак у живот — [[васкрсење]]. По хришћанском веровању, то се десило трећег дана после његове смрти, укључујући и дан смрти: тј. прве недеље после [[велики петак|Великог петка]]. То је покретни празник и празнује се после јеврејске [[Пасха|Пасхе]] ({{јез-хеб|pessach}}) у прву недељу после пуног месеца, који пада на сам дан пролећне равнодневнице, или непосредно после ње. Код источних [[Хришћани|хришћана]], Ускрс најраније може да падне [[4. април]]а, а најкасније [[8. мај]]а, а код западних хришћана увек пада између [[22. март]]а и [[25. април]]а.
 
Из историјских разлога (да датум Васкрса за све православце одређује [[Јерусалимска православна црква]], која се и даље држи [[Јулијански календар|Јулијанског календара]]), и цркве које иначе користе [[Грегоријански календар|Грегоријански календар]], као што су [[Грчка православна црква|Грчка]], [[Румунска православна црква|Румунска]] и др. славе Васкрс по Православној пасхалији (начин одређивања датума празновања Васкрса), и нема везе ни са Јулијанским ни са Грегоријанским календаром.
Ред 11:
=== Велики петак ===
{{main|Велики петак}}
Припреме за ВаскрсУскрс се разликују од обичаја до обичаја. Традиционално почињу на [[Велики четвртак|Велики четвртак]], дан причешћа. Настављају се Великим петком. Тог дана је [[Исус]], кога верници називају [[Христос]], из куће првосвештеника Кајафе одведен до римског прокуратора [[Pontije Pilat|Понтија Пилата]]. Он га је осудио на [[распеће]] на крсту. Исус је разапет и умро на [[Голгота|Голготи]], брду изван [[Јерусалим]]а. Пред смрт рекао је: ''Оче, опрости им. Не знају шта раде.''<ref name=peta>{{Cite web|url=http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2013&mm=05&dd=03&nav_category=12&nav_id=710663|title=Veliki petak - post i farbanje jaja|accessdate=4. 5. 2013.|publisher=B92}}</ref>
 
Свештеници у православним црквама износе црвену плаштаницу и полажу је испред олтара. До суботе увече, верници су у прилици да плаштаницу целивају (верски мотивисано љубљење). На Велики петак се не служе литургије, а то је дан строгог [[пост]]а, током кога хришћани не конзумирају маст без обзира на порекло и сви се послови у домаћинству обустављају.<ref>{{Cite web|url=http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2013&mm=05&dd=03&nav_category=12&nav_id=710538|title=УU СрбијеSrbiji сеse обележаваobeležava ВеликиVeliki петакpetak|accessdate=4. 5. 2013.|publisher=B92}}</ref>
 
=== ВаскршњаУскршња јаја ===
{{main|ВаскршњаУскршња јаја}}
На Велики петак фарбају се Васкршњаускршња јаја, највише црвеном бојом, која симболизује Исусову крв. Јаја се од недеље једу, поклањају и њима се туца (куца). У неким земљама, обичај је да се уместо фарбаних поклањају јаја и друге фигуре од чоколаде. Преузет из паганских обичаја, у западним културама јаја „доноси“ [[Васкршњиускршњи зец]].<ref>{{Cite web|url=http://www.huffingtonpost.com/2012/03/23/easter-bunny-and-chocolate-eggs_n_1373194.html|title=Why Does The Easter Bunny Deliver Chocolate Eggs?|accessdate=4. 5. 2013.|publisher=Huffington Post}}</ref>
 
Прво црвено јаје које се офарба назива се чуваркућа. Боје које се користе могу бити индустријске, природне (луковина, латице и листови биљака), а украси, ако их уопште има, варирају од течних боја до шљокица, украсних фолија и налепница.<ref name=peta/>
qwdasda
 
=== Дани ВаскрсаУскрса ===
 
Након Великог петка следи Велика субота, други дан хришћанске жалости. Тај дан је Христос провео у [[Хад]]у, те га верници обележавају у молитви и тишини. То је уједно и последњи дан недеље страдања и смрти. Поноћном Васкршњом литургијом завршавају се дани жалости и почиње празник ускрснућа.<ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/%D0%94%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE/1317358/%D0%94%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81+%D1%98%D0%B5+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0+%D1%81%D1%83%D0%B1%D0%BE%D1%82%D0%B0.html|title=Данас је Велика субота|accessdate=4. 5. 2013.|publisher=РТС}}</ref>
 
Тако почиње недеља, први дан ВаскрсаУскрса. Православци у Србији се тог дана поздрављају речима ''Христос васкрсе'', на шта се одговара ''Ваистину васкрсе''. То су поздрави преузети из [[Српскословенски језик|српскословенског]]. Распрострањени су и они преузети из рускословенског, а то су поздрав ''Христос воскресе'' и отпозрав ''Ваистину воскресе''. Недеља је дан којег је Исус васкрсао. Славе се и други (пасхални понедељак) и трећи дан ВаскрсаУскрса (пасхални уторак). Иначе, цела та седмица назива се Великом, односно [[Велика седмица|Страсном недељом]]. Православци ВаскрсУскрс прослављају [[Света литургија|Светом литургијом]], а католици [[Света миса|Светом мисом]].<ref>{{Cite web|url=http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2013&mm=03&dd=31&nav_category=12&nav_id=700380|title=Katolici proslavljaju Uskrs|accessdate=4. 5. 2013.|publisher=B92}}</ref>
 
== Порекло назива ==
=== Словенски ===
Васкрс и васкрсење су [[Црквенословенизам|црквенословенски називи]] (српска редакција), док су ВаскрсУскрс и ускрснуће народни облици.<ref>{{Cite book|last=Клајн|first=Иван|authorlink=Иван Клајн|title=Речник језичких недоумица|year=2008|isbn=978-86-515-0212-8|pages=одредница Васкрс, pp. 33}}</ref> У употреби се у Србији могу чути још и Воскрес и воскресеније, као црквенословенски називи из руске редакције.
 
Сем назива Ускрс и Васкрс, у руском је у употреби из грчког језика преузет назив Пасха ({{јез-грч|πάσχα}}), док се сама [[Пасха]] назива Песах. У јужнословенским и другим источнословенским језикцима постоји и назив Велигден ({{јез-буг|Великден}}, {{јез-мак|Велигден}}, {{јез-блр|Вялікдзень}}, {{јез-укр|Великдень}}, {{јез-стсл|Великъ дьнь}}), према старом правопису [[Једначење сугласника по звучности|неизједначено]] Великден, у значењу велики дан.
 
Словеначки и западнословенски језици користе назив Велика ноћ, односно Великоноћје ({{јез-сло|Velika noč}}, {{јез-пољ|Wielkanoc}}, {{јез-чеш|Velikonoce}}, {{јез-свк|Veľkonočé}}). Сви називи сем Пасха и Васкрс народног су порекла.
Линија 38 ⟶ 37:
=== Германски ===
[[Датотека:Воскресение.JPG|мини|200п|Васкршња литургија у [[Казањска катедрала у Москви|Казањској катедрали]] у Москви.]]
Појмови за ВаскрсУскрс у немачкомњемачком (''-{Ostern}-'') и енглеском (''-{Easter}-'') су вероватновјероватно истог порекла. По питању [[етимологија|етимологије]] постоји више теорија:
* По речнику порекла речи Дуден ({{јез-њем|Duden}}), реч ''-{Ostern}-'' потиче из времена пре прихватања хришћанства од стране германских народа а означавала је пољанску ({{јез-њем|Heiden|необрађено земљиште, поље, пољана}}) пролећну прославу, чији назив могуће потиче од имена пољанске богиње пролећа. Њено име је у староенглеским текстовима писано као -{Eostrae}- и сродно је са називима из других језика: ведски ''-{usrā}-'', старогрчки ''[[Еос|ēōs]]'', литвански ''-{aušra}-'' или латински ''-{*ausora}-''>''-{aurora}-'' словенски (укљ. српски) ''-{зора}-''.
* По предању из 8. века (-{''[[Беда Поштовани|Beda Veneralibis]]'' — de temporum ratione 15}-) парафразираном у „Немачком речнику браће Грим“, ова богиња је била богиња светлости и прослава у њену част је за повод имала пролећну равнодневницу. У истом речнику се напомиње, да је ова богиња могла бити и измишљена и да је њено постојање само „могуће“.<ref>[http://germazope.uni-trier.de/Projects/WBB/woerterbuecher/dwb/wbgui?lemid=GO02447 Bd. 13, Sp. 1371] Приступљено 27. 4. 2013.</ref>
* Пошто се у средњем веку Васкршњеускршње крштење обављало зором, у германском говорном подручју се за означавање ВаскрсаУскрса усталила реч слична речи за исток. Тако Хонорије Августодунезије (''-{Honorius Augustodunensis}-'') у 12. веку назива Васкрс (''-{Ostern}-'') по истоку (''-{Osten}-''), страни света на којој излази сунце, симбол васкрсења и непролазности. У прилог томе, говори и однос истих енглеских речи, ''-{easter}-'' и ''-{east}-''.
 
== Датуми ==
Линија 47 ⟶ 46:
[[Датотека:26 Lorenzo Veneziano, Resurrection. 1371 Castello Sforzesco, Milan.jpg|мини|200п|Васкрсење Христово, цртеж Лоренца Венецијана 1371, Милано.]]
{|cellspacing="0" cellpadding="5" style="float:лево; margin-left:15px; border: solid; text-align: center" border="0.1"
! colspan="3" | Датуми када се слави ВаскрсУскрс,<br />[[2000]]—[[2022]]. (грегоријански календар)
|-
! год. !! [[Западно хришћанство|западни хришћани]] !! [[Источно хришћанство|источни хришћани]]
Линија 401 ⟶ 400:
 
== Види још ==
{{Други пројекти|commons=Easter|wikinews=ВаскрсУскрс}}
* [[Васкрсење|ВаскрснућеУскрснуће]]
* [[Распеће]]
* [[Спасење]]
* [[Рачунање датума ВаскрсаУскрса]]
* [[Ускршњи понедељак]]
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Ускрс”